Од Википеди?а ? слободната енциклопеди?а
Усташи ? Хрватско револуционерно движе?е
(на
хрватски
:
Usta?a ? Hrvatski revolucionarni pokret
) ?
хрватска
ултранационалистичка
,
фашистичка
и
терористичка
организаци?а
, изворно активна од 1930 до 1945 година.
[1]
Пред
Втората светска во?на
, движе?ето де?ствувало како националистичка и терористичка организаци?а за создава?е независна хрватска држава, но по
инвази?ата на ?угослави?а
од
Силите на Оската
и прогласува?ето на
Независна Држава Хрватска
(НДХ),
протекторат
на
нацистичка Германи?а
и
фашистичка Итали?а
, военото крило на организаци?ата било распоредено во
Хрватското домобранство
и усташката милици?а (
хрватски
:
Usta?ka vojnica
).
[2]
Идеолошки, движе?ето е мешавина од
хрватски
национализам
,
римокатолицизам
и
фашизам
.
[2]
Било приврзаник на
иредентистичкиот
концепт
Голема Хрватска
, според ко? хрватската држава треба да се протега до реката
Дрина
и да граничи со
Белград
.
[3]
Движе?ето се борело за расно ?чиста“ Хрватска, промовира??и
геноцид
на
српскиот
,
евре?скиот
и
ромскиот народ
и прогон на
антифашисти
и
хрватски
и
босански
дисиденти
. Усташите ги сметале
Бош?аците
за ?Хрвати
муслимани
“, кои заедно со Хрватите католици се главни етнорелигиозни култури во Хрватска.
[4]
Припадниците на движе?ето се нарекувале
усташи
. Името потекнува од хрватскиот збор устати (
ustati
, востане), термин користен уште од 19 век како воен чин во хрватската кралска во?ска, но и како име за хрватски пешадиски полкови во
Првата светска во?на
. Сличниот збор устаник (
ustanik
), изведен од устати, значи бунтовник, востаник. Првобитното име на движе?ето било
Усташи ? Хрватска револуционерна организаци?а
,
скратеница
УХРО
(
Usta?a ? Hrvatska revolucionarna organizacija, UHRO
), но по 1933 година зборот организаци?а е заменет од зборот движе?е.
- ↑
Tomasevich, Jozo (2001).
War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration
. Stanford University Press.
ISBN
978-0-8047-3615-2
.
- ↑
2,0
2,1
Hory, Ladislaus (1965).
Der kroatische Ustascha-Staat
. Deutsche Verlags-Anstalt.
- ↑
Meier, Viktor (1999).
Yugoslavia: A history of its demise
. Routledge.
ISBN
9780415185950
.
- ↑
Fischer, Bernd (2007).
Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of South-Eastern Europe
. Purdue University Press.
ISBN
978-1-55753-455-2
.