한국   대만   중국   일본 
Минерал ? Википедия Перейти к содержанию

Минерал

Википедия ? эркенаб энциклопедия сайталдасан материал
Мон Сен-Илералдаса серандиталъул , натролит , аналцималъул ва айгириналъул кристаллал, Квебек, Канада

Геологиялда ва минералогиялда , минерал яги минералазул тайпаби ккола, г?ат?идаб маг?наялда, къвак?араб химикияб ит?нел , жиндир г?езег?ан мух?канго баянаб химикияб г?уц?и ва хасаб кристалияб структура бугеб ва т?абиг?аталда бац?ц?адаб формаялда дандч?валеб. [1] [2]

Минералалъул геологияб баянкьеялъ гьоркьоса рахъула г?иц?го ч?аголъабазул? дандч?валел ит?нелал. Амма цо-цо минералал г?емериселъ ккола биогениял ( калцит г?адал) яги химиялъул рахъалъ органикиял ит?нелалъун ( меллит г?адал). Гьеб гуребги, рух?ч?аголъабаз г?емериселъ синтезинарула инорганикиял минералал ( гьидроксилапатит г?адал), жал муг?рул маг?даназда дандч?валел.

Минерал абураб концепт бат?а гьабула гьец?оялдаса , жиб бокьараб боккелаб геологияб материаллъун кколеб ва жиндир г?ураб къадаралда жаниб г?ахьалго цох?аллъиги бугеб. Гьец?о бук?ине бегьуа г?уц?ун минералалъул цо тайпаялдаса, яги бук?ине бегьула к?иго яги ц?ик?к?ун жал сверухълъеналада бат?и-бат?иял фазабазде рикьарал бат?и-бат?иял минералазул аггрегатлъун . [3]

Цо-цо т?абиг?иял къвак?арал, жидер мух?канаб кристаллияб структураги гьеч?ел опал яги обсидиан г?адал ит?нелазда абизе рекъараб буго минералоид ?алилан. [4] Химикияб ит?нел т?абиг?аталда бат?и-бат?ияб кристаллияб структураялда дандч?валеб батани, щибаб структура рик?к?уна минералазул хасал тайпабилъун. Гьедин, мисалалъе, кварц ва стишовит ккола бат?и-бат?иял минералаллъун, жал цох?ого ит?нелалдаса г?уц?арал ? силициялъул диоксидалдаса .

Халкъаздагьоркьосеб Минералогиялъулаб Ассоциация ( инг. International Mineralogical Association, IMA) ккола минералазул тайпабазул баянгьабиялъул ва номенклатураялъул киназго рик?к?араб идаралъун. |2021 соналъул январалде бугеб х?алалада рекъон, IMA-ялъ рик?к?уна минералазул 5,780 официалияб тайпа [5] ва 5,981 церелъурал яги традициониял. [6]

Ц?ар кьурал минералазул тайпабазул химикияб г?уц?и чанго хисизе бегьула гъорл?е дагьа-дагьал журанжал ккей сабаблъун. Тайпаялъул хасал вариетазул рук?ине бегьула жидерго киназго рик?к?арал яги официалиял ц?арал. [7] Мисалалъе, аметист ккола фиолетияб вариетлъун кварц минералалъун. Цо-цо минералазул рук?ине бегьула минералалъул структураялда эквивалентиял бак?ал кколел к?иго яги ц?ик?к?ун химикиял элементазул цоккурал-гурел пропорциял; мисалалъе, макинавиталъул формула кьола (Fe,Ni)
9
S
8
г?адин, маг?наги Fe
x
Ni
9- x
S
8
бугеб, гьениб x буго 0 ва 9 тархазда гьоркьоб бугеб хисарулеб къима. Цо-цо цоккураб-гуреб г?уц?и бугел минералал ц?ик?к?аниселъ яги дагьалъ рикьула хасал тайпабазде, минералазул группабиги г?уц?ун; мисалалъе, гьедин рикьула силакатал Ca
x
Mg
y
Fe
2- x - y
SiO
4
, оливиналъул группа .

Аслияб хмикияб г?уц?и ва кристаллияб структура гуребги, минералазул тайпаялъул сипат гьабиялде г?емериселъ гъорл?е рачуна гьелъул г?аммал физикиял хасиятал: гьабит , къвак?и , кунч?и , каркари , кьер , х?учч , щулалъи , регъел , фрактура , бикь-бикьи, хасаб бак?лъи , магнетизм , флуоресценция , радиоактивлъи , ва гьединго гьелъул таг?ам яги мах? ва ц?ек?лъелгун реакция.

Минералазул классификация гьабула к?улиял химикиял компонентазда рекъон; к?иго аслияб системалъун буго Данал классификация ва Штрунцил классификация. Силикат минералаз г?ага-шагарго 90%-алъ г?уц?ула Ракьалъул хъаллъи . [8] [9] Цогидал к?вар бугел минералиял группабаз гъорл?е рачуна жалгоял элементал , сулфидал , оксидал , гьалидал , карбонатал , сулфатал ва фосфатал .

Этимология [ хисизабизе | код хисизабизе ]

Минерал абураб раг?и буго бач?араб Халип:Lang-la-x-medieval абураб раг?удаса, гьебги латин : minera , маг?дан абулеб раг?удаса. [10]

Баянгьаби [ хисизабизе | код хисизабизе ]

Гьец?аби, маг?данал, ва къиматал ганч?ал [ хисизабизе | код хисизабизе ]

Химия [ хисизабизе | код хисизабизе ]

Физикиял хасиятал [ хисизабизе | код хисизабизе ]

Къвак?и [ хисизабизе | код хисизабизе ]

Могьсил къвак?и Минерал Химикияб формула
1 Талк Mg 3 Si 4 O 10 (OH) 2
2 Гипс CaSO 4 ·2H 2 O
3 Калцит CaCO 3
4 Флуорит CaF 2
5 Апатит Ca 5 (PO 4 ) 3 (OH,Cl,F)
6 Ортоклаз KAlSi 3 O 8
7 Кварц SiO 2
8 Топаз Al 2 SiO 4 (OH,F) 2
9 Корунд Al 2 O 3
10 Алмас C

Баянкьелал [ хисизабизе | код хисизабизе ]

Мугъч?ваял [ хисизабизе | код хисизабизе ]

  1. John P. Rafferty, ed. (2011): Minerals ; p. 1. In the series Geology: Landforms, Minerals, and Rocks . Rosen Publishing Group. ISBN 978-1615304899
  2. Wenk, Hans-Rudolf; Bulakh, Andrei (2004). Minerals: Their Constitution and Origin . Cambridge University Press. гь. 10. ISBN   978-0-521-52958-7 .
  3. Stephenson, Tim; Stephenson, Carolyn. "Rocks & Minerals" . Gem Rock . Creetown Gem Rock Museum . Халагьи 18 July 2019 . {{ cite web }} : Check date values in: |access-date= ( квеки )
  4. Austin Flint Rogers and Paul Francis Kerr (1942): Optical mineralogy , 2nd ed., p. 374. McGraw-Hill; ISBN 978-1114108523
  5. Pasero, Marco; эд цгл. (January 2022). "The New IMA List of Minerals ? A Work in Progress" (PDF) . The New IMA List of Minerals . IMA ? CNMNC (Commission on New Minerals Nomenclature and Classification). Архивация (PDF) оригиналалдаса (15 January 2022) . Халагьи 27 January 2022 . {{ cite web }} : Check date values in: |access-date= , |date= , and |archive-date= ( квеки )
  6. "IMA Database of Mineral Properties / RRUFF Project" . Department of Geosciences, University of Arizona . Халагьи 27 January 2022 . {{ cite web }} : Check date values in: |access-date= ( квеки )
  7. "Definition of mineral variety" . mindat.org . Халагьи 1 March 2018 . {{ cite web }} : Check date values in: |access-date= ( квеки )
  8. Klein, Cornelis; Hurlbut, Cornelius S., Jr. (1993). Manual of mineralogy : (after James D. Dana) (21st ред.). New York: Wiley. гь. 440. ISBN   047157452X . {{ cite book }} : CS1 maint: multiple names: authors list ( link )
  9. Klein, Cornelis (14 October 2019). "Mineral ? Silicates" . Encyclopedia Britannica . Халагьи 20 April 2021 . {{ cite web }} : Check date values in: |access-date= and |date= ( квеки )
  10. " mineral " entry in the Merriam-Webster online dictionary. Accessed on 2020-08-28.

Г?аммал мугъч?ваял [ хисизабизе | код хисизабизе ]

Ингилисалда

Т?адеги ц?алиялъе [ хисизабизе | код хисизабизе ]

Ингилисалда:

Къват?исел рег?елал [ хисизабизе | код хисизабизе ]

Халип:Minerals Халип:Natural resources