Kilogram (simbol: kg ) ?e SI osnovna ?edinica za masu . Gram se defini?e kao ?edna hiljaditnina kilograma.

Umno?ci [ uredi | uredi kod ]

SI prefiksi se koriste za nazive umno?aka kilograma. Na??e??e kori??eni su: Kilogram  : 1.000 grama i najvi?e se koristi.

tona

1.000 kilograma (striktno govore?i, treba da bude nazvana megagram , ali to ime se ređe koristi) (ne treba me?ati sa ne-metri?kom tonom)

gram

1/1.000 kilograma

miligram

hiljaditi deo grama = milioniti deo kilograma

microgram

milioniti deo grama = 1/10 ^-9 kilograma

Definici?a [ uredi | uredi kod ]

Kilogram ?e ?edina SI ?edinica ko?a se i dalje defini?e u vezi sa artefaktom, a ne osnovnim fizi?kim osobinama. Takođe ?e ?edina osnovna ?edinica ko?a koristi ?edan od prefiksa.

Kilogram ?e prvobitno definisan kao masa ?ednog litra ?iste vode na temperaturi od 4 stepena Celzi?usa i standardnom atmosferskom pritisku . Ovu definici?u ?e bilo te?ko realizovati sa ta?no??u, delom zbog toga ?to gustina vode blago zavisi od pritiska, a ?edinice za pritisak uklju?u?u masu kao ?inioca, uvode?i time kru?nu zavisnost u definici?i kilograma.

Kako bi se izbegli ovi problemi, kilogram ?e redefinisan kao ta?no masa određene standardne mase napravljene da bude pribli?na originalno? definici?i. Od 1889 , SI sistem defini?e ?edinicu tako da ?e ?ednaka masi međunarodnog prototipa kilograma , ko?i ?e sa?injen od legure platine i iridi?uma visine i pre?nika 39 mm, ko?a ?e ?uvana u Međunarodnom birou za te?ine i mere . Zvani?ne kopi?e prototipa kilograma su dostupne kao nacionalni prototipovi, ko?i se upoređu?u sa pariskim prototipom (" Le Grand Kilo ") otprilike svakih 10 godina. Međunarodni prototip kilograma ?e napravljen 1880ih.

Po definici?i, gre?ka u mogu?nosti ponavljanja sada?nje definici?e ?e ta?no nula; međutim, u praksi, mo?e da se ka?e da ?e gre?ka 2 mikrograma . Ovo se mo?e videti upoređivanjem zvani?nog standarda sa zvani?nim kopi?ama, ko?e se prave od otprilike istih materi?ala i ko?e se dr?e pod istim uslovima. Nema razloga da se ne veru?e da ?e zvani?ni standard manje ili vi?e stabilni?i od svo?ih zvani?nih kopi?a, ?to da?e na?in procenjivanja njegove stabilnosti. Ova procedura se izvodi otprilike svake ?etvrte godine.

Međunarodni prototip kilograma izgleda da ?e izgubio oko 50 mikrograma u poslednjih 100 godina, a razlog gubitka ?e i dalje nepoznat. Posmatrana vari?anta prototipa ?e pospe?ila potragu za novom definici?om kilograma. Ta?no ?e re?i da se bilo ko?i predmet u svemiru (osim spomenutog metala u Francusko?) ko?i ?e imao masu od 1 kilograma pre 100 godina i ko?i se ni?e menjao od tada, sada mo?e smatrati da ima masu od 50 mikrograma vi?e od kilograma. Ova perspektiva ?e kontraintuitivna i elimini?e svrhu standardne ?edinice za masu, po?to standard ni treba da se menja tokom vremena.

Gram [ uredi | uredi kod ]

Gram , simbol g , ?e ?edinica za masu, i definisana ?e u SI sistemu ?edinica kao ?edan hiljaditi deo kilograma (t.?., 1 × 10 ^?3 kg). ?edna unca iznosi 28.34952 grama.

Iako gram ni?e SI osnovna ?edinica , ona ?e podumno?ak kilograma, ko?i ?este osnovna ?edinica. U SI-?u, gram ?e takođe koren na ko?i se doda?u SI prefiksi . Međutim, gram ?e osnovna ?edinica stari?eg cgs sistema merenja, sistema ko?i ni?e vi?e u ?iroko? upotrebi. Gram ?e esenci?alna merna ?edinica u nau?nim naporima ?irom sveta.

Gram ?e prvobitno definisan kao te?ina ?ednog kubnog centimetra vode na svo?o? na?ve?o? gustini. Ovo se de?ava na temperaturi od blizu 4 stepeni Celzi?usa . Međutim, definici?a ?e promenjena na masu metalnog artefakta u osamnaestom veku.

Predlagane budu?e definici?e [ uredi | uredi kod ]

Trenutno posto?e napori da se uvede nova definici?a za kilogram preko fundamentalnih ili atomskih konstanti. Predlozi na ko?ima se radi su:

Prilazi bro?anjem atoma [ uredi | uredi kod ]

• Avogadrov prilaz poku?ava da defini?e kilogram fiksiranim bro?em atoma silici?uma . Kaol prakti?na realizaci?a, sfera ?e biti kori??ena tamo gde se veli?ina meri interferometri?om .
• Prilaz akumulaci?om ?ona uklju?u?e akumulaci?u atoma zlata i merenje elektri?ne stru?e ko?a ?e potrebna da ih neutrali?e.

Prilazi osnovnim konstantama [ uredi | uredi kod ]

• Ravnote?a vata koristi stru?nu ravnote?u ko?a se pre koristila da defini?e amper kako bi povezala kilogram sa vredno??u Plankove konstante , bazirano na definici?i volta i oma .
• Prilaz podignutim superprovodnikom povezu?e kilogram sa elektri?nim kvantitetima podi?u?i superprovodni?ko telo u magnetnom polju, generisanom od strane superprovodnog vrtloga, i merenjem elektri?ne stru?e ko?a ?e potrebna za vrtlog.
• Od kako su ?ozefsonovo? (CIPM (1988) Predlog 1, PV 56; 19) i fon Klicingovo? (CIPM (1988) Predlog 2, PV 56; 20) konstanti date konvencionalne vrednosti, mogu?e ?e kombinovati ove vrednosti (K _J ≡ 4.835 979×10 ¹⁴ Hz/V i R _K ≡ 2.581 280 7×10 ⁴ Ω) sa definici?om ampera da bi se definisao kilogram. Pa tako:

Kilogram ?e masa ko?a bi se ubrzala na ta?no 2×10 ^-7 m/s² kada bi bila podvrgnuta sili po ?ednom metru između dva prava paralelna provodnika beskona?ne du?ine, zanemarljivih kru?nih preseka, postavljenih na ?edan metar udaljenosti u vakuumu, kroz ko?e te?e konstantna stru?a od ta?no 6,241.509.629.152.65 × 10 ¹⁸ elementarnih naelektrisanja u sekundi.

Veza sa te?inom [ uredi | uredi kod ]

Kada se te?ina predmeta da u kilogramima, namenjena osobina ?e skoro uvek masa. Povremeno se gravitaciona sila predmeta da?e u "kilogramima", ali ?edinica ko?a se koristi ni?e zapravo pravi kilogram: to ?e zastarela kilogram-snaga (kgf), takođe poznata kao kilopond (kp). Predmet mase 1 kg na povr?ini Zemlje ?e podvrgnut gravitaciono? sili od otprilike 9,80665 njutna (SI ?edinica za silu). Primetite da ?e faktor od 980.665 cm/s² (kao ?to ga ?e CGPM definisao) samo dogovorena konvencionalna vrednost (3. CGPM (1901), CR 70) ?i?a svrha ?e bila da defini?e gram silu. Lokalno gravitaciono ubrzanje g varira sa geografskom ?irinom, nadmorskom visinom i mestom na Zemlji, tako da ?e, pre nego ?to se usaglasila ova vrednost, gram-snaga bila lo?e definisana ?edinica.

Red veli?ina [ uredi | uredi kod ]

• ?otagram (simbol: Yg) ?e 10 ²⁴ g
• Zetagram (simbol: Zg) ?e 10 ²¹ g. Ovo ?e ?ednako 1000 triliona kilograma
• Eksagram (simbol: Eg) ?e ?ednak sa 10 ¹⁸ grama
• Petagram (simbol: Pg) ?e 10 ¹⁵ g
• Teragram (simbol: Tg) ?e 10 ¹² g
• Gigagram , sa simbolom Gg , ?e ?ednak sa 1.000.000 kg, ili 1000 t . Retko ima prakti?nu primenu.
• Centigram (simbol cg ) ?e 1/100 grama
• Miligram (simbol mg ) se defini?e kao 10 ^?6 kg. Koristi se da izrazi mase malih predmeta. Zrno peska ?e mase blizu ?ednog miligrama. Laboratori?ski nau?nici ?esto mere mase u miligramima. Supstance nađene u malim koli?inama, kao ?to su natri?um u hrani, ili doze lekova, kao ?to ?e aspirin, se generalno mere u miligramima.
  • ?edan miligram ?e te?ina 1 mm ³ vode (kocke veli?ine 1 mm × 1 mm × 1 mm)
• Mikrogram (simbol μg , ponekad mcg) se defini?e kao 1 μg = 10 ^?9 kg
• Nanogram (simbol ng ) se defini?e kao 1 × 10 ^?12 kg
• Pikogram (simbol pg ) se defini?e kao 1 × 10 ^?15 kg
• Femtogram (simbol fg ) se defini?e kao 1 × 10 ^?18 kg
• Atogram (simbol ag ) ?e 10 ^?18 grama . 2004 . godine, istra?iva?ki tim iz Kornel Univerziteta ?e napravio detektor koriste?i NEMS podupira?e sa osetljivo??u ispod ?ednog atograma.
• Zeptogram (simbol zg ) ?e 10 ^?24 kilograma
• ?oktogram (simbol yg ) ?e ?ednak sa 1 × 10 ^?24 grama. Mo?e da se koristi za mase protona , elektrona , atoma i molekula . Preveliki ?e za lake ?estice, ali ?okto- ?e poslednji zvani?ni prefiks u nizu.
  • Koefici?ent ?e blizu recipro?ne vrednosti Avogadrovog bro?a : 1 ?edinica atomske mase = 1.660 54 yg
  • Iako ?e ?edinica atomske mase ?esto zgodna kao ?edinica, mogu da se koriste ?oktogrami da bi se lak?e povezalo sa ostalim SI vrednostima.
  • Masa elektrona : 0,00091 yg
  • Masa protona : 1,6726 yg
  • Masa neutrona : 1,6749 yg

Eksterni linkovi [ uredi | uredi kod ]

Kilogram na Wikimedijinoj ostavi

• Nacionalna Fizi?ka Laboratori?a - NPP o definici?i kilograma, potrebi za novom definici?om i ostalim alternativama
• Konverzioni kalkulator za ?edinice mase i te?ine
• Vi?e o NIST-ovo? ravnote?i vata ^{[ mrtav link ]}
• Vi?e o Avogadrovom pro?ektu
• Konverzi?e: ?edinice za te?inu
• BIPM - Međunarodni biro za te?ine i mere
• Detekci?a atograma
• Na?osetljivi?e svetske vage mere ?edan zeptogram , New Scientist.com
• Vage vaga?u na?manje mase do sada, BBC News Online ^{[ mrtav link ]}