Kinesko pismo predstavlja sistem ideografskih znakova ("znak" - trad. kin. ?字 , upro??. kin. {{{u}}} , pinjin : Hanzi ). Kinesko pismo se koristi za pisanje kineskog i japanskog jezika, ponekada za pisanje korejskog i ranije je bilo kori??eno u vijetnamskom .

Pojedini znakovi odgovaraju jednostavnim elementima (rije?ima-korijenima) kineskog jezika , dok se slo?enice izra?avaju grupiranjem znakova onih elemenata od kojih su sastavljene.

U kineskom pismu nema slova, ve? svaki znak ozna?ava pojedini pojam. Po svojoj vanjskoj formi kinesko pismo spada u prijelaznu fazu iz slikovnog u pojmovno pismo (pojam se bilje?i zasebnom sli?icom). Kako kineski jezik nema ni konjugacija ni deklinacija tako svaki znak uvijek zadr?ava svoju utvrđenu formu (oblik), pa tako funkcionira kao ?isto pojmovno pismo.

Kao najstariji pronađeni zapisi obi?no se navode " Proro?anski zapisi na kostima " (甲骨文 - pinyin : ji?g?wen), koji datiraju iz poznog perioda dinastije Shang . Deo nau?nika veruje da su zapisi nađeni na grn?ariji iz mlađeg kamenog doba ranije nastali od proro?anskih zapisa na kostima, te da su najstariji zapisi kineskog pisma ^[1] . od oko 2500 znakova pronađenih na kostima ?ivotnja identifikovano je oko 1400 naj?e??ih.

Prema legendi kineske znake izumeo je zvani?ni istori?ar Huang Dija , Cangjie ( trad. kin. {{{t}}} , upro??. kin. {{{u}}} , pinjin : {{{p}}} ). ?uti car je zatra?io od Cangjiea da izmisli na?in bele?enja informacija. Cangjie je dugo razmi?ljao, ali nije bio u stanju ni?ta da smisli. Jednog dana ugledao je fenghuanga (kineski feniks ) kako leti iznad njega i ispu?ta neki predmet sa leđa. Kada je ugledao predmet, koji je pao ispred njega, prepoznao je da je u pitanju otisak ?ape neke ?ivotinje, ali nije znao koje. Lovac koji je tuda prolazio pomogao mu je da otkrije da je to otisak Pixiua . Lovac je bio siguran, jer nijedna druga ?ivotinja nema takav otisak ?ape. Ovaj razgovor sa lovcem inspirisao je Cangjiea da napravi znake koji ?e razlikovati svaku stvar na svetu. Po?eo je detaljno da prou?ava stvari, uklju?uju?i i Sunce, Mesec, zvezde, mora, oblake, ?ivotinje i ptice i ubrzo je upoznao karakteristike svih stvari pre nego ?to im je osmislio znake kojima su predstavljene. Stvaranje znakova ozna?ilo je po?etak civilizacije.

Potpun sistem pisanja pojavio se u Kini pre oko 3.200 godina u vreme dinastije Shang , ?ime je kinesko pismo najstarije "pre?ivelo" pismo u svetu.

Kao ?to postoje faze i razlike u pisanju latini?nog ili ?irili?nog pisma, tako se razlike u pisanju prime?uju između razli?itih istorijskih i kaligrafskih modela kineskog pisma.

Pismo proro?anskih zapisa na kostima i pismo na bronzanim predmetima predstavljaju najstarije oblike kineskog pisma i danas vi?e nisu u upotreni. Najstariji oblik pisma koji je i dalje u upotrebi jeste pe?atno pismo ( trad. kin. {{{t}}} , upro??. kin. {{{u}}} , pinjin : {{{p}}} ). Ovo pismo se razvilo iz pisma na bronzanim predmetima i u standardizovanom obliku prihvatio ga je prvi car Kine, Qin Shi Huang . Pismo se danas koristi samo u umetni?ke svrhe.

Pisma koja se danas redovno koriste su kancelarijsko pismo ( trad. kin. {{{t}}} , upro??. kin. {{{u}}} , pinjin : {{{p}}} ), regularno pismo ( trad. kin. {{{t}}} , upro??. kin. {{{u}}} , pinjin : {{{p}}} ), koje se naj?e??e koristi u ?tampi i polu-kurzivno pismo ( trad. kin. {{{t}}} , upro??. kin. {{{u}}} , pinjin : {{{p}}} ), koje se naj?e??e koristi u rukopisima. Kurzivno pismo ( trad. kin. {{{t}}} , upro??. kin. {{{u}}} , pinjin : {{{p}}} ) nije u ?irokoj upotrebi i koristi se samo u umetni?ke, kaligrafske svrhe. Oblik znakova u ovom pismu je samo nagove?ten, tako da se mnogi potezi ne prepoznaju i pismo nije ?itljivo za neizve?bane osobe. Neki znaci upro??enog kineskog pisma izvedeni su iz kurzivnog.

Postoje i drugi oblici pisma razvijenih van Kine, kao ?to je Edomoji u Japanu , ali ova pisma su ograni?ena samo na zemlje u kojima su nastala, za razliku od standardnih oblika koji su opisani gore.

Do danas je do?lo do pojednostavljenja pisma, na na?in da se neki pojmovi upotrebljavaju kao slogovi, pa se mogu zdru?ivati ?to omogu?ava br?e ?itanje i pisanje. Pismo se razvijalo u vi?e faza; po?etnom se smatra slikovna faza koja u sebi nosi dosta slikovnosti i realne predođbe. S vremenom, stilizacijom, brzinom pisanja i uporabom kista za pisanje dolazi do razvoja pisma u svojim tipi?nim oblicima. U po?etku su se znakovi urezivali pomo?u metalnog ?iljka u kamen, metal ili kost.

Po?etkom na?e ere kinezi su izumili papir i tu? od fine ?ađe i ljepila. Znakovi su se ispisivali mekim kistom na papiru zbog ?ega dobivaju osebujnu formu.

Za kineski znak specifi?na je kvadrati?nost, odnosno svaki znak zauzima jedan kvadrat pri ?emu su svi kvadrati jednaki. Pismo ima vrlo uredan raspored pisanja kako po horizontali, tako i po vertikali, te se ?ita s ljeva na desno.

Od nekih 45 000 znakova reduciranjem se danas koristi 36 000 znakova, ali za normalno komuniciranje i ?itanje dnevnih novina dovoljno je poznavati 3 000 ideograma , odnosno znakova. Na razvojni put pisma od slikovnog do pojmovnog utjecala su dva faktora:prvvi je sve ja?a shematizacija, pojednostavljenje i ujedna?avanje ?e??e upotrebljavanih elemenata; druga je uvođenje metafori?kih, odnosno simboli?nih ideograma za rije?i apstraktnog i afektivnog zna?enja. U daljnim razvojnim fazama ideogrami prestaju biti nositelji misaonih zna?enja, ve? postaju oznake glasovnih struktura. Vi?e se ideograma sastavlja zajedno da bi se izazvao glasovni sastav neke rije?i, pa de?ifriranje ?esto nalikuje de?ifriranju rebusa.

Npr. usta+ptica=pjevati

Kaligrafija je specifi?na kineska umjetnost ispisivanja poruka crnim tu?em i kistom. Zahvaljuju?i tome kinesko pismo se proslavilo u cijome svijetu. Osim kineskih slova poznati su i kineski pe?ati koji su dali ideju za dana?nji bar code.

Kinesko pismo na Wikimedijinoj ostavi