Klavir
Henriette Ronner-Knip (1897)
Osnovu građe
klavira
ili
glasovira
?ine:
- okvir sa razapetim
?icama
,
- rezonantna daska,
- klavijatura sa mehanizmom pokretnih ?eki?a,
- i pedale.
Zbog prevelikog optere?enja, okvir za
?ice
se gradi od livenog
gvo?đa
ili od
?elika
. Zato se
?ice
ukr?taju, a samim tim se smanjuje njihova dimenzija.
Oko ?eli?nog jezgra se
?ice
(po?to su najdublje) obmotavaju
bakarnim
nitima
, da bi se postigla savr?ena zvu?nost i da bi se debljinom, kao i te?inom nadoknadila smanjena du?ina.
Tonski
raspon klavira (u proseku) je od 2A do c5. Da bi se zvu?nost ujedna?ila, obi?no je deset tonova najdubljeg registra zastupljeno samo jednom
?icom
, a slede?ih ?esnaest
tonova
sa po dve ?ice, dok svi tonovi gornjeg registra imaju po tri.
Postoje
metalni
klinovi (zavrtnji), koji su pri?vr??eni za okvir i prednjim, kao i zadnjim delom. Njihovim okretanjem pomo?u specijalnog
klju?a
, pode?ava se zategnutost ?ice, odn. ?timuje se instrument.
Na prednjoj strani se nalazi klavijatura. Unutra?nji mehanizam s kojim su dirke povezane, najslo?eniji je i najprecizniji deo klavirske konstrukcije. On se zavr?ava nizom
drvenih
?eki?a
, koji pri udaru na
?icu
proizvode
zvuk
. Glava ovih ?eki?a je oblo?ena filcom.
Va?nu ulogu unutra?njeg mehanizma ?ine prigu?iva?i, koji sa otpu?tanjem dirke padaju na
?icu
i prekidaju njen
eho
.
Pored prigu?iva?a postoje desni, levi i srednji pedal.
Desni pedal omogu?uje ja?i zvuk, zbog otpu?tanja prigu?iva?a. Tako da, kada svira? prestane da svira (pusti dirku), ?ice rezoniraju, jer ne postoje prigu?iva?i ni na jednoj od ?ica.
Levi pedal sti?ava, odn. umek?ava zvuk. To se posti?e tako ?to se ceo mehanizam pomera malo udesno, pa ?eki?i udaraju samo o jednu ?icu, ili o dve (zavisi da li postoje dve ili tri ?ice).
Srednji pedal slu?i za prigu?eni zvuk. Mo?e da postoji, ali i ne mora.
Notacija se vr?i u dva klju?a. U violinskom klju?u se zapisuje ono ?to svira desna ruka, a u
bas klju?u
se notira ono ?to svira leva.
Primer:
Eksterni linkovi
Vidi jo?