Donald D?on Tramp (Donald John Trump) je ameri?ki biznismen i politi?ar koji je 2016. godine postao 45. predsednik Sjedinjenih Ameri?kih Dr?ava. Rođen je 14. juna 1946. godine u Njujorku.
Tramp je jedan od najbogatijih poslovnih ljudi u SAD-u. Njegovo bogatstvo procenjuje se na 2.5 milijardi dolara.
Donald Tramp je rođen 1946. godine u Njujorku. Donaldov otac Frederik (Frederick) je poreklom iz Njujorka, a majka Merien MekLod (Mary Anne MacLeod) iz ?kotske. On je najmlađi od petoro dece. Ima sestre Merien i Elizabet i brata Roberta. Drugi brat, Fred Mlađi, je preminuo 1981. godine.
Po?to je bio nemirno dete, sa 13 godina je izba?en iz osnovne ?kole. Zbog toga su ga roditelji upisali na vojnu akademiju u Njujorku i ?iveo je u internatu. Morao je da nosi uniformu, da ustaje u ?est ujutru i da le?e u 22 sata.
Dve godine je studirao ekonomiju na Fordham Univerzitetu u Bronksu, a zatim je pohađao ?kolu Varton (Wharton) u Filadelfiji. Diplomirao je 1968. godine.
Regrutovan je tokom rata u Vijetnamu, ali nije slu?io vojsku.
Poslovnu karijeru je zapo?eo trguju?i nekretninama. 1971. godine je postao generalni direktor Tramp organizacije (The Trump Organization). Sredi?te firme je preselio na Menhetn.
Osamdesetih godina je izgradio carstvo u nekretninama, kockarnicama, sportskim klubovima i transportnim preduze?ima. Zapo?eo je veliki broj projekata kao ?to su: kongresni centar Jacobs Javits, hotel Grand Hyatt, itd.
Ve?ina njegovih zgrada su u nazivu sadr?ale prezime Tramp. Postao je vlasnik licence za Miss Universe, Mis SAD-a i Miss Teen SAD-a.
Po?to je bio u dugovima, devedesetih godina je uzeo pozajmice koje su ga dovele na ivicu bankrotstva. Banke su ipak rekonstruisale njegove dugove kako bi spre?ile jo? ve?e gubitke.
Tramp je tokom 1994. godine uspeo da smanji li?ne dugove ?iji je iznos bio 900 000 000 dolara, dok je poslovne sveo na 3 500 000 000 dolara. Izgubio je veliki broj nekretnina, a zadr?ao je kockarnice u Atlantik Sitiju i zgradu Tramp u Njujorku.
Naredne godine je od svega ?to poseduje napravio „Trump Hotels & Casino Resorts“. Tri godine kasnije, njegove deonice na Volstritu su iznosile oko 10 dolara jer je kompanija imala dug od 2 000 000 000 dolara.
Prepoznao je mo? marketinga i medija uz pomo? kojih se izvukao iz krize.
Tramp je 2000. godine postao ?lan Republikanske partije.
2004. godine je bio glavna zvezda serije „?egrt“ („The Apprentice“) koja se prikazivala na TV mre?i NBC. U njoj su se kandidati takmi?ili da dobiju posao kod Trampa.
U toku 2008. godine je ponovo pretrpeo gubitke, ali se uspe?no oporavio.
Magazin „Forbs“ je 2011. godine njegovo bogatstvo procenio na dve milijarde dolara.
U junu 2015. godine Donald je u Tramp Kuli u Njujorku najavio da ?e se kandidovati za predsednika Sjedinjenih Ameri?kih Dr?ava.
U maju 2016. godine je ubedljivo pobedio na izborima unutar Republikanske stranke. Nakon nekoliko sati, biv?i meksi?ki predsednik Visente Foks Kesada (Vicente Fox Quesada) mu se izvinio zbog pogrdnih komentara koje mu je u pro?losti uputio.
Slogan njegove kampanje je bio „U?inimo Ameriku veli?anstvenom ponovo“ („Make America Great Again“).
Trampova politika se zasnivala na ameri?kom patriotizmu i negodovanju globalizaciji. Sebe je opisivao kao konzervativca koji se oslanja na zdrav razum.
Govorio je da prezire nesposobnost biv?eg predsednika da se obra?una s islamskim teroristima i ISIS-om. Smatrao je da su ilegalni imigranti iz Meksika krivi za sve ve?i broj silovanja, ubistava i problema sa drogom i da ih zbog toga treba deportovati u njihovu otad?binu.
Njegovi predlozi uglavnom su odgovarali srednjoj klasi, ali su ih mnogi stru?njaci smatrali neostvarivim.
Trampovi stavovi su bili suprotni od onoga ?to SAD zastupa u spoljnjoj politici. On se protivio okupaciji Iraka i smatrao je da je, zbog politike njegove zemlje, u Siriji nastala takozvana Islamska dr?ava.
Tokom kampanje je uvredio ?ene, muslimane i crnce. Zbog toga su ga ?evropski mediji okarakterisali kao rasistu i ?ovinistu pa je 500 000 ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu potpisalo peticiju da mu se zabrani ulaz u zemlju.
Sa druge strane, podr?ali su ga neki politi?ari iz Nema?ke i Belgije, a u Poljskoj je pokrenuta peticija da poseti njihovu zemlju.
Po?to je objavljeno da je Tramp osudio bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) koje se dogodilo 1999. godine, predsednik Srpske radikalne strane (SRS), Vojislav ?e?elj , je pozvao Srbe u SAD-u da glasaju za Trampa. Ipak, ova vest se ispostavila neta?nom.
U predizbornoj kampanji, Tramp je obe?ao da ?e: normalizovati odnose sa Rusijom, iz zemlje proterati 11 miliona ilegalaca, podi?i zid na granici sa Meksikom, legalizovati marihuanu, zadr?ati smrtnu kaznu, smanjiti broj dr?avnih slu?benika, smanjiti porez, svima omogu?iti ?kolovanje, obra?unati se sa islamskim terorizmom, itd.
8. novembra 2016. godine je izabran za novog predsednika SAD-a . Trijumfovao je u dr?avama kao ?to su: Florida, Ohajo, Mi?igen, Pensilvanija i Severna Karolina.
Sa 47.5 odsto glasova na nacionalnom nivou i podr?kom 306 elektora, pobedio je Hilari Klinton (Hillary Clinton) koja je osvojila 47.7 odsto glasova na nacionalnom nivou i podr?ku 232 elektora.
Tramp je, kao i D?ord? V. Bu? (George V. Bush), postao predsednik uprkos manjem broju glasova od protivkandidata.
Skoro odmah nakon ?to je preuzeo du?nost, Tramp je po?eo da izdaje niz naredbi koje su osmi?ljene kako bi ispunile neka od njegovih predizbornih obe?anja i stvorile sliku brze i odlu?ne akcije.
Ve? prvog dana na mestu predsednika SAD-a, Tramp je potpisao naredbu da se sva „neopravdana ekonomska i regulatorna optere?enja“ koja name?e ACA moraju minimizovati do „brzog ukidanja“ tog zakona.
Pet dana kasnije je sekretaru Ministarstva sigurnosti uputio nalog da po?ne da planira izgradnju zida du? ju?ne granice Amerike.
Njegova naredba o etici nametnula je petogodi?nju zabranu ?lobisti?kih aktivnosti“ biv?ih zaposlenika izvr?ne vlasti, ali je oslabila ili uklonila neka ograni?enja lobiranja koja je nametnula administracija Trampovog prethodnika Baraka Obame (Barack Obama).
Jednu od najkontroverznijih odluka Tramp je doneo 27. januara, a ti?e se privremenog obustavljanja ulaska u SAD stanovnika sedam zemalja sa ve?inski muslimanskim stanovni?tvom, kako bi se „za?titila nacionalna sigurnost“.
Ova zabrana je odmah osporena na sudu, te izazvala demonstracije na glavnim aerodromima u SAD.
Predviđaju?i obaranje ove naredbe na sudovima, Tramp je u martu izdao drugu izvr?nu naredbu, osmi?ljenu da izbegne ustavne zamke. Drugom naredbom izbacio je Irak sa liste zemalja, te suzio kategorije osoba na koje se ona odnosi.
Vrhovni sud je u oktobru 2017. godine zna?ajno suzio zabrane, dopu?taju?i da se zabrane putovanja sprovedu protiv „stranih dr?avljana koji nemaju bilo kakav bona fide odnos s osobom ili entitetom u SAD“.
Tramp je u septembru izdao tre?u verziju zabrane koje se nastavila primenjivati na imigrante iz ?est muslimanskih zemalja, ali sada uklju?uju?i imigrante iz Severne Koreje i određene funkcionere iz Venecuele.
Tre?a zabrana, kao i prethodne dve, odmah je osporene. Sud je u svojoj presudi, između ostalog, naveo da zabrana nije o?ito motivisana neustavnom verskom pristrasno??u, uprkos mnogim javnim izjavama Donalda Trampa.
Trampova administracija je u aprilu 2018. godine najavila „nultu toleranciju“ u politici prema migrantima. Prema novoj politici, svi punoletni stranci koji su ilegalno u?li u SAD ?e biti kazneno procesuirani.
Politika je podrazumevala i da ?e deca u porodicama koje su zajedno ilegalno pre?le granicu biti oduzeta od svojih roditelja i sme?tena u jedno od stotina skloni?ta ?irom zemlje kojima upravlja Kancelarija za preseljenje izbeglica (ORR), deo Odseka za zdravstvo i socijalne usluge (HHS).
Prema politici HHS-a, razdvojena deca bi bila prepu?tena sponzorima (roditeljima, bliskim rođacima ili drugim odgovaraju?im osobama) ili starateljima u SAD. Posle predaje dece, roditelji bi bili dr?ani u pritvorskim centrima ili zatvorima dok ?ekaju kazneni progon zbog ilegalnog ulaska u Ameriku.
U sklopu kampanje za smanjenje ilegalnih migracija, Trampova administracije je umnogome pove?ala hap?enja osoba koje nemaju odgovaraju?a dokumenta.
Za razliku od prethodne vlade SAD-a koja je hapsila samo one koji nemaju dokumenta, a imaju kriminalni dosije, Tramp je nalo?io da se pronađu, uhapse i deportuju svi koji nemaju dokumentaciju, bez obzira koliko dugo ?ive u zemlji i jesu li po?inili bilo kakvo krivi?no delo.
Policajci su nakon toga redovno sprovodili racije u privatnim domovima, crkvama, ?kolama, sudovima i radnim mestima, a ugledne demokrate i organizacije za građanska prava ?to su osudili takvo postupanje.
Kako bi izbegao posledice mogu?eg sukoba interesa, Tramp je u januaru 2017. godine najavio da ?e predati kontrolu, ali ne i vlasni?tvo nad svojom kompanijom „Trump Organization“ svojim sinovima, te da kompanija ne?e sklapati nikakve poslove sa stranim zemljama ili vladom SAD-a.
Obe?ao je da ?e njegova firma upla?ivati ameri?kom trezoru deo dobiti koji proizilazi iz sponzorstva Trampovih nekretnina od strane stranih vlada.
Krajem januara određene organizacije, kao i tu?ioci podneli su tu?bu protiv Trampa, kao predsednika SAD-a jer je prekr?io klauzulu o inostranim primanjima.
Dr?avni tu?ioci Merilenda i Distrikta Kolumbija tu?ili su ga zbog navodnog kr?enja klauzule o stranim i doma?im primanjima, a ubrzo im se pridru?ilo i skoro 200 ?lanova Kongresa iz reda demokrata.
Nakon ?to je tu?ba odba?ena na Okru?nom sudu decembru, tu?ioci su ulo?ili ?albu Apelacionom sudu. Tramp je na kraju u septembru 2020. godine morao da podnese zahtev za reviziju Vrhovnom sudu.
Premda tu?be koje su protiv njega podnesene nisu dobile pravni epilog, mnogi se sla?u da nema sumnje da je Tramp profitirao od sponzorskih ugovora koje njegove kompanije ?irom sveta imaju sa stranim funkcionerima, doma?im lobistima, politi?arima i predstavnicima određenih interesnih grupa.
Tramp je u januaru 2017. godine ispunio svoje obe?anje da ?e imenovati konzervativne sudije u Vrhovni sud. Prvo je imenovao Nila Gorsu?a (Neil Gorsuch), a potom i Breta Kavanaga (Brett Kavanaugh) za sudije u Vrhovnom sudu.
Kavanag se ubrzo suo?io s optu?bama za silovanje, a Tramp je govorio da je on samo „?rtva progona“. Osim toga, utvrdio je da je pokret „#MeToo“ stvorio „opasnu klimu za mu?karce“.
Osim toga, imenovao je rekordan broj sudija okru?nih i ?albenih sudova, s obzirom na to da je nasledio vi?e od stotinu upra?njenih mesta u saveznim klupama, kao rezultat odbijanja republikanaca da u Senatu potvrde ve?inu Obaminih sudijskih kandidata.
Do kraja njegovog mandata skoro 30 odsto svih saveznih sudija su bili imenovani od strane Trampa i njegove administracije.
Trebalo mu je neobi?no mnogo vremena da sastavi kabinet, a mnogi njegovi predlozi nai?li su na kritike javnosti. Poznato je da je imenovao svog zeta D?ereda Ku?nera (Jared Kushner) i ?erku Ivanku Tramp za svog savetnika i pomo?nika.
Nekoliko ?lanova njegovog kabineta optu?eno je za kr?enje etike i za druge malverzacije, uklju?uju?i kr?enje propisa o putovanjima i Zakona protiv lobiranja, neprimerenu upotrebu resursa agencija, la?no svedo?enje i nepo?tovanje Kongresa i kongresnih odbora.
Tramp se brzo nakon imenovanja suo?io s optu?bom da je u saradnji sa Rusima ?pijunirao protivkandidatkinju Hilari Klinton tokom kampanje za predsedni?ke izbore. Sve to novoizabrani ameri?ki predsednik nazvao je „la?nim vestima“.
Po?etkom jula 2017. godine pojedini mediji su objavili da su se godinu dana ranije ljudi koji su vodili Trampovu kampanju tajno sastali s advokatom povezanim sa ruskom vladom.
Trampov sin je u saop?tenju naveo da se sastanak prvenstveno odnosio na usvajanje ruske dece od strane Amerikanaca, te da nije unapred znao ko ?e tom sastanku prisustvovati sa ruske strane.
Tramp je ve? po dolasku na vlast potpisao memorandum kako bi ubrzo odobrenje i zavr?etak naftovoda „Dakota Access“ i „Keystone XL“, koje je Obamina administracija blokirala zbog ekolo?kih razloga.
Nakon toga je potpisao zakon kojim se blokira pravilo Ministarstva unutra?njih poslova koje bi ograni?ilo odlaganja otrovnog rudarskog otpada u potoke i druge re?ne tokove. Ukinuo je i razne druge programe koji se odnose na klimatske promene.
Jedna od najva?nijih odluka kada je u pitanju ekologija, jeste najava da ?e se SAD povu?i iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, prema kome su se zajedno sa 194 zemlje, između ostalog obavezale na primenu ?irokog spektra mera za smanjenje temperatura na planeti i ubla?avanju ekonomskih posledica globalnog zatopljenja.
Tramp je tvrdio da bi sporazum mogao da na?teti ameri?koj privredi, te da je i mnogim drugim aspektima nepravedan, ?ak i poni?avaju?i prema SAD. Njegovu odluku su osudili mnogi, osim republikanaca u Kongresu.
Glavna tema njegove predsedni?ke kampanje bio je Trampov stav da su SAD dugo bile nepravedno tretirane ili da su ih druge zemlje iskori?tavale, uklju?uju?i i neke tradicionalne saveznike. Tvrdio je da je Amerika pod Obaminim vođstvom izgubila po?tovanje drugih dr?ava.
Obe?avao je da ?e nametnuti carine zemljama koje su se upustile u ono ?to je on smatrao ?nepo?tenom trgovinskom praksom“. Kritikovao je Svetsku trgovinsku organizaciju, te najavio da ?e pregovarati o statusu SAD u Severnoameri?kom sporazumu o slobodnoj trgovini.
U januaru 2017. godine je povukao SAD iz Trans-pacifi?kog partnerstva, regionalnog trgovinskog sporazuma između 12 zemalja Pacifika koji je smatran velikim dostignu?em Obamine administracije. Međutim, tu njegovu odluku Kongres nikad nije ratifikovao.
Nakon slu?benog izve?taja da su Kinezi sudelovali u „nepo?tenoj trgovinskoj praksi“, u junu je Trampova administracija objavila planove za uvođenje carina na kineske proizvode vredne dodatnih 50 milijardi evra.
To je podstaklo Kinu da „uzvrati istom merom“. Ubrzo su usledile pretnje dodatnim carinama, pa su dve zemlje zapo?ele tzv. „trgovinski rat“.
Povukao se sa sastanka Grupe 7 koji je odr?an u Kvebeku i to zbog neslaganja sa predstavnicima drugih zemalja u vezi sa slobodnom trgovinom.
Tramp se u Singapuru sastao sa severnokorejskim liderom Kim D?ong Unom, a taj susret je u?ao u istoriju jer je prvi zvani?ni sastanak predsednika Amerike i Severne Koreje.
Premda je Tramp nakon sastanka izjavio da „vi?e ne postoji nuklearna pretnja od Severne Koreje“, nije poznato kakve je konkretne obaveze ta zemlja preuzela u nuklearnom razoru?avanju.
Na sastanku ?lanica NATO saveza Tramp je insistirao da i druge zemlje odmah pove?aju izdvajanja za odbranu. Ipak, sve zemlje su se slo?ile da ?e nastaviti da izdvajaju dva odsto svog BDP-a za NATO.
Tramp je u maju 2018. godine najavio povla?enje SAD iz sporazuma koji su 2015. godine potpisali Iran i pet velikih sila, a koji se ti?e ograni?avanja aktivnosti oboga?ivanja uranijuma.
Nakon ?to je vojska SAD po Trampovom nalogu ubila najvi?eg iranskog sigurnosnog i obave?tajnog funkcionera u napadu dronom, iranske vlasti su u januaru 2020. godine objavile da se vi?e ne?e pridr?avati ograni?enja nametnutih sporazumom.
Donald Tramp je u martu 2020. godine postao republikanski kandidat za predstoje?e predsedni?ke izbore. Slu?beno je nominovan na konvenciji Republikanske stranke krajem avgusta.
Obe?ao je da ?e stvoriti 10 miliona novih radnih mesta u 10 meseci, da ?e razviti vakcinu protiv novog virusa korona do kraja 2020. godine, da ?e se zemlja vratiti se „u normalu“ 2021. godine, te da ?e privesti nasilne ekstremisti?ke grupe kao ?to su ANTIFa pred lice pravde i drugo.
O?tro se suprotstavio protivkandidatu D?ozefu Bajdenu , te optu?ivao mnoge medije za ?irenje la?nih vesti.
Kona?no glasanje zavr?eno je 14. decembra. Bajden je dobio 306, a Tramp 232 elektorska glasa. Tramp je odbio da prizna rezultate izbora, a u januaru 2021. godine grupa njegovih simpatizera „upala“ je u Ameri?ki kongres. Tramp je suo?en s ozbiljnim optu?bama.
Njegova kompanija „TMTG“ je u februaru 2022. godine pokrenula platformu „Truth Social“, dru?tvenu mre?u sli?nu „Twitteru“. U martu 2023. godine protiv kompanije je pokrenuta istraga zbog mogu?eg pranja novca.
Zbog poslovnih veza i postupaka pre i tokom mandata predsednika SAD-a, Tramp je postao predmet nekoliko istraga. U februaru 2021. godine okru?na tu?iteljka Fani Vilis (Fani Willis) je najavila kaznenu istragu njegovih telefonskih poziva dr?avnom sekretaru D?ord?ije.
Dr?avno tu?ila?tvo Njujorka predvodi kriminalisti?ku istragu Trampovih poslovnih aktivnosti u saradnji sa Kancelarijom okru?nog tu?ioca Menhetna.
Tu?ioci dr?ave Njujork su u julu 2021. godine optu?ili biv?eg predsednika za prevaru. Glavni finansijski direktor njegove organizacije Alen Vajselberg (Allen Weisselberg) je osuđen na pet meseci zatvora i pet godina uslovne kazne zbog poreskih prevara.
Kancelarija dr?avnog tu?ioca Njujorka je u decembru 2021. godine zatra?ila od Trampa da dostavi dokumente u vezi sa svojim poslovanjem.
Sudija ga je 25. aprila 2022. godine osudio zbog nepo?tovanja suda zato ?to se nije pridr?avao sudskog naloga. Određena mu je nov?ana kazna od 10 hiljada dolara po danu. Tramp se vi?e od 400 puta pozvao na svoje pravo iz Petog amandmana protiv samooptu?ivanja.
Dr?avni tu?ilac Njujorka je u septembru 2022. godine pokrenuo građansku tu?bu za prevaru protiv Trampa, njegove dece i njegove organizacije.
Nakon ?to je u januaru 2021. godine napustio Belu ku?u, Tramp je određene dokumente i materijale preneo u odmarali?te Mar-a-Lago u Floridi.
Do maja iste godine Nacionalna uprava za arhive i dokumenta (NARA), savezna agencija koja ?uva vladina dokumenta, primetila je da va?ni dokumenti nisu predani na kraju Trampovog mandata, pa je zatra?ila od njegove kancelarije da ih locira.
U Trampovom apartmanu u Mar-a-Lagu pronađeno je 15 kutija materijala iz Bele ku?e. Među tim papirima bilo je i tajnih dokumenata.
Zato je Ministarstvo pravde u aprilu 2022. godine zapo?elo istragu. Narednog meseca su sudskim pozivom od Trampa zatra?ili materijal koji nedostaje
Trampovi advokati su 3. juna predali materijal, a jedan od njih je potpisao izjavu da je sav materijal s oznakom tajnosti vra?en vladi.
Agenti FBI su 8. avgusta 2022. godine pretra?ili Trampovu rezidenciju u Mar-a-Lagu, a među zaplenjenim predmetima navodno su bili i dokumenti koji se ti?u nuklearnog oru?ja.
Odbor Predstavni?kog doma SAD je 19. decembra 2022. godine preporu?io podnosenje kaznene prijave protiv Trampa „za ometanje slu?benog postupka, zaveru za prevaru SAD i podsticanje i pomaganje pobune“.
Donald Tramp je 15. novembra 2022. godine najavio svoju kandidaturu za predsedni?ke izbore 2024. godine i otvorio ra?un za prikupljanje sredstava.
Sud u Njujorku ga je u martu 2023. godine otpu?io za ?ak 34 kaznena dela koja se ti?u falsifikovanja poslovne dokumentacije. Policija ga je uhapsila i predala sudu 4. aprila iste godine.
Biv?i ameri?ki predsednik se izjasnio nevinim po svim ta?kama optu?nice i pu?ten je da se brani sa slobode. Sudija je naredno ro?i?te zakazao za 4. decembar 2023. godine.
Tramp je 1977. godine o?enio biv?u ?ehoslova?ku reprezentativku u skijanju i manekenku, Ivanu Mariju Zelni?kovu. Iste godine su dobili sina Donalda Juniora, 1981. godine se rodila ?erka Ivanka, a 1984. godine sin Erik. Ivana i Donald su se razveli 1992. godine.
1993. godine je o?enio glumicu Marlu Mejpls (Marla Maples). Sa njom ima ?erku Tifani. Par se razveo 1999. godine.
Tramp je 2004. godine zaprosio slovena?ku manekenku Melaniju Knavs (Melania Knaus). Naredne godine su ven?ali na njegovom imanju na Floridi. 2006. godine im se rodio sin Baron Viliam (Barron Villiam).
Njegova deca su na vode?im pozicijama Trampove organizacije.