Усташи

Од Википеди?а ? слободната енциклопеди?а
Симбол на движе?ето била голема сина буква U со горечка граната и хрватски грб на неа

Усташи ? Хрватско револуционерно движе?е (на хрватски : Usta?a ? Hrvatski revolucionarni pokret ) ? хрватска ултранационалистичка , фашистичка и терористичка организаци?а , изворно активна од 1930 до 1945 година. [1] Пред Втората светска во?на , движе?ето де?ствувало како националистичка и терористичка организаци?а за создава?е независна хрватска држава, но по инвази?ата на ?угослави?а од Силите на Оската и прогласува?ето на Независна Држава Хрватска (НДХ), протекторат на нацистичка Германи?а и фашистичка Итали?а , военото крило на организаци?ата било распоредено во Хрватското домобранство и усташката милици?а ( хрватски : Usta?ka vojnica ). [2]

Идеолошки, движе?ето е мешавина од хрватски национализам , римокатолицизам и фашизам . [2] Било приврзаник на иредентистичкиот концепт Голема Хрватска , според ко? хрватската држава треба да се протега до реката Дрина и да граничи со Белград . [3] Движе?ето се борело за расно ?чиста“ Хрватска, промовира??и геноцид на српскиот , евре?скиот и ромскиот народ и прогон на антифашисти и хрватски и босански дисиденти . Усташите ги сметале Бош?аците за ?Хрвати муслимани “, кои заедно со Хрватите католици се главни етнорелигиозни култури во Хрватска. [4]

Припадниците на движе?ето се нарекувале усташи . Името потекнува од хрватскиот збор устати ( ustati , востане), термин користен уште од 19 век како воен чин во хрватската кралска во?ска, но и како име за хрватски пешадиски полкови во Првата светска во?на . Сличниот збор устаник ( ustanik ), изведен од устати, значи бунтовник, востаник. Првобитното име на движе?ето било Усташи ? Хрватска револуционерна организаци?а , скратеница УХРО ( Usta?a ? Hrvatska revolucionarna organizacija, UHRO ), но по 1933 година зборот организаци?а е заменет од зборот движе?е.

Наводи [ уреди | уреди извор ]

  1. Tomasevich, Jozo (2001). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration . Stanford University Press. ISBN   978-0-8047-3615-2 .
  2. 2,0 2,1 Hory, Ladislaus (1965). Der kroatische Ustascha-Staat . Deutsche Verlags-Anstalt. Укажано пове?е од еден |last1= и |last= ( help ); Укажано пове?е од еден |first1= и |first= ( help )
  3. Meier, Viktor (1999). Yugoslavia: A history of its demise . Routledge. ISBN   9780415185950 .
  4. Fischer, Bernd (2007). Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of South-Eastern Europe . Purdue University Press. ISBN   978-1-55753-455-2 .