Од Википеди?а ? слободната енциклопеди?а
Неон (
10
Ne)
|
Спектрални линии на неонот во видливиот по?ас
|
Општи сво?ства
|
---|
Име и
симбол
| неон (Ne)
|
---|
Изглед
| безбоен гас ко? свети портокалово-црвено кога е подложен на високонапонско електрично поле
|
---|
Неонот во
периодниот систем
|
---|
|
Атомски бро?
| 10
|
---|
Стандардна атомска тежина
(±)
(
A
r
)
| 20,1797(6)
[1]
|
---|
Категори?а
|
благороден гас
|
---|
Група
и
блок
| група 18 (благородни гасови)
,
p-блок
|
---|
Периода
| II периода
|
---|
Електронска конфигураци?а
| [
He
] 2s
2
2p
6
|
---|
по обвивка
| 2, 8
|
---|
Физички сво?ства
|
---|
Фаза
| гасна
|
---|
Точка на топе?е
| 24,56
K
(?248,59 °C)
|
---|
Точка на врие?е
| 27,104 K (?246,046 °C)
|
---|
Густина
при
стп
(0 °C и 101,325
kPa
)
| 0,9002 г/Л
|
---|
кога е течен, при
т.в.
| 1,207 г/см
3
[2]
|
---|
Тро?на точка
| 24,556 K, 43,37 kPa
[3]
[4]
|
---|
Критична точка
| 44,4918 K, 2,7686 MPa
[4]
|
---|
Топлина на топе?е
| 0,335
kJ/mol
|
---|
Топлина на испарува?е
| 1,71 kJ/mol
|
---|
Моларен топлински капацитет
| 20,79
[5]
J/(mol·K)
|
---|
парен притисок
P (Pa)
|
1
|
10
|
100
|
1 k
|
10 k
|
100 k
|
при T (K)
|
12
|
13
|
15
|
18
|
21
|
27
| |
Атомски сво?ства
|
---|
Оксидациони степени
| 0
|
---|
Енергии на ?онизаци?а
| I: 2080,7 kJ/mol
II: 3952,3 kJ/mol
II: 6122 kJ/mol
(
пове?е
)
|
---|
Ковалентен полупречник
| 58
пм
|
---|
Ван дер Валсов полупречник
| 154 пм
|
---|
Спектрални линии
на неон
|
Разни податоци
|
---|
Кристална структура
|
страноцентрирана коцкеста
(сцк)
|
---|
Брзина на звукот
| 435
м/с
(gas, at 0 °C)
|
---|
Топлинска спроводливост
| 49,1×10
−3
W/(m·K)
|
---|
Магнетно подредува?е
| ди?амагнетна
[6]
|
---|
Модул на збивливост
| 654 GPa
|
---|
CAS-бро?
| 7440-01-9
|
---|
Истори?а
|
---|
Предвидел
| Вили?ам Ремзи
(1897)
|
---|
Откриен и првпат издвоен
| Вили?ам Ремзи
и
Морис Траверс
[7]
[8]
(1898)
|
---|
На?стабилни изотопи
|
---|
Главна стати?а:
Изотопи на неонот
|
|
|
наводи
|
Википодатоци
|
Неон
(од
грчки
ν?ο?
, ?нов“) ?
хемискиот елемент
во
периодниот систем
со симболот
Ne
и
атомскиот бро?
10. Како безбоен, речиси
инертен
благороден гас
, неонот дава посебна црвеникава светлина кога се користи во вакуумските разелектризирани цевки и
неонските лампи
. То? се нао?а во траги во
воздухот
. Неонот е на?светлиот благороден гас.
Црвенкасто-портокаловата бо?а ко?а неонот ?а емитува ка? неонските лампи се користи за праве?е на неонски знаци. Зборот "неон" исто така се користи и како генеричко име за овие типови на светла, иако се користат многу други гасови за да се произведат различни бои на светлината. Други примени:
- вакуумски цевки
- високонапонски индикатори
- телевизиски цевки
- неонот и хелиумот се користат за производство на еден вид гасен
ласер
- во ладилниците.
Неонот бил откриен од шкотскиот хемичар
Вили?ам Ремзи
и англискиот хемичар
Морис Траверс
во
1898
година.
Неонот е едноатомен
гас
при
стандардни услови
. Неонот е редок, а се нао?а во Зем?ината
атмосфера
како еден дел на секои 65,000 и индустриски се добива со криогена
фракциона дестилаци?а
на втечнет воздух.
?оните
Ne
+
, (Ne
Ar
)
+
, (Ne
H
)
+
и (
He
Ne
+
) се откриени при оптички и
масено спектрометриски
истражува?а. Неонот образува и нестабилни
хидрати
.
- ↑
Standard Atomic Weights 2013
. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
- ↑
Hammond, C.R. (2000).
The Elements, in Handbook of Chemistry and Physics 81st edition
(PDF)
. CRC press. стр. 19.
ISBN
0849304814
.
- ↑
Preston-Thomas, H. (1990).
?The International Temperature Scale of 1990 (ITS-90)“
.
Metrologia
.
27
: 3?10.
Bibcode
:
1990Metro..27....3P
.
doi
:
10.1088/0026-1394/27/1/002
.
- ↑
4,0
4,1
Haynes, William M., уред. (2011).
CRC Handbook of Chemistry and Physics
(XCII. изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 4.122.
ISBN
1439855110
.
- ↑
Shuen-Chen Hwang, Robert D. Lein, Daniel A. Morgan (2005). "Noble Gases". Kirk Othmer Encyclopedia of Chemical Technology. Wiley. pp. 343?383. doi:10.1002/0471238961.0701190508230114.a01.
- ↑
Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds
, in
Lide, D. R., уред. (2005).
CRC Handbook of Chemistry and Physics
(LXXXVI. изд.). Boca Raton (FL): CRC Press.
ISBN
0-8493-0486-5
.
- ↑
Ramsay, William
; Travers, Morris W. (1898). ?On the Companions of Argon“.
Proceedings of the Royal Society of London
.
63
(1): 437?440.
doi
:
10.1098/rspl.1898.0057
.
- ↑
?Neon: History“
. Softciencias
. Посетено на
2007-02-27
.