Hugo Grocije
{{{tekst_uz_sliku}}}
1583.	[[]] 1583.
Mesto rođenja:	()
1645.	[[]] 1645.
Mesto smrti:	()

1583. 1645. Hugo Grocije ( hol. Huig de Groot ili Hugo de Groot , lat . Hugo Grotius ; 1583 ? 1645 ) je bio holandski filozof , pravnik, humanista, pisac i diplomata. Smatra se osniva?em nauke međunarodnog prava i prvim misliocem zastupnikom ideje o prirodnom pravu .

Hugo Grocije je rođen u holandskom gradu Delftu 1583 . godine za vreme Holandske bur?oaske revolucije (ili Osamdesetogodi?njeg rata) kao prvo dete u porodici Jana de Groa i Alide van Over?ije. Njegov otac je bio veoma obrazovan i politi?ki aktivan ?ovek. Ve? sa osam godina nau?io je Huga da pi?e stihove na latinskom vaspitavaju?i ga na tradicionalnim humanisti?kim osnovama oslanjaju?i se na filozofsko u?enje Aristotela . Sa samo jedanaest godina upisao je studije na Univerzitetu u Lajdenu . Studirao je sa naj?uvenijim intelektualcima severne Evrope kao ?to su Rudolf Snelijus , ?ozef Just Skaliger i Fransisko Junije ^[1] . Po okon?anju studija 1598 . godine pridru?io se uticajnom holandskom dr?avniku Johanu van Oldenbarnveltu kao pratilac u diplomatskoj misiji u Francusku. U Francuskoj, kralj Anrija IV je primio nadarenog petnaestogodiđnjeg Huga koji ga je impresionirao svojom svestrano??u i ?irokim znanjem, te ga je kralj nazvao "?udom Holandije" ^[1] . Grocijus se kretao u intelektualnim krugovima za sve vreme boravka u Francuskoj. Upisao je pravo na Univerzitetu u Orleanu gde je stekao titulu po?asnog doktora prava. Po povratku u otad?binu radio je kao advokat u Hagu 1599. godine, a 1601. godine imenovan je za slu?benog istoriografa Holandije. U to vreme izdaje Satirikon Marcijana Kapele , a pi?e i tri latinske tragedije ( Adamus exul , Christus patiens i Sophomphaneos ).

Zahvaljuju?i poznanstvu sa Johanom van Oldenbarnveltom Hugo je postavljen za njegovog li?nog savetnika. Bio mu je desna ruka i odigrao je zna?ajnu ulogu u njegovoj politi?koj karijeri. Godine 1608 . o?enio se sa Mari van Rajgersbergen sa kojom je imao osmoro dece od kojih je ?etvoro umrlo u ranoj mladosti. Bio je u slu?bi princa Morisa od Nasaua koji ga je poslao u London u svojstvu ambasadora, a od od 1613. do 1617. godine bio je guverner Roterdama .

De Indis predstavlja Grocijev rukopis koji se bavio pravom jedne dr?ave da, u slu?aju rata , zapleni imovinu neprijatelja. On je nastao kao potreba da ?iru međunarodnu javnost ubedi u ispravnost odluke kapetana Jakoba van Hemserka da 1603 .g. zapleni portugalski trgova?ki brod "Santa Katalina". Problem u ovom slu?aju predstavlja ?injenica da, u neposredna ratna dejstva, nije bio ume?an ni brod koji je zaplenjen, niti plenitelj (plenitelj je pripadao kompaniji Junajted Amsterdam , koja je bila deo Holandske isto?noindijske kompanije , i nije imao ovla??enje da upotrebljava silu). Kao posledica toga izbio je veliki međunarodni skandal i ?itava stvar je zavr?ila pred sudom . Predstavnici Kompanije su dali zadu?enje Grociju da stvori nekakvo validno pravno opravdanje za ovaj ?in kapetana van Hemserka ^[2] . Rezultat njegovog napora bio je dokument De Indis. Međutim, sticajem određenih okolnosti ovaj dokument nije nikada zvani?no objavljen. Naime, njegova svrha bila je da stvori pravni osnov za odbranu Kompanije , ?to, kako se kasnije ispostavilo, nije ni bilo potrebno, jer je sud presudio u korist Holanđana (pre svega zbog pritiska brojnih akcionara koji su ?eleli svoj deo zaplenjenog bogatstva). De Indis je objavljen tek 1864 . i to pod imenom De Jure Praedae (O pravu plena), iako je Grocije principe koje je izneo u njemu inkorporisao u svoje drugo, mnogo va?nije delo iz oblasti međunarodnog javnog prava - Mare liberum.

Mare liberum ili Slobodno more (objavljeno 1609 ) je zna?ajno Grocijevo pravno delo u kojem se on zala?e za slobodan pristup i iskori??avanje mora za sve dr?ave . Po?etkom sedamnaestog veka mlada holandska dr?ava suo?avala se sa velikim problemom u vidu trgovinskog monopola tada?njih svetskih sila - Engleske , Francuske , ?panije i Portugala . Naime, ove dr?ave su progla?avale sopstveni suverenitet ne samo nad svojim priobaljem, ve? nad ?itavim morskim povr?inama na kojima su one obavljali svoju trgovinu. Grocije je poku?ao da da pravni osnov za ?iri međunarodni konsenzus kojim bi se okon?ala monopolizacija pomorskih trgova?kih puteva i omogu?ila ravnopravnija konkurencija između pomenutih sila i manjih dr?ava (mada, po nekima, Mare liberum predstavlja opravdanje za novu monopolizaciju mora, ovaj put od strane Holandije ). Kao posledica toga Holandija je usvojila doktrinu slobodne trgovine (v. Liberalizam ), iako samo deklarativno, jer je progla?avala monopole na svojim kolonijalnim podru?jima . Kao odgovor na ovo Kromvelov Parlament je, 1651 . usvojio Navigacioni Akt , kojim je ograni?io uvoz stranih roba u Englesku ?to je predstavljalo uvod u seriju Enlesko-holandskih ratova . Iako Mare liberum nije nikada za?iveo ?ire od Holandije , principi koje je ovde izneo Grocije poslu?ili drugim pravnicima prilikom njihovog, delotvornog, ograni?avanja monopola (npr. De domino maris - O vlasti nad morem Kornelijusa Binkershuka iz 1702 , kojim je suverenitet nad morem ograni?en na prostor do tri milje od mati?ne obale)

Godine 1615 . Hugo u?estvovao je u politi?ko-religioznom konfliktu između pristalica dve razli?ite verske struje. Sa jedne strane bili su arminijanci (holandski protestanti ili remonstranti ) koji su se udaljili od izvornog u?enja kalvinizma i ?iji je predvodnik bio Jakub Arminije , glavni bogoslov Lajdena , i takozvani antiremonstranti ili gomaristi (po bogoslovu Fransisku Gomaru zatupniku ortodoksne varijante kalvinisti?kog u?enja) koji su ostali verni izvornom kalvinisti?kom u?enju. Posle smrti Arminija arministi su izdali akt koji je poznat i pod imenom Remonstracija (otuda su se zvali i remonstranti) u kojem su se odrekli fundamentalnih principa kalvinizma i u?enja o predestinaciji . Hugo i Olderbarnevelt su stali na stranu remonstranata, a princ Moris od Nasaua por?ao je kalvinisti?ku vladu i gomariste koji su odneli pobedu nad arminijancima Dordrehtskim saborom 1618. godine. Zbog toga je Hugo bio osuđen za izdaju, a Olderbarnevelt po naređenju princa Morisa ubijen. Hugo je uspeo da pobegne iz zatvora u Pariz tako ?to se sakrio u sanduk za knjige. Od 1635 . do 1644 . godine bio je postavljen za ?vedskog ambasadora u Parizu. Na jednom od svojih putovanja u povratku za Pariz njegov brod je zadesio brodolom u kojem je Hugo izgubio ?ivot.

De iure belli ac pacis je svakako Grocijevo najzna?ajnije delo. Ono je nastalo kao poku?aj da se uvede, kakvo-takvo racionalno razmi?ljanje vladara po pitanju rata. Evropa je u to vreme bila popri?te dva velika rata - osamdesetogodi?nji rat za nezavisnost Holandije i Tridesetogodi?nji rat , koji su doneli ogromno razaranje i stravi?ne ?rtve među civilnim stanovni?tvom. Tome se nekako moralo stati na put, a De iure belli ac pacis predstavlja prvi dobar poku?aj. Delo je objavljeno 1625 . i posve?eno je Luju XIII . Ono sadr?i tri knjige u kojima autor raspravlja o ratu polaze?i od na?ela prirodnog prava . U prvoj knjizi Grocije postavlja principe tzv. "opravdanog rata", odn. postavlja teorijski osnov kojim bi opravdao zapo?injanje i vođenje rata. U drugoj knjizi navodi konkretne situacije u kojima je rat dozvoljen ( ius ad bellum ) to jest pravo povodom rata: samoodbrana , restitucija (da se neprijatelj odvrati od nekih zahteva) i retribucija (kazna). I, na kraju, u tre?oj knjizi raspravlja o pona?anju u ratu ( ius in bello ), odn. daje konkretne primere ?ta se sme, a ?ta ne sme raditi u ratu, bez obzira da li je taj rat opravdan ili ne. Teorijska postavka koju je Grocije izneo u ovom delu imala je sna?an uticaj na razvoj modernog međunarodnog javnog prava .

Hugo i izgananstvu u Parizu pi?e i neka svoja najpoznatija dela. Posle smrti princa Morisa 1625 . godine mnogi remonstranti su se vratili u Holandiju. Hugo je odbio da se pokaje i izvini jer bi to zna?ilo prihvatanje sopstvene krivice. I pored vi?e molbi upu?enih za povratak u otađbinu repatrijacija mu je odbijena. Od 1635 do 1644 . godine biva postavljen za ambasadora ?vedske u Parizu. ?vedski kralj Gustav II Adolf bio je veliki Hugov po?tavalac. Govorio je da u svim svojim pohodima Grocijusovo ?uveno delo De iure belli ac pacis nosi i dr?i pod sedlom. Na jednom od svojih putovanja u povratku iz Pariza za ?vedsku njegov brod je zadesio brodolom u kojem je Hugo tragi?no izgubio ?ivot. Bilo je to uz breg nema?kog grada Ro?toka 1645 . godine. Njegovo telo vra?eno je u Holandiju gde je sahranjen u Novoj crkvi (Nieuwe Kerk) u svom rodnom Delftu .

• ?ivotni i li?ni moto Huga Grocijusa bila je latinska izreka " Ruit ora " ( vreme leti ).
• Sam sebi je za ?ivota sastavio epitaf koji glasi:

" Grotius hic Hugo est, Batavum captivus et exsul Legatus regni, Suecia magna, tui. "

" Ovde po?iva Hugo, batavijski zato?enik i izgnanik i ambasador kraljevstva velike ?vajcarske "

• Poslednje re?i: " Razumevaju?i mnoge stvari nisam postigao ni?ta. "

Spisak zna?ajnijih dela sa mestom i godinom izdanja. Veliki broj Grocijevih dela izdato je tek posle njegove smrti.

• Adamus exul (Adamovo progonstvo; tragedija) - Hag , 1601
• De republica emendanda (Kako popraviti Holandsku republiku; rukopis 1601 ) - Hag , 1984
• Parallelon rerumpublicarum (Poređenje ustava; rukopis 1601-02) - Harlem 1801-03
• De Indis (rukopis 1604-05) - 1868 kao De Jure Praedae (O pravu plena)
• Christus patiens (Stradanje Isusovo; tragedija) - Lajden , 1608
• Mare Liberum (Slobodno more) - Lajden , 1609
• De antiquitate reipublicae Batavicae (O istoriji Batavijske republike ) - Lajden , 1610
• Meletius (rukopis 1611) - Lajden , 1988
• Annales et Historiae de rebus Belgicus (Anali i istorija Nizozemske; rukopis 1612) - Amsterdam , 1657
• Ordinum Hollandiae ac Westfrisiae pietas (Pobo?nost dr?ave Holandije i zapadne Frizije) - Lajden , 1613
• De imperio summarum potestatum circa sacra (O mo?i suverena u religijskim pitanjima; rukopis 1614-17) - Pariz , 1647
• Inleydinge tot de Hollantsche rechtsgeleertheit (Uvod u holandsku pravnu nauku; napisano u Loenstinu) - Hag , 1631
• Bewijs van den waaren godsdienst (Dokaz prave religije; didakti?ka poema) - Roterdam , 1622
• De jure belli ac pacis (O pravu rata i mira) - Pariz , 1625 (drugo izdanje u Amsterdamu 1631 )
• De veritate religionis Christianae (O istini hri??anske religije) - Pariz , 1627
• Sophompaneas (Josif; tragedija) - Amsterdam , 1635
• De origine gentium Americanarum dissertatio (Disertacija o poreklu ameri?kih naroda) - Pariz 1642
• Via ad pacem ecclesiasticam (Put do mira između religija) - Pariz , 1642
• Annotationes in Vetus Testamentum (Komentar Starog zaveta ) - Amsterdam , 1644
• Annotationes in Novum Testamentum (Komentar Novog zaveta ) - Amsterdam i Pariz , 1641-50
• De fato (O sudbini) - Pariz , 1648

• Djela ?iji je autor Hugo Grotius na Projektu Gutenberg
• Works by Hugo Grotius in the Online Library of Liberty
• On the Laws of War and Peace (abridged) Arhivirano 2020-05-03 na Wayback Machine-u
• On the Laws of War and Peace (Latin, first edition 1625)
• Logicarum disputationum quarta de postpraedicamentis ; disputation, aged 14, at Leiden University
• Physicarum disputationum septima de infinito, loco et vacuo ; disputation, aged 14, at Leiden University
• Extensive catalogue of Grotius' writings at the Peace Palace Library, The Hague Arhivirano 2011-05-16 na Wayback Machine-u