Неон

Од Википеди?а ? слободната енциклопеди?а
Неон  ( 10 Ne)
Спектрални линии на неонот во видливиот по?ас
Општи сво?ства
Име и симбол неон (Ne)
Изглед безбоен гас ко? свети портокалово-црвено кога е подложен на високонапонско електрично поле
Неонот во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)
He

Ne

Ar
флуор неон натриум
Атомски бро? 10
Стандардна атомска тежина   (±) ( A r ) 20,1797(6) [1]
Категори?а   благороден гас
Група и блок група 18 (благородни гасови) , p-блок
Периода II периода
Електронска конфигураци?а [ He ] 2s 2 2p 6
по обвивка
2, 8
Физички сво?ства
Фаза гасна
Точка на топе?е 24,56  K ​(?248,59 °C)
Точка на врие?е 27,104 K ​(?246,046 °C)
Густина при  стп (0 °C и 101,325  kPa ) 0,9002 г/Л
кога е течен, при  т.в. 1,207 г/см 3 [2]
Тро?на точка 24,556 K, ​43,37 kPa [3] [4]
Критична точка 44,4918 K, 2,7686 MPa [4]
Топлина на топе?е 0,335  kJ/mol
Топлина на испарува?е 1,71 kJ/mol
Моларен топлински капацитет 20,79 [5]  J/(mol·K)
парен притисок
P (Pa) 1 10 100 1 k 10 k 100 k
при T (K) 12 13 15 18 21 27
Атомски сво?ства
Оксидациони степени 0
Енергии на ?онизаци?а I: 2080,7 kJ/mol
II: 3952,3 kJ/mol
II: 6122 kJ/mol
( пове?е )
Ковалентен полупречник 58  пм
Ван дер Валсов полупречник 154 пм
Color lines in a spectral range
Спектрални линии на неон
Разни податоци
Кристална структура страноцентрирана коцкеста (сцк)
Кристалната структура на неонот
Брзина на звукот 435 м/с (gas, at 0 °C)
Топлинска спроводливост 49,1×10 −3  W/(m·K)
Магнетно подредува?е ди?амагнетна [6]
Модул на збивливост 654 GPa
CAS-бро? 7440-01-9
Истори?а
Предвидел Вили?ам Ремзи (1897)
Откриен и првпат издвоен Вили?ам Ремзи и Морис Траверс [7] [8] (1898)
На?стабилни изотопи
Главна стати?а: Изотопи на неонот
изо ПЗ полураспад РР РЕ   ( MeV ) РП
20 Ne 90,48 % 20 Ne е стабилен со 10 неутрони
21 Ne 0,27 % 21 Ne е стабилен со 11 неутрон
22 Ne 9,25 % 22 Ne е стабилен со 12 неутрони
| наводи | Википодатоци

Неон (од грчки ν?ο? , ?нов“) ? хемискиот елемент во периодниот систем со симболот Ne и атомскиот бро? 10. Како безбоен, речиси инертен благороден гас , неонот дава посебна црвеникава светлина кога се користи во вакуумските разелектризирани цевки и неонските лампи . То? се нао?а во траги во воздухот . Неонот е на?светлиот благороден гас.

Примена [ уреди | уреди извор ]

Неонот се користи во знаковите и произведува фина портокалова светлина. Сите други бои се произведуваат со користе?е на пареи од жива кои го ексцитираат фосфорот по пат на флуоресценци?а .

Црвенкасто-портокаловата бо?а ко?а неонот ?а емитува ка? неонските лампи се користи за праве?е на неонски знаци. Зборот "неон" исто така се користи и како генеричко име за овие типови на светла, иако се користат многу други гасови за да се произведат различни бои на светлината. Други примени:

  • вакуумски цевки
  • високонапонски индикатори
  • телевизиски цевки
  • неонот и хелиумот се користат за производство на еден вид гасен ласер
  • во ладилниците.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Неонот бил откриен од шкотскиот хемичар Вили?ам Ремзи и англискиот хемичар Морис Траверс во 1898 година.

Нао?а?е [ уреди | уреди извор ]

Неонот е едноатомен гас при стандардни услови . Неонот е редок, а се нао?а во Зем?ината атмосфера како еден дел на секои 65,000 и индустриски се добива со криогена фракциона дестилаци?а на втечнет воздух.

Соединени?а [ уреди | уреди извор ]

?оните Ne + , (Ne Ar ) + , (Ne H ) + и ( He Ne + ) се откриени при оптички и масено спектрометриски истражува?а. Неонот образува и нестабилни хидрати .

Поврзано [ уреди | уреди извор ]

Наводи [ уреди | уреди извор ]

  1. Standard Atomic Weights 2013 . Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
  2. Hammond, C.R. (2000). The Elements, in Handbook of Chemistry and Physics 81st edition (PDF) . CRC press. стр. 19. ISBN   0849304814 .
  3. Preston-Thomas, H. (1990). ?The International Temperature Scale of 1990 (ITS-90)“ . Metrologia . 27 : 3?10. Bibcode : 1990Metro..27....3P . doi : 10.1088/0026-1394/27/1/002 .
  4. 4,0 4,1 Haynes, William M., уред. (2011). CRC Handbook of Chemistry and Physics (XCII. изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. стр. 4.122. ISBN   1439855110 .
  5. Shuen-Chen Hwang, Robert D. Lein, Daniel A. Morgan (2005). "Noble Gases". Kirk Othmer Encyclopedia of Chemical Technology. Wiley. pp. 343?383. doi:10.1002/0471238961.0701190508230114.a01.
  6. Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds , in Lide, D. R., уред. (2005). CRC Handbook of Chemistry and Physics (LXXXVI. изд.). Boca Raton (FL): CRC Press. ISBN   0-8493-0486-5 .
  7. Ramsay, William ; Travers, Morris W. (1898). ?On the Companions of Argon“. Proceedings of the Royal Society of London . 63 (1): 437?440. doi : 10.1098/rspl.1898.0057 .
  8. ?Neon: History“ . Softciencias . Посетено на 2007-02-27 .

Надворешни врски [ уреди | уреди извор ]