Cionizam
je politi?ki pokret
Jevreja
(pa i nekih nejevreja) da se Jevreji vrate u
Erec Izrael
(Zemlja Izrael). Naime, ideja cionizma nije bila Erec Izrael, bila je prinudno ra??i??avanje Jevreja van
Evrope
. Re? Cion predstavlja
biblijski
izraz povezan sa
Jerusalimom
(Psalmi, 126, 1),
Natan Birnbaum
je
1885
. sro?io izraz ?cionizam“ da bi ozna?io politi?ka nastojanja da se
Jevreji
vrate u
Izrael
. ?udnja za povratkom javlja se u velikom delu jevrejske knji?evnosti tokom vekova. Moderni cionizam izrastao je iz propasti jevrejske emancipacije i o?ivljavanja
antisemitizma
u Evropi
19. veka
. Suo?eni sa
ruskim
pogromima i suđenjem
Drajfusu
u
Francuskoj
,
Leon Pinsker
i
Teodor Hercl
su nezavisno jedan od drugog do?li do zaklju?ka da je izgnanost nenormalno stanje i da nejevrejski svet nije za?titio Jevreje. Bila je potrebna domovina u kojoj bi Jevreji mogli biti poput svih drugih nacija, sa sopstvenom zemljom i jezikom.
Ni Hercl ni Pinsker nisu insistirali da ta zemlja bude
Palestina
. Svaka je teritorija, kadra da prihvati određeni broj izbeglica, odgovarala toj svrsi. Oni su se, međutim, razlikovali po svojoj proceni nejevreja. Hercl je smatrao da ?e svetske sile pomo?i njegovoj misiji, dok je Pinsker digao ruke od nejevrejske pomo?i, podsti?u?i Jevreje da svoje probleme re?avaju putem ?samoemancipacije“. O tim i drugim razlikama raspravljano je na Prvom cionisti?kom kongresu (u
Bazelu
u
?vajcarskoj
,
1897
), koji je okupio aktiviste raznih boja ?iji je cilj bilo stvaranje jedne međunarodne povelje koja bi Jevrejima osigurala domovinu. Kasnije su organizovane banka i preduze?e za kolonizaciju kako bi se pokretu obezbedila ?vrsta finansijska osnova.
Herclova ideja je bila da svi Jevreji ?ive u
Ugandi
, ali ortodoksni su videli ovaj pokret kao ?ansu da Jevreji ?ive u Jerusalimu i insistirali su da to bude Erec Izrael.
Uprkos Herclovim naporima da odr?i jedinstvo, cionizam je ?esto bio uzrok sukoba u jevrejskom ?ivotu. Među ortodoksnima, neki rabini su mu se suprotstavljali kao zabranjenom poku?aju da se uspostavi
mesijansko
doba, kao ?to su ?inili i rani reformisti?ki Jevreji koji su cionizam smatrali
nacionalisti?kom
formulacijom u suprotnosti s njihovim shvatanjem
judaizma
kao ?iste religije. Nakon Herclove smrti
1904
, vođstvo pokreta pre?lo je u ruke ?prakti?ara“, pre svega Haima Vajcmana. Kao doseljenik koji je ?iveo u
Ujedinjenom Kraljevstvu
, on je imao zna?ajnog udela u dobijanju
Balfurove deklaracije
, izjave iz
1917
. koja je obe?avala britansku podr?ku jevrejskoj domovini u Palestini.
Liga naroda
je
1923
. dodelila Britaniji mandat nad Palestinom radi pripremanja stanovni?tva za nezavisnost. Ironija je u tome ?to su sli?na obe?anja nezavisnosti data i arapskom stanovni?tvu.
Uporedo s tim razvojem događaja, Jevreji su se neprekidno doseljavali u Palestinu. Poznate kao alijo? i podeljene prema istorijskim periodima, te su migracije pomogle da se popune zemljoradni?ka naselja, da se zemlja otrgne od pustinje i stvore politi?ke i dru?tvene ustanove u tom periodu. Krajem 19. veka, doseljavanje je dobilo izvestan
socijalisti?ki
ton. Na?alost, nikada se nije otvoreno pogledalo u o?i stvarnosti obostranog polaganja prava na Palestinu. Pod arapskim pritiskom, Britanci su
1939
. objavili belu knjigu kojom je poni?tena
Balfurova deklaracija
, i ograni?eno doseljavanje Jevreja u Palestinu, ?to je kao ?in dobilo poseban zna?aj ako se ima u vidu uspon nacizma.
Holokaust
je, međutim, ubedio javno mnjenje u potrebu za jevrejskom dr?avom i
Ujedinjene nacije
su
1947
. glasale u prilog podele Palestine na jevrejsku i arapsku dr?avu, ?to je
Arapska liga
odbacila, otpo?ev?i rat s tek osnovanom jevrejskom dr?avom. Do
1949
. dr?ava Izrael je sklopila primirje sa svojim protivnicima, osvojiv?i borbom daleko ve?u teritoriju nego ?to joj je planom Ujedinjenih nacija bilo obe?ano.
Savremene cionisti?ke organizacije u dijaspori odra?avaju politi?ku obojenost svojih ranih vođa i uklju?uju socijalisti?ke, religiozne i revizionisti?ke grupacije koje se obi?no dele na mu?ke, ?enske i omladinske ogranke ujedinjene u nacionalne federacije. Ove su, sa svoje strane, povezane sa Izraelom preko Jevrejske agencije, nevladine ustanove koja predstavlja Izrael pred ostalim jevrejskim zajednicama. Cionisti?ka ideologija izlo?ena je velikim diplomatskim pritiscima koji su kulminirali rezolucijom Ujedinjenih nacija iz
1975
. koja cionizam povezuje sa rasizmom. Mada je rezolucija pro?la, ona je takođe privukla mnoge koji su bili na periferiji podr?ke cionizmu da uzmu aktivnog u?e??a u njemu.