?Crveni baron” preusmjerava ovdje. Za ostala zna?enja, v. Crveni baron (razvrstavanje) .

Manfred fon Rihthofen
Manfred fon Rihthofen na nema?koj razglednici iz Prvog svetskog rata.
Li?ni podaci
Puno ime	Manfred fon Rihthofen
Datum rođenja	( 1892-05-02 ) 2. 5. 1892.
Mesto rođenja	Breslau ( Nema?ko carstvo )
Datum smrti	21. 4. 1918 . (dob: 25)
Mesto smrti	Vo sir Som ( Francuska )
Potpis

Manfred Albreht Frajher fon Rihthofen ( nem. Manfred Albrecht Freiherr von Richthofen ; Breslau , 2. maj 1892 ? Vo sir Som , 21. april 1918 ) je bio nema?ki pilot u Prvom svetskom ratu. Sa ukupno 80 priznatih vazdu?nih pobeda ^{[1] [2]} i danas se smatra ?asom nad asovima“.

Rihthofen je imao mnogo nadimaka. Nemci su ga zvali Crveni borbeni leta? ( der rote Kampfflieger ). Francuzi su ga zvali Mali crveni ( petit rouge ), Crveni đavo ( le Diablo Rouge ) ili jednostavno D?oni. Na engleskom govornom podru?ju bio je poznat pod nadimkom Crveni vitez ( Red Knight ) ili Crveni baron ( Red Baron ). Nadimak Crveni baron ( Der Rote Baron ) ubrzo se ustalio i u Nema?koj i zadr?ao se sve do danas.

Detinjstvo i mladost [ uredi | uredi kod ]

Manfred fon Rihthofen rođen je 2. maja 1892 . godine u gradu Breslau u ?leziji , Nema?ka (danas Vroclav u Poljskoj). Kada je imao 9 godina, njegova porodica preselila se u ?vajdnic (danas Svidnica u Poljskoj). U svojoj mladosti Rihthofen se aktivno bavio jahanjem i lovom, tako da je po zavr?etku kadetske obuke 1911 . godine stupio u 1. Ulanski puk - Kajzer Aleksander III.

Sa po?etkom Prvog svetskog rata , Rihthofen je kao izviđa? u svom konji?kom puku, u?estvovao u borbama i na Zapadnom i na Isto?nom frontu. Međutim, zahvaljuju?i mitraljezima i bodljikavoj ?ici konjica je izgubila svoju prvobitnu ulogu zbog ?ega je kori??ena u rovovskom ratu kao obi?na pe?adija. ^[3] Dugi periodi neaktivnosti i jednoli?nost vojni?kog ?ivota u rovovima motivisali su Manfreda da podnese zahtev za prijem u nema?ko ratno vazduhoplovstvo. Zahtev mu je uskoro odobren i krajem maja 1915. godine preba?en je u vazduhoplovstvo. ^[4]

Pilotska karijera [ uredi | uredi kod ]

Inspirisan slu?ajnim susretom sa nema?kih lova?kim asom Osvaldom Belkeom , Manfred je odlu?io da i sam postane pilot. Kasnije ?e upravo Belke izabrati Rihthofena u sastav svoje elitne lova?ke eskadrile Jasta 2 (Jagdstaffel). Fon Rihthofen je 17. septembra 1916 . godine ostvario svoju prvu vazdu?nu pobedu iznad Kambrea u Francuskoj.

Posle svoje prve pobede Rihthofen je pisao svom prijatelju koji je bio zlatar u Berlinu i naru?io da mu izradi srebrni pehar na kojem je bio ugraviran datum kada je ostvario svoju prvu vazdu?nu pobedu kao i tip aviona koji je oborio. Ovu tradiciju nastavi?e sve do svoje ?ezdesete pobede kada je morao da je prekine zbog nedostatka srebra u blokiranoj Nema?koj.

Rihthofen je, kao i ve?ina njegovih kolega pilota na obe strane, bio veoma sujeveran. Nikada nije odlazio u borbu bez poljupca voljene osobe. Ovaj ritual ubrzo se pro?irio i među ostalim pilotima lovcima.

Posle svoje 18. pobede Rihthofen je odlikovan najve?im nema?kim vojnim odlikovanjem u Prvom svetskom ratu, Orednom za zasluge (Plavi Maks) (Pour la Merite). 23. novembra 1916. godine oborio je britanskog asa Lenoa Hokera poznatog pod nadimkom ?britanski Belke“. Tokom ove akcije jo? uvek je leteo na avionu Albatros D.II . Ipak, posle ove akcije shvatio je da mu je potreban lovac koji ?e imati ve?e manevarske sposobnosti iako je to zna?ilo da ?e maksimalna brzina biti manja. Međutim, Albatros je bio glavni lova?ki avion u naoru?anju nema?kog ratnog vazduhoplovstva tako da ?e nastaviti da leti na ovom tipu aviona sve do sredine 1917 . godine. Od septembra 1917. godine leteo je na novom trokrilnom avionu Foker Dr.I koji ?e u njegovim rukama ste?i slavu skoro istu kao i sam Crveni baron.

Lete?i cirkus [ uredi | uredi kod ]

U januaru 1917. godine. Rihthofen je preuzeo komandu nad Jastom 11, u ?ijem sastavu su se nalazili neki od najpoznatijih nema?kih pilota koje je u nave?em broju slu?ajeva obu?avao upravo Crveni baron. Od aprila 1918 . godine u sastavu njegove eskadrile nalazio se i Ernst Udet .

Avioni Jaste 11 imali su crvene oznake, dok su neki bili potpuno ofarbani u crvenu boju. Eskadrila je naj?e??e bila sme?tena u ?atorima kako bi bila bli?e liniji fronta i kako bi lak?e izbegla neprijateljska bombardovanja. Zbog ovakvog imid?a Jasta 11 je dobila nadimak ?Lete?i cirkus“ ili ?Rihthofenov cirkus“.

Rihthofen je svoju eskadrilu vodio sa neverovatnim uspehom koji je kulminirao tokom ?krvavog Aprila“ 1917. godine. U ovom periodu oborio je 20 britanskih aviona ?ime je ukupan broj pobeda pove?ao na 52. U julu iste godine bio je ranjen u glavu zbog ?ega nije mogao da leti nekoliko nedelja. Po oporavku postaje komandant 1. lova?kog jata (Jagdgeschwader 1) koje je bilo sastavljeno od eskadrila Jasta 4, 6, 10 i 11. Po svedo?enjima njegovih pot?injenih, povreda glave ostavila je trajne posledice. Rihthofen je ?esto ose?ao mu?nine i glavobolje po povratku sa letenja, ?esto je menjao raspolo?enje, pa ?ak i borbenu taktiku. Upornost i tvrdoglavost sa kojom je progonio metu, ne obaziru?i se na događanja oko sebe, ?to ?e na kraju i dovesti do njegove pogibije, nije karakteristi?no za njegov na?in borbe koji je primenjivao pre ranjavanja.

Rihthofen je bio briljantni takti?ar ali nije bio za vođu. Komandu nad drugim lova?kim jedinicama primio je ne zato ?to je to ?eleo, ve? zato ?to se to od njega o?ekivalo. Njegovi pot?injeni opisivali su ga kao izdvojenu i bezose?ajnu osobu koja nije imala smisla za humor iako su neke njegove kolege tvrdile suprotno. ^[5] Ovo mi?ljenje se jo? vi?e uvre?ilo nakon ranjavanja.

Prema nekim izvorima u Nema?koj je 1918. godine vladao u?asan strah da bi pogibija Rihthofena, koji je u međuvremenu postao nacionalni junak, zadala u?asan udarac moralu nacije. Zbog toga su ga njegovi pretpostavljeni zamolili da se povu?e, ?to je on odbio.

Posle Rihthofenove smrti, aprila 1918. godine komanda nad Lete?im cirkusom dodeljena je Vilhelmu Rajnhardu koga je sam Crveni baron izabrao za svog naslednika. Rahnhard je komandovao Lete?im cirkusom sve do svoje smrti u leta?koj nesre?i 3. jula 1918. godine u Aldersdorfu. Posle Rajhardove smrti komandu nad jedinicom preuzeo je Herman Gering koji ?e kasnije postati vođa nema?ke Luftvafe .

Pogibija [ uredi | uredi kod ]

Dana 21. aprila 1918. godine. Rihthofen je pogođen jednim zrnom kalibra .303 (standardna britanska municija koju su koristile i pu?ke i mitraljezi) dok je leteo iznad Morlankur grebena u blizini reke Some . Ubrzo potom je umro. Neposredno pre nego ?to je pogođen Crveni baron je bio u poteri za britanskim Sopvit kamelom kojim je upravljao kanadski pilot, poru?nik Vilfrid ?Vop“ Mej iz 209. eskadrile RAF-a. U isto vreme na repu Crvenog barona bio je Mejov ?kolski prijatelj, kapetan Artur ?Roj“ Braun; u trenutku kada se Crveni baron okrenuo da proveri svoj rep, tj. u pravcu Brauna, pogođen je metkom koji je dolazio odozdo i sa leđa i koji je ukoso pro?ao kroz njegov grudni ko?.

Rihthofen je zatim izveo u?urbano, ali kontrolisano sletanje blizu puta Braj-Korbi, severno od sela Vo-sur-Som, u sektoru koji su kontrolisale Australijske imperijalne snage. Njegov Foker nije o?te?en prilikom sletanja. Prema nekim izvorima Rihthofen je izdahuo nekoliko sekundi nakon ?to se australijski vojnici stigli do aviona i poslednje ?to je izgovorio bilo je kaputt (u slobodnom prevodu ?gotov sam"). ^[6] Međutim, preovlađuju?e mi?ljenje je da je Crveni baron izdahnuo odmah nakon sletanja.

Najbli?a jedinica australijskog ratnog vazduhoplovstva, 3. eskadrila, preuzela je odgovornost za posmrtne ostatke Crvenog barona.

Savremeni istori?ari smatraju da je Crveni baron najverovatnije pao kao ?rtva protivavionske vatre sa zemlje, konkretno narednika Sedrika Popkina iz australijske 24. mitraljeske ?ete. Popkin je jedini otvorio vatru sa desne strane na Rihthofenov avion, neposredno pre nego ?to je sleteo. Mnogi australijski pe?adinci su takođe pucali na Rihthofenov avion tako da postoji mogu?nost da je neko od njih ispalio smrtonosni metak. Britanski RAF je obaranje Rihthofena pripisao Braunu. Međutim, Crveni baron je po?iveo najvi?e 20-30 sekundi nakon ranjavanja, a Braun u ovom periodu nije otvarao vatru na njegov avion.

Komandir 3. eskadrile, major Dejvid Blejk ukazao je na mogu?nost da je Crveni Baron oboren dejstvom jednog od njegovih pilota koji su takođe u?estvovali u borbi tog popodneva. Nakon izvr?ene autopsije major Blejk je promenio mi?ljenje i postao je jedan od zagovornika teorije da je smrtonosni metak do?ao sa zemlje.

Manfred fon Rihthofen sahranjen je 22. aprila 1918. godine uz sve vojne po?asti, na groblju u Bertangleu u blizini Amijena . Posle rata, posmrtni ostaci Crvenog barona su ekshumirani i preneti u porodi?nu grobnicu u Vizbadenu , Nema?ka .

Reference [ uredi | uredi kod ]

Literatura [ uredi | uredi kod ]

Manfred von Richthofen na Wikimedijinoj ostavi

• Allmers, Henning. "Manfred Freiherr von Richthofen's Medical Record: Was the "Red Baron" fit to fly?" Lancet 1999, 354. pp. 502?504.
• Baker, David (1991). Manfred von Richthofen: The Man and the Aircraft He Flew . McGregor, Minnesota: Voyageur Press. ISBN   978-1-871547-06-1 .  
• Franks, Norman (1998). Under the Guns of the Red Baron . London: Grub Street. ISBN   978-1-84067-145-2 .  
• Kilduff, Peter (1994). The Red Baron: Beyond the Legend . London: Cassell. ISBN   978-0-304-35207-4 .  
• Richthofen, Manfred Von (2007). The Red Fighter Pilot: The Autobiography of the Red Baron . Red and Black Publishers. ISBN   978-0-9791813-3-7 .