Gerd fon Rund?tet
Gerd fon Rund?tet
Li?ni podaci
Datum rođenja	( 1875-12-12 ) 12. 12. 1875.
Mesto rođenja	A?ersleben (   Nema?ko carstvo )
Datum smrti	24. 2. 1953 . (dob: 77)
Mesto smrti	Hanover (   Zapadna Nema?ka )
Vojska	Nema?ko carstvo (do 1918)   Vajmarska Republika (do 1933)   Nacisti?ka Nema?ka (do 1939)
Najvi?i ?in	Feldmar?al
Bitke i ratovi	Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Nagrade	Gvozdeni krst

Karl Rudolf Gerd fon Rund?tet ( nem. Gerd von Rundstedt ; A?ersleben , 12. decembar 1875 ? Hanover , 24. februar 1953 ) je bio nema?ki feldmar?al tokom Drugog svetskog rata . Bio je jedan od najsposobnijih nema?kih generala i jedan od retkih nema?kih visokih oficira koji je tokom ?itave svoje karijere bio apoliti?an.

Rođen u A?erslebenu , u aristokratskoj pruskoj porodici, fon Rund?tet je stupio u nema?ku vojsku 1893 . godine, da bi 1902 . godine postao pitomac elitne nema?ke vojne akademije ? insitucije koja je godi?nje primala samo 160 novih studenata od kojih je i do 75% otpadalo tokom studija. Tokom Prvog svetskog rata je napredovao u slu?bi da bi 1918 . godine stekao ?in majora i funkciju na?elnika ?taba u svojoj diviziji.

Posle rata fon Rund?tet je stalno napredovao u okviru male nema?ke vojske koja je bila ograni?ena na 100.000 ljudi. 1932 . godine postavljen je za komandanta 3. pe?adijske divizije. Kasnije iste godine zapretio je da ?e dati ostavku kada je Franc fon Papen uveo vanredno stanje i naredio svojim trupama da izbace ?lanove nacisti?ke partije iz dr?avnih zgrada. Rund?tet je takođe bio veoma zabrinut zbog brzog uspona na vlast nacista zbog ?ega je u oktobru 1938 . godine napustio armiju.

U septembru 1939 . godine je po?eo Drugi svetski rat i fon Rund?tet je pozvan da komanduje Grupu armija Jug tokom uspe?ne kampanje u Poljskoj . Tokom planiranja kampanje na zapadu i napada na Francusku, podr?ao je fon Ma?ntajnovu koncepciju ?oklopne pesnice“ koja je kona?no postala osnova ?utog plana. Tokom bitke fon Rund?tetu je poverena komanda nad dve oklopne, tri motorizovane i 35 pe?adijskih divizija.

14. maja 1940 . godine nema?ke oklopne divizije pod komandom Hajnca Guderijana pre?le su reku Mezu i napravile veliku bre?u u savezni?koj liniji fronta. General fon Rund?tet je bio zabrinut zbog mogu?nosti da ovako dubok prodor oklopnih jedinica pretrpi neuspeh zbog izostanka pe?adijske podr?ke zbog ?ega je zatra?io da se dalje napredovanje obustavi kako bi pe?adijske divizije mogle da osiguraju izlo?ene bokove oklopnih divizija; zastoj u napredovanju nema?kih oklopnih jedinica omogu?io je saveznicima da preko Denkerka evakui?u svoje jedinice na britansko ostrvo. Gerd fon Rund?tet i drugi nema?ki generali tvrdili su da je ova kontroverzna odluka bila Hitlerova i da je bila motivisana njegovim ?vrstim uverenjem da ?e Velika Britanija biti spremnija da zaklju?i mirovni sporazum sa Nema?kom ukoliko joj se omogu?i da evakui?e svoj Ekspedicioni korpus iz Francuske . Ne mo?e se sa sigurno??u tvrditi ?ta je Hitler imao na umu, ali je kona?na odluka o ovom pitanju bila poverena fon Rund?tetu kojeg je Hitler, na Hadlerovo ?uđenje ovlastio da donese kona?nu odluku.

Fon Rund?tet je unapređen u feldmar?ala 19. jula 1940. godine i bio je uklju?en u planiranje operacije Morski lav . Kada je invazija otkazana, fon Rund?tetu je dodeljena komanda nad okupacionim snagama u Francuskoj i dobio je zadatak da u?vrsti obalsku odbranu u Holandiji , Belgiji i Francuskoj.

Od juna 1941. godine fon Rund?tet je u?estvovao u operaciji Barbarosa kao komandant Grupe armija Jug koja je bila sastavljena od 52 pe?adijske i 5 oklopnih divizija. U po?etku je njegovo napredovanje bilo sporo ali je u septembru iste godine zauzet Kijev u kojem je zarobljeno neverovatnih 665.000 sovjetskih vojnika ? danas se zna da je zapravo zarobljeno manje od 400.000 ali je i dalje u pitanju veoma impresivna brojka. Nakon ove pobede fon Rund?tet je usmerio svoju grupu armija ka istoku sa zadatkom da osvoji Harkov i Rostov . Sna?no se protivio daljem nastupanju nema?kih armija tokom ruske zime i savetovao je Hitlera da obustavi dalje operacije ali je njegovo stanovi?te odba?eno.

Fon Rund?tet je u novembru 1941. godine pretrpeo sr?ani udar ali je odbio da bude hospitalizovan i nastavio je dalje nastupanje uspev?i da 21. novembra osvoji Rostov. Međutim, sna?an sovjetski protivnapad izbacio je nema?ke jedinice iz grada. Kada je fon Rund?tet zatra?io odobrenje od Hitlera da se povu?e, ovaj se razbesneo i zamenio ga je sa generalom Valterom fon Rajhenauom .

Hitler je ponovo uspostavio fon Rund?teta u aktivnu slu?bu u martu 1942 . godine postavljaju?i ga za komandanta nema?kih snaga na zapadu. Na ovoj funkciji se pokazao izuzetno interntim zbog ?ega je do jeseni 1943 . godine atlantska obala bila jako lo?e utvrđena. Tek nakon Romelovog imenovanja za fon Rund?tetovog neposredno pot?injenog zapo?eti su obimni radovi na oja?avanju Atlantskog bedema . Tokom rasprava koje su prethodile savezni?koj invaziji Rund?tet je insistirao na stavu da oklopne rezerve treba zadr?ati u operativnoj pozadini kako bi nakon inicijalnog savezni?kog iskrcavanja mogle da budu upotrebljene u cilju uni?tenja mostobrana. Komandant nema?kih oklopnih jedinica ?vapenburg podr?avao je njegov stav. Nasuprot njima je bio Romel koji je insistirao na tome da oklopne jedinice moraju da budu raspoređene u blizini obale zato ?to bi savezni?ka vazdu?na nadmo? onemogu?ila ili zna?ajno usporila njihovo kretanje. Pou?en lo?im iskustvom iz severne Afrike Romel je verovao da je savezni?ko vazduhoplovstvo u stanju da onemogu?i ?ak i no?ne pokrete nema?kih jedinica. Romel je takođe bio ubeđen da je iskrcavanje u Normadniji malo verovatno zbog ?ega je smatrao da bi u ovom delu Francuske trebalo ostaviti minimalne oklopne jedinice. Iako je bio voljan da prihvati malu verovatno?u iskrcavanja u Normandiji fon Rund?tet je i dalje smatrao da je u pitanju suluda kocka. Na?alost, njegov autoritet koji je bio zna?ajno naru?en njegovom neaktivno??u nakon imenovanja za komandanta nema?kih jedinica na zapadu nije bio dovoljan da podupre njegove stavove zbog ?ega je Romelovo stanovi?te prevagnulo. Nema?ke oklopne divizije bile su ra?trkane du? obale zbog ?ega su u Normadniji, u trenutku iskrcavanja bile samo dve oklopne divizije ?to je imalo katastrofalne posledice na dalji tok operacija. Posle D-dana , u junu 1944 . godine, fon Rund?tet je savetovao Hitlera da zaklju?i mir sa saveznicima. Hitler je na njegov savet odgovorio tako ?to ga je zamenio generalom Ginterom fon Klugeom .

Besan zbog zavere da se ubije Hitler, Run?tet je pristao da se pridru?i Guderijanu i Vilhelmu Kajtelu na Vojnom sudu ?asti koji je izbacio iz vojske na stotine nema?kih oficira, ?esto na osnovu bednih dokaza, pod optu?bom da su kovali zaveru protiv Hitlera. Na ovaj na?in oni su bili predati u ruke civilnom sudstvu, ta?nije u ruke Rolanda Freislera . Mnogi od njih su pogubljeni.

Sredinom avgusta 1944. godine fon Kluge je izvr?io samoubistvo zbog ?ega je fon Rund?tet ponovo imenovan za komandanta nema?kih snaga na zapadu. Na brzinu je izvr?io reorganizaciju trupa, taman na vreme da se uspe?no suprotstavi savezni?kim snagama za vreme operacije Market-Garden . Iako je bio vrhovni komandant nema?kih snaga na zapadu, koje su u?estvovale u neuspe?noj ofanzivi ?iji cilj je bio zauzimanje Antverpena (poznatijoj kao Ardenska ofanziva ili bitka za izbo?inu ), od samog po?etka se protivio toj ofanzivi. Ponovo je razre?en du?nosti u martu 1945 . godine nakon ?to je saop?tio Vilhelmu Kajtelu da bi Hitler trebalo da zaklju?i mir sa saveznicima i da je dalje vođenje rata beznade?no.

Rund?teta je, 1. maja 1945. godine zarobila ameri?ka 36. pe?adijska divizija. Tokom ispitivanja je pretrpeo jo? jedan sr?ani udar zbog ?ega je preba?en u Veliku Britaniju gde je bio u zarobljeni?tvu. Britanci su ga optu?ili za ratne zlo?ine ali mu nikada nije bilo suđeno zbog njegovog lo?eg zdravstvenog stanja. Pu?ten je iz zarobljeni?tva 1948 . godine i do svoje smrti je ?iveo u Hanoveru .

Gerd von Rundstedt na Wikimedijinoj ostavi

• Messenger, Charles (1991). The Last Prussian: A Biography of Field Marshal Gerd Von Rundstedt, 1875-1953 . London: Brassey's (UK). ISBN   978-0-08-036707-1 .  
• Gunther Blumentritt , Von Rundstedt: The Man and the Soldier (1952)
• B.H. Liddell Hart , The German Generals Talk (New York: William and Morrow , 1948 ), chap. 7