Геологиялда
ва
минералогиялда
,
минерал
яги
минералазул тайпаби
ккола, г?ат?идаб маг?наялда, къвак?араб
химикияб ит?нел
, жиндир г?езег?ан мух?канго баянаб
химикияб г?уц?и
ва хасаб
кристалияб структура
бугеб ва т?абиг?аталда бац?ц?адаб формаялда дандч?валеб.
[1]
[2]
Минералалъул
геологияб
баянкьеялъ гьоркьоса рахъула г?иц?го ч?аголъабазул? дандч?валел ит?нелал. Амма цо-цо минералал г?емериселъ ккола биогениял (
калцит
г?адал) яги химиялъул рахъалъ
органикиял ит?нелалъун
(
меллит
г?адал). Гьеб гуребги, рух?ч?аголъабаз г?емериселъ синтезинарула инорганикиял минералал (
гьидроксилапатит
г?адал), жал муг?рул маг?даназда дандч?валел.
Минерал абураб концепт бат?а гьабула
гьец?оялдаса
, жиб бокьараб боккелаб геологияб материаллъун кколеб ва жиндир г?ураб къадаралда жаниб г?ахьалго цох?аллъиги бугеб. Гьец?о бук?ине бегьуа г?уц?ун минералалъул цо тайпаялдаса, яги бук?ине бегьула к?иго яги ц?ик?к?ун жал сверухълъеналада бат?и-бат?иял
фазабазде
рикьарал бат?и-бат?иял минералазул
аггрегатлъун
.
[3]
Цо-цо т?абиг?иял къвак?арал, жидер мух?канаб кристаллияб структураги гьеч?ел
опал
яги обсидиан г?адал ит?нелазда абизе рекъараб буго
минералоид
?алилан.
[4]
Химикияб ит?нел т?абиг?аталда бат?и-бат?ияб кристаллияб структураялда дандч?валеб батани, щибаб структура рик?к?уна минералазул хасал тайпабилъун. Гьедин, мисалалъе,
кварц
ва
стишовит
ккола бат?и-бат?иял минералаллъун, жал цох?ого ит?нелалдаса г?уц?арал ?
силициялъул диоксидалдаса
.
Халкъаздагьоркьосеб Минералогиялъулаб Ассоциация
(
инг.
International Mineralogical Association, IMA) ккола минералазул тайпабазул баянгьабиялъул ва номенклатураялъул киназго рик?к?араб идаралъун. |2021 соналъул январалде бугеб х?алалада рекъон, IMA-ялъ рик?к?уна минералазул
5,780 официалияб
тайпа
[5]
ва 5,981 церелъурал яги традициониял.
[6]
Ц?ар кьурал минералазул тайпабазул химикияб г?уц?и чанго хисизе бегьула гъорл?е дагьа-дагьал журанжал ккей сабаблъун. Тайпаялъул хасал
вариетазул
рук?ине бегьула жидерго киназго рик?к?арал яги официалиял ц?арал.
[7]
Мисалалъе,
аметист
ккола фиолетияб вариетлъун
кварц
минералалъун. Цо-цо минералазул рук?ине бегьула минералалъул структураялда эквивалентиял бак?ал кколел к?иго яги ц?ик?к?ун
химикиял элементазул
цоккурал-гурел пропорциял; мисалалъе,
макинавиталъул
формула кьола
(Fe,Ni)
9
S
8
г?адин, маг?наги
Fe
x
Ni
9-
x
S
8
бугеб, гьениб
x
буго 0 ва 9 тархазда гьоркьоб бугеб хисарулеб къима. Цо-цо цоккураб-гуреб г?уц?и бугел минералал ц?ик?к?аниселъ яги дагьалъ рикьула хасал тайпабазде, минералазул группабиги г?уц?ун; мисалалъе, гьедин рикьула силакатал
Ca
x
Mg
y
Fe
2-
x
-
y
SiO
4
,
оливиналъул группа
.
Аслияб хмикияб г?уц?и ва кристаллияб структура гуребги,
минералазул тайпаялъул сипат гьабиялде
г?емериселъ гъорл?е рачуна гьелъул г?аммал физикиял хасиятал:
гьабит
,
къвак?и
,
кунч?и
,
каркари
,
кьер
,
х?учч
,
щулалъи
,
регъел
,
фрактура
, бикь-бикьи,
хасаб бак?лъи
,
магнетизм
,
флуоресценция
,
радиоактивлъи
, ва гьединго гьелъул таг?ам яги мах? ва
ц?ек?лъелгун
реакция.
Минералазул классификация гьабула к?улиял химикиял компонентазда рекъон; к?иго аслияб системалъун буго Данал классификация ва Штрунцил классификация.
Силикат минералаз
г?ага-шагарго 90%-алъ г?уц?ула
Ракьалъул хъаллъи
.
[8]
[9]
Цогидал к?вар бугел минералиял группабаз гъорл?е рачуна
жалгоял элементал
,
сулфидал
,
оксидал
,
гьалидал
,
карбонатал
,
сулфатал
ва
фосфатал
.
Минерал абураб раг?и буго бач?араб
Халип:Lang-la-x-medieval
абураб раг?удаса, гьебги
латин
:
minera
, маг?дан абулеб раг?удаса.
[10]
- ↑
John P. Rafferty, ed. (2011):
Minerals
; p. 1. In the series
Geology: Landforms, Minerals, and Rocks
. Rosen Publishing Group.
ISBN
978-1615304899
- ↑
Wenk, Hans-Rudolf; Bulakh, Andrei (2004).
Minerals: Their Constitution and Origin
. Cambridge University Press. гь. 10.
ISBN
978-0-521-52958-7
.
- ↑
Stephenson, Tim; Stephenson, Carolyn.
"Rocks & Minerals"
.
Gem Rock
. Creetown Gem Rock Museum
. Халагьи
18 July
2019
.
- ↑
Austin Flint Rogers and Paul Francis Kerr (1942):
Optical mineralogy
, 2nd ed., p. 374. McGraw-Hill;
ISBN
978-1114108523
- ↑
Pasero, Marco; эд цгл. (January 2022).
"The New IMA List of Minerals ? A Work in Progress"
(PDF)
.
The New IMA List of Minerals
.
IMA
? CNMNC (Commission on New Minerals Nomenclature and Classification).
Архивация
(PDF)
оригиналалдаса (15 January 2022)
. Халагьи
27 January
2022
.
- ↑
"IMA Database of Mineral Properties / RRUFF Project"
. Department of Geosciences, University of Arizona
. Халагьи
27 January
2022
.
- ↑
"Definition of mineral variety"
. mindat.org
. Халагьи
1 March
2018
.
- ↑
Klein, Cornelis; Hurlbut, Cornelius S., Jr. (1993).
Manual of mineralogy : (after James D. Dana)
(21st ред.). New York: Wiley. гь. 440.
ISBN
047157452X
.
{{
cite book
}}
: CS1 maint: multiple names: authors list (
link
)
- ↑
Klein, Cornelis (14 October 2019).
"Mineral ? Silicates"
.
Encyclopedia Britannica
. Халагьи
20 April
2021
.
- ↑
"
mineral
" entry in the Merriam-Webster online dictionary. Accessed on 2020-08-28.
- Ингилисалда
- Ингилисалда:
Халип:Minerals
Халип:Natural resources
|
---|
General
| |
---|
National libraries
| |
---|
Other
| |
---|