한국   대만   중국   일본 
Лет?е олимпи?ске игре 2004. ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Лет?е олимпи?ске игре 2004.

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
XVIII Лет?е олимпи?ске игре - Атина 2004.
Αγ?νε? τη? 28η? Ολυμπι?δα? - Αθ?να 2004
Град дома?ин Атина ,   Грчка
Бро? држава 202
Бро? спортиста 11.099
Бро? спортова 28
Бро? такмиче?а 301
Отвара?е игара 13. август 2004 .
Затвара?е игара 29. август 2004 .
Сидне? 2000. Пекинг 2008.  >

XXVIII Лет?е олимпи?ске игре су одржане 2004 . године у Атини , у домовини модерног олимпизма Грчко? . Након што Атина изнена?у?у?е ни?е добила организаци?у игара 1996 . године када ?е пала стогодиш?ица модерног олимпизма ко?е су доде?ене Атланти , МОК ?е ова? пут ипак изабрао Атину, изме?у кандидата из листе ужег избора на ко?о? су били Рим , Ке?птаун , Стокхолм и Буенос А?рес . У ширем избору су ?ош били Истанбул , Лил , Рио де Жанеиро , Сан Хуан , Севи?а и Санкт Петербург , али су они отпали ве? рани?е.

Олимпи?ски стадион у Атини за време церемони?е отвара?а Игара.

Биле су то прве игре у истори?и на ко?има су наступиле све државе ко?е су у том тренутку имале сво? службени национални олимпи?ски савез и биле чланице МОК-а, ук?учу?у?и дебитанте Источни Тимор и Кирибате , као и Срби?у и Црну Гору под тим именом . Иако ?е Атина имала доста проблема приликом припреме Игара, сва су борилишта упркос каш?е?има у изград?и ипак била довршена на време за такмиче?а. Посебна ?е заним?ивост да су нека такмиче?а била одржана на древном стадиону у Олимпи?и, па ?е рецимо забележено да ?е прва победница на древном борилишту у модерно? ери била Кубанска бацачица кугле ?умилеиди Кумба .

Отвара?е ?е као што ?е то и уобича?ено на Олимпи?ским играма било спектакуларно, уз учествова?е бро?них ме?ународно признатих уметника, као што ?е исландска певачица Б?орк . Дефиле 202 наци?е учеснице ?е био организован према редоследу грчког алфабета. С обзиром да ?е уобича?ено да дефиле отвара?у спортисти из Грчке, а затвара?у спортисти дома?ина, ова? пут ?е одлучено да дефиле започне само грчком заставом, а да грчки спортисти у?у на стадион послед?и. Тако?е, стара традици?а да Олимпи?ски пламен путу?е из Грчке према зем?и дома?ину Игара ова? пут ?е модификована тако да ?е бак?а након церемони?е па?е?а направила обилазак по свету и онда се вратила на почетак.

Знача?ни резултати [ уреди | уреди извор ]

У такмичарском програму су се истакли следе?и по?единци и екипе:

  • Ка?акашица Бригит Фишер ?е осво?ила злато у дисциплини К-4 на 500 m и сребро у дисциплини К-2 на 500 m. Тиме ?е поставила неколико невероватних рекорда: постала ?е прва жена ко?а ?е осво?ила златну меда?у на шест различитих Олимпи?ских игара, поставила ?е рекорд у размаку изме?у осва?а?а две?у златних меда?а (24 године) а постала ?е и прва спортистки?а ко?а ?е осво?ила две или више меда?а на пет различитих Олимпи?ских игара.
  • Тркач Хишам ел Геруж из Марока ?е осво?ио злата у дисциплинама 1.500 m и 5.000 m, што ?е врло ретка комбинаци?а ко?у ?е пре ?ега на ОИ остварио само ?ош Паво Нурми на Играма у Паризу 1924.
  • У кошарци ?е дошло до првог пораза неке екипе из САД од када су 1992 . омогу?ени наступи професионалцима из НБА лиге. Изнена?у?у?и победник олимпи?ског турнира ?е била екипа Аргентине , предво?ена тако?е професионалним кошаркашем из НБА Емануелом ?инобили?ем .
  • Кина ?е на овим Играма дефинитивно учврстила статус спортске велесиле, осво?ивши укупно друго место по бро?у меда?а.

Спортови [ уреди | уреди извор ]

(14)

Демонстрациони спорт су биле параолимпи?ске трке у атлетици.

Биланс меда?а [ уреди | уреди извор ]

Ранг Држава Злато Сребро Бронза Укупно
1   С?еди?ене Америчке Државе 36 39 27 102
2   Кина 32 17 14 63
3   Руси?а 27 27 38 92
4   Аустрали?а 17 16 16 49
5   ?апан 16 9 12 37
6   Немачка 13 16 20 49
7   Француска 11 9 13 33
8   Итали?а 10 11 11 32
9   ?ужна Коре?а 9 12 9 30
10   У?еди?ено Кра?евство 9 9 12 30
11   Куба 9 7 11 27
12   Укра?ина 9 5 9 23
13   Ма?арска 8 6 3 17
14   Румуни?а 8 5 6 19
15   Грчка 6 6 4 16
16   Бразил 5 2 3 10
17   Норвешка 5 0 1 6
18   Холанди?а 4 9 9 22
19   Шведска 4 2 1 7
20   Шпани?а 3 11 5 19

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]