?авно власништво интелектуалне сво?ине
, правни институт англосаксонског права, састо?и се од
зна?а
и
иноваци?а
(нарочито креативних дела - писаних, ликовних, музичких, као и проналазака) у односу на ко?е ни?една особа или други правни суб?ект не може (или не жели) да успостави или одржава власничке интересе.
Оно што ?е у ?авном власништву се сматра делом општег културног и интелектуалног
насле?а
човечанства
, ко?е у принципу свако може да користи или искориш?ава.
Када нешто ни?е у ?авном власништву, то може бити последица власничких интереса, изражених на пример правом на копира?е или патентом. Домет до ко?ег по?единци могу користити или искориш?авати ставке за ко?е посто?е власнички интереси ?е обично ограничен. Ипак, када истекну ограниче?а права на копира?е или других
интелектуалних сво?ина
, дела прелазе у ?авно власништво.
Креативна дела се налазе у ?авном власништву ако не посто?и закон ко?и успостав?а власничка права или ?е садржа? посебно иск?учен из посто?е?их закона. Слично томе, дела створена пре него што су такви закони ступили на снагу су генерално у ?авном власништву, као што су дела
Вили?ама Шекспира
,
Лудвига ван Бетовена
или
Архимеда
(ме?утим,
преводи
дела Архимеда, Шекспира и осталих, могу бити подложни праву на копира?е). Тако?е, дела Владе С?еди?ених Држава су изузета од закона о праву на копира?е.
Некреативна дела не могу бити зашти?ена правом на копира?е и често се налазе у ?авном власништву. На пример, ве?ина математичких формула не подлежу праву на копира?е или патентира?у у ве?ем делу света (мада се ?ихова примена у облику рачунарских програма може патентирати). Чи?енице су у ?авном власништву (мада ?е скораш?а судска пракса пове?ала ограниче?а налик на право на копира?е над базама података за ко?е критичари тврде да су тек чи?енице). Интуитивно организоване збирке података, као што су азбучни спискови налик на
телефонске именике
, се налазе у ?авном власништву. Креативна организова?а као што су категоризовани спискови могу бити зашти?ена правом на копира?е.
Ве?ина права на копира?е и патената има коначан рок. Када он про?е, дело или проналазак прелазе у ?авно власништво. У ве?ем делу света, патенти истичу 20 година пошто су поднети.
Регистровани заштитни знак
истиче убрзо пошто постане генерички по?ам.
Права на копира?е су сложени?а. Генерално, она истичу у свим зем?ама (осим
Колумби?е
,
Гватемале
,
Мексика
, и
Самое
) када су испу?ени сви следе?и услови:
- Дело ?е створено и први пут об?ав?ено пре
1. ?ануара
1926
. године или на?ма?е 95 година пре 1. ?ануара теку?е године, шта год ?е касни?е.
- Послед?и преживели аутор ?е умро на?ма?е 70 година пре 1. ?ануара теку?е године.
- Ни?една држава потписница
Бернске конвенци?е
ни?е одредила тра?но право на копира?е за то дело.
- Ни С?еди?ене Државе ни Европска уни?а нису донеле неку уредбу о продуже?у тра?а?а права на копира?е од прошлог ажурира?а ових услова. Ово мора бити услов зато што тачне бро?ке у осталим условима зависе од закона
у датом тренутку
.
Ови услови се теме?е на пресеку закона о праву на копира?е С?еди?ених Држава и Европске уни?е, ?ер ?их призна?е ве?ина осталих држава потписница Бернске конвенци?е.
Продуже?е права на копира?е по традици?и САД не
вра?а
право на копира?е делима у ?авном власништву (отуд 1923. година), док по европско? традици?и вра?а зато што ?е хармонизаци?а у ЕУ била утеме?ена на тра?а?у права на копира?е у
Немачко?
, где ?е ве? било продужено на доживотно плус 70.
?авно власништво у Срби?и
[
уреди
|
уреди извор
]
У
Срби?и
су према одредбама старог
Закона о ауторским и сродним правима
из
1998
. године имовинска права аутора тра?ала за живота аутора и 50 година после ?егове смрти. Ова? закон ?е био на снази до
24. децембра
2004
. године, када ?е донесен
нови закон
ко?им се период заштите ауторских права пове?ава са 50 на 70 година од смрти аутора. Иста одредба се нашла и у тренутно важе?ем
Закону о ауторским и сродним правима
ко?и ?е ступио на снагу
24. децембра
2009
.
Дакле, према закону ко?и ?е на снази у Срби?и
имовинска права
аутора тра?у за живота аутора и 70 година после ?егове смрти.
Морална права
аутора тра?у и по престанку тра?а?а имовинских права. Имовинска права коаутора преста?у по истеку 70 година од смрти коаутора ко?и ?е послед?и умро. Имовинска права на делу чи?и се аутор не зна (анонимно дело или дело под псеудонимом) преста?у по истеку 70 година од дана об?ав?ива?а дела. Ако аутор откри?е сво? идентитет пре наведеног рока, имовинско право тра?е као да ?е идентитет аутора познат од дана об?ав?ива?а дела. Ако се почетак рока тра?а?а ауторског права рачуна од об?ав?ива?а дела, а дело ?е об?ав?ивано у наставцима, за сваки наставак тече засебан рок заштите. За филмско дело рок тра?а?а ауторског права истиче 70 година од смрти режисера, сценаристе, аутора ди?алога или композитора музике посебно компоноване за филм, зависно од тога ко од ?их послед?и умре. За дела за ко?а се рок заштите не рачуна од смрти аутора или коаутора, а ко?а нису законито об?ав?ена током 70 година од ?иховог настанка, заштита преста?е истеком тог рока.
Рокови за потребе утвр?ива?а датума престанка имовинских права аутора рачуна?у се од 1. ?ануара године ко?а непосредно следи за годином у ко?о? се десио дога?а? ко?и ?е релевантан за почетак рока.
С обзиром да ?е до децембра 2004. на снази био закон према ко?ем су ауторска права била зашти?ена 50 (уместо садаш?их 70) година од смрти аутора, дела чи?и ?е аутор умро пре
1. ?ануара
1954
. су у ?авном власништву у Срби?и.
?авно власништво у Хрватско?
[
уреди
|
уреди извор
]
У
Хрватско?
?е од
27. ?ула
1999
. на снази закон према ко?ем период заштите ауторских права тра?е за живота аутора и 70 година после ?егове смрти. Исто се односи на обраде, преводе и сличне модификаци?е. Ме?утим, као и у Срби?и, ова? закон се односи само на дела ко?а нису била у ?авном власништву у време ?еговог ступа?а на снагу, а према претходном закону рок тра?а?а имовинских права ?е био 50 година од смрти аутора. Због тога су у Хрватско? у ?авном власништву дела свих аутора ко?и су преминули пре
1. ?ануара
1949
.
Дела ко?а нису об?ав?ена се у Хрватско? не налазе у ?авном власништву. Када над ?има престане да важи ауторско право (живот аутора плус 70 година), издавач ко?и их об?ави држи права 25 година од момента првог об?ав?ива?а.
?авно власништво у Британи?и
[
уреди
|
уреди извор
]
Дела
британске
владе су ограничена Крунским или Парламентарним правом на копира?е. Дела об?ав?ена под Крунским правом на копира?е поста?у ?авно власништво 50 година по об?ав?ива?у, осим ако ?е аутор држао право на копира?е и доделио га Круни. У том случа?у, тра?а?е права на копира?е ?е уобича?ено, живот аутора плус 70 година. Дела ко?а нису об?ав?ена под Крунским правом на копира?е поста?у ?авно власништво 125 година од првобитног ствара?а. Ме?утим, по закону ко?и ?е створио ово правило и тиме укинуо традици?у
уобича?еног права
о вечном праву на копира?е за необ?ав?ена дела, ни?едно необ?ав?ено дело не?е пре?и у ?авно власништво док не про?е 50 година од ступа?а закона на снагу. Буду?и да ?е закон ступио на снагу
1. августа
1989
, по ово? одредби ни?едно необ?ав?ено дело не?е пре?и у ?авно власништво до
2039
. године. Документи под Парламентарним правом на копира?е прелазе у ?авно власништво 50 година пошто су об?ав?ени. У случа?у да су испу?ени одре?ени услови, Влада се одриче Крунског права на копира?е за неке сво?е радове.
?авно власништво у Комонвелту
[
уреди
|
уреди извор
]
Ове бро?ке осликава?у на?скори?а продуже?а права на копира?е у С?еди?еним Државама и Европи. У
2004
, Канада и Аустрали?а ?ош увек нису донеле слична 20-годиш?а продуже?а. Отуда ?е код ?их рок истица?а права на копира?е ?ош увек 50 година после смрти аутора. Као резултат тога, ликови као што ?е
Мики Маус
и дела у распону од
Петра Пана
до прича
Х. Ф. Ловкрафта
се у обе државе налазе у ?авном власништву. Статус Ловкрафтових дела по праву на копира?е ?е дискутабилан, ?ер не посто?е захтеви за обнову права на копира?е, ко?и су били неопходни по тада важе?им законима. Тако?е, две супротстав?ене странке су независно присва?але право на копира?е за ?егова дела.
Као и ве?ина осталих зема?а
Британског Комонвелта
,
Канада
и
Аустрали?а
прате опште принцип У?еди?еног Кра?евства о праву на копира?е за владине радове. Обе има?у верзи?у Крунског права на копира?е ко?е тра?е 50 година од издава?а.
Нови Зеланд
тако?е има Крунско право на копира?е, али у много дужем тра?а?у (100 година од датума издава?а).
Ирска
тако?е има рок од 50 година за радове владе, али буду?и да више ни?е монархи?а, то право се не зове Крунско.
Инди?а
има рок заштите владиних радова од 60 година, ко?и се поклапа са ?иховим понешто неуобича?еним тра?а?ем права на копира?е од 60 година после смрти аутора.
Примери изума на ко?е су истекли патенти ук?учу?у оне
Томаса Едисона
.
Примери дела на ко?е ?е истекло право на копира?е ук?учу?у дела
Карла Колоди?а
и ве?ину дела
Марка Твена
.
Примери дела под тра?ном заштитом права на копира?е ук?учу?у многе радове
J. M. Barrie
-?а о
Петру Пану
; ово ?е дозволила Британска влада и важи само у У?еди?еном Кра?евству.
Друга дела, као што су она Компани?е
Волта Дизни?а
се налазе под
de jure
тра?ном заштитом права на копира?е буду?и да
Устав С?еди?ених Држава
захтева да права на копира?е тра?у ?ограничено време“ (
члан I
, оде?ак 8, клаузула 8). Рокови су ме?утим ве? више пута ретроактивно продужени, што ?е довело до све дужих тра?а?а права на копира?е. Критичари приме?у?у да су се продуже?а дешавала баш пре истица?а рокова за знача?на дела Дизни?а и других, зак?учу?у?и да таква продуже?а тра?а?а права на копира?е доводе до
de facto
тра?ног права на копира?е.
Закони могу учинити неке типове дела и проналазака потпуно неподесним за монопол. Таква дела одмах по об?ав?ива?у прелазе у ?авно власништво. Многе врсте менталних творевина нису никад зашти?ене, као на пример
статистике бе?збола
.
На пример,
Закон о ауторским правима С?еди?ених Држава
(
17 U.S.C. § 105
) став?а сва дела створена од стране Владе С?еди?ених Држава у ?авно власништво. ?едан од услова за одобрава?е патената на проналаске ?есте да се патенти при?аве у ?авном власништву. Патентни закон иск?учу?е проналаске за ко?е ?е очигледно да проистичу из рани?их дела, а споразум ко?и ?е Немачка потписала на кра?у
Првог светског рата
ставио ?е заштитне знаке као што су ?
аспирин
“ и ?
хероин
“ у многим областима у ?авно власништво.
Чарлс Дарвин
?е открио
теори?у еволуци?е
. Овако апстрактне иде?е се никад нису могле патентирати. Дарвин ?е начинио откри?е али га ни?е об?авио дуже од децени?е. Могао ?е вечно да га задржи за себе. Када ?е об?авио иде?у, сама иде?а ?е постала ?авно власништво. Ме?утим, преносник ?егових иде?а у облику к?иге наслов?ене
Порекло врста
, ?е зашти?ена правом на копира?е.
У прошлости, у неким државама (као што су на пример
С?еди?ене Америчке Државе
), ако би дело било об?ав?ено без обавеште?а о праву на копира?е, оно би одмах спадало у ?авно власништво. То више ни?е тачно. Свако дело подразумевано доби?а право на копира?е и закон о ауторским правима генерално не обезбе?у?е нека посебна средства за ?напушта?е“ права да би дело могло бити у ?авном власништву (у САД, ?Computer Software Rental Amendments Act“ из 1990. обезбе?у?е механизам за регистрова?е рачунарских програма у ?авном власништву у
Конгресно? библиотеци
, али оста?е необ?аш?ено на ко?и начин се дело уопште може ставити у ?авно власништво).
Држилац права на копира?е може се изричито, да?у?и лиценцу у том смислу, одре?и свих власничких права на дело, чиме га ефективно став?а у ?авно власништво. Погодна лиценца би дала дозволу за чи?е?е свих рад?и ко?е су забра?ене или ограничене законом о праву на копира?е. Таква лиценца се понекад назива лиценцом за
слободну употребу
или
одговара?у?ем ?авном власништву
.
С друге стране, гледа?у?и патенте, об?ав?ива?е дета?а изума пре подноше?а захтева за патент обично став?а изум у ?авно власништво и иск?учу?е касни?е патентира?е од стране других. На пример, ?едном када неки магазин об?ави математичку формулу она више не може бити кориш?ена као основа захтева за
софтверски патент
. Посто?и ме?утим и изузетак за ово: у закону С?еди?ених Држава (не и у европском), изумите? може да поднесе захтев до годину дана после об?ав?ива?а (сем наравно ако га ?е неко други претекао у об?ав?ива?у).
?ош ?едан начин за одрица?е од делова проналаска ?есте доктрина prosecution history estoppel (у слободном преводу ?истори?а поступка заустав?а“). Када истраживач преиспиту?е патентну при?аву, она? ко ?е поднео при?аву може ради доби?а?а одобре?а одустати од неких тврд?и. Бар у теори?и, подносилац може ?еднострано одустати од скоро свих тврд?и патента и добити празан патент. Ако подносилац током
конструкци?е тврд?и
тужи било кога за
нарушава?е патента
, истори?а поступка ?е бити кориш?ена за одре?ива?е распона тврд?и патента.
Када се прописно чува?у,
пословне та?не
су вечне. Ме?утим, ?едном када се откри?е ?авности, та?на поста?е ?авно власништво.
Заштитни знак
?е обнов?ив. Ако власник заштитног знака жели да настави сво? посао, може да пла?а накнаду за регистраци?у и активно користи и брани заштитни знак довека.
Ме?утим, заштитни знак или
робна марка
може да постане општи по?ам за неки тип производа или услуге ако га ?уди користе тако што не схвата?у да ?е у пита?у зашти?ено име. Познати примери у Срби?и су ?ималин“ и ?каладонт“, а ?аспирин“ ?е познат широм света.
?едном када заштитни знак постане општепознат, исто ?е као да ?е у ?авном власништву. У С?еди?еним Државама ?е сваком дозво?ено да боцу са пилулама ацетилсалицилне киселине означи са ?аспирин“.
Обласна имена
(
енгл.
Domain name
) могу?е ?е куповати и продавати. Понекад их ?уди оглашава?у као ?ихову ?интелектуалну сво?ину“. Почетком
2000
. обласно име ?business.com“ ?е продато за рекордних 8 милиона долара.
Обласно име никада не поста?е ?авно власништво. Врло ?е вероватно да не припада свом ?власнику“.
На?виша обласна имена
, као што ?е
.com
, су власништво
ICANN
-е (
енгл.
Internet Corporation for Assigned Names and Numbers
- Интернет корпораци?а за доде?ена имена и бро?еве). ?Власник“ ?е
изна?мио
ексклузивна права на обласно име на одре?ено време, што испада отприлике исто као изна?м?ива?е некретнине. Стога ако ?власник“ касни?е ?напусти“ обласно име, само некориш?ено обласно име ?ош увек припада ICANN-и.
Обласно име или упу?у?е на интернет локаци?у или ?е некориш?ено или нерегистровано. Могу га користити неки ?уди, односно не могу га користити сви ?уди.
Посто?е многа дела ко?а нису у ?авном власништву, али за ко?а ?е власник неких власничких права одлучио да иста не спроводи или да неки подскуп тих права препусти ?авности.
На пример, посто?и
Задужбина за слободни софтвер
ко?а ствара
софтвер
покривен правом на копира?е и лиценцира га без новчане надокнаде ?авности за ве?ину употреба под класом тзв. ?
copyleft
“ лиценци, забра?у?у?и ?едино власничку прерасподелу.
Википеди?а
чини ма?е-више исту ствар са сво?им садржа?ем под
CC BY-SA 3.0 лиценцом
.
Понекад се у свакодневном говору таква дела погрешно назива?у делима у ??авном власништву“.
Док нека дела (посебно музичка) могу бити у ?авном власништву, закон у САД сматра преписе или изведбе тих дела изведеним радовима, те тиме подлежу сопственим правима на копира?е.
Creative Commons
, организаци?а ко?а промовише кориш?е?е ?авног власништва и
copyleft
шема лиценцира?а, пише:
??авни приступ литератури, уметности, музици и филму ?е од суштинског знача?а за очува?е и надград?у нашег културног насле?а. Многа од на?важни?их дела
америчке културе
су црпела креативни потенци?ал ?авног власништва.
It's a Wonderful Life
Френка Капре
?е класичан пример филма ко?и ни?е доживео велику популарност док ни?е доспео у ?авно власништво. Друге иконе као што су |Снежана (са седам пату?ака),
Пинокио
,
Деда Мраз
и
У?ка Сем
су израсли из ликова у ?авном власништву.“
(
[1]
)
?авно власништво и интернет
[
уреди
|
уреди извор
]
Израз ??авно власништво“ често ни?е добро схва?ен и створио ?е знача?не правне сукобе. Истори?ски, ве?ина странака ко?а ?е покушавала да се ухвати у коштац са проблемима ?авног власништва спада у ?едан од два табора:
- Пословне и друге организаци?е ко?е могу да посвете ?удство решава?у правних сукоба кроз преговоре и судски систем.
- По?единци и организаци?е, корисници матери?ала покривених доктрином
поштене употребе
, сма?ива?ем потребе за знача?ним државним или корпоративним ресурсима за траже?ем по?единачних преступника.
Са по?авом
интернета
постало ?е ме?утим могу?е да било ко са приступом светско? мрежи ?поша?е“ дела зашти?ена правом на копира?е или другим лиценцама бесплатно и лако. Ово ?е погоршало од рани?е утеме?ено али погрешно верова?е да ако ?е нешто бесплатно доступно, то мора бити у ?авном власништву. ?едном када су такви матери?али доспели на мрежу, могу се несметано копирати ме?у хи?адама или чак милионима рачунара врло брзо и у суштини без трошкова.
Ови чиниоцу су учврстили погрешно верова?е да ?бесплатно доступно“ значи ?у ?авном власништву“. Могло би се тврдити да ?е с обзиром да ?е интернет ?авно доступно подруч?е, ко?е ни?е лиценцирано ни контролисано од стране било ко?ег по?единца, компани?е или владе, све што се налази на интернету у ?авном власништву. Ова? привидан доказ запостав?а чи?еницу да права лиценцира?а
не
зависе од средстава расподеле или начина набавке. Потера за крше?ем права на копира?е ко?е се теме?и на погрешно? иде?и да ?информаци?е желе да буду слободне“ ?е постала основна жижа индустри?а чи?а се финанси?ска структура базира на контролиса?у дистрибуци?е таквих меди?а. Мада ово има законског основа, ?авна подршка за напоре ових компани?а ?е озби?но поткопана верова?ем да доби?а?у ?шта им следу?е“ за децени?е преце?ива?а лиценцираних меди?а. Иронично, многи ствараоци таквих дела, првенствено писци и музичари, се налазе са обе стране сукоба, буду?и да су се они често борили са дистрибутерима меди?ума због неодговара?у?е надокнаде за ?ихов рад а истовремено те надокнаде зависе од прихода дистрибутера.
Додатна компликаци?а ?е да ?е постало изузетно популарно об?ав?ивати иск?учиво на Интернету. Суде?и барем по закону САД, оригинална дела аутора су покривена правом на копира?е чак иако нема?у у себи ук?учено формално обавеште?е. Ме?утим, такви закони су донети у време када ?е нагласак био на матери?алима ко?и се не могу тако ?едноставно и ?ефтино репродуковати као дигитални меди?уми, нити се водило рачуна о кра??о? неспособности утвр?ива?а ко?и скуп електронских битова ?е оригинал. Технички, било шта постав?ено на Интернет (био то
блог
или
е-писмо
) може се сматрати као матери?ал зашти?ен правом на копира?е, осим ако ?е другачи?е наглашено (многи од оних ко?и путем Интернета пружа?у неке садржа?е покушава?у да одбране
права на копира?е
задржава?у?и сва присво?на и репродуктивна права на сав матери?ал постав?ен на ?ихов
сервер
, али потенци?ал за сукоб тврд?и ?ош увек ни?е био теме?но тестиран). Традиционалне методе доказива?а оригиналности дела, као што ?е физичко сла?е запеча?еног примерка свог рада себи доби?а?у?и тиме датирани печат од владине установе (т?. локалне
Поште
), су небитне за ова? нови извор креативних радова.
Многи ?уди користе интернет да би доприносили ?авном власништву или учинили дела у ?авном власништву приступачни?а за више ?уди. На пример,
Про?екат Гутенберг
координира труд ?уди ко?и препису?у дела у ?авном власништву у електронску форму.
- Као одговор на често заступан концепт ?информаци?е су слободне“, технолошки колумниста Николас Петреле? (
енгл.
Nicholas Petreley
) ?е написао: ?Они ко?и из принципа желе да информаци?е буду слободне би требало да створе неке информаци?е и ослободе их“. Ова из?ава укратко илустру?е сукоб изме?у културалне же?е да оригинални матери?ал буде лако и ?ефтино (или слободно) доступан и права ствараоца оригиналног дела да доби?у надокнаду за сво? рад.