Епископ Фоти?е Маратонски

 

ОБОЖАВА?Е ЛИЧНОСТИ

БОЛЕСТ НАШЕ СВЕШТЕНЕ БОРБЕ

( Глас Православ?а [1] , ?ул?август 2007.)

 

? Не узда?те се у кнезове, у синове ?удске, у ?има нема спасе?а “

(Пс . 145.3)

 

Не треба да имамо апсолутно поузда?е у ?уде по пита?у нашег спасе?а, било ко?е досто?анство [ αξ?ωμα [2] = положа?, функци? а , зва?е , досто?анство ] да има?у. ?уди су проме??иви. Данас светите?и, сутра одрицате?и, данас грешници, сутра праведници. Апсолутно поузда?е треба да имамо ?едино у Бога и у ?ега да полажемо наду на наше спасе?е. ? Блажен ?е коме ?е Бог ?ав?ев помо?ник ?егов, узда?е ?е ?егово у Господа Бога сво?ега “ (Пс. 145.5). ?уди изда?у, и онога коме се данас дивимо као светом и врлинском, нажалост видимо да касни?е пада, док се други о коме рани?е нисмо имали високо миш?е?е показу?е досто?ан околности и посто?ан.

Свештена борба И.П.Х. ( Истинитих Православних Хриш?ана ) од почетка до данас може да покаже безбро? таквих примера. И ако дуб?е истражимо све расколе кроз време у наруч?у И.П.Х. откри?емо као кривца клицу обожава?а личности. Ова клица посто?и ме?у нама и када наи?е код нас на пово?не услове проузроку?е по?ав?ива?е болести. Истражимо, дакле, ове услове ко?и проузроку?у болест, да би се и ми сачували.

У почетку, по?ав?ива?е болести захтева присуство ?едног духовног оца, ко?и има глас врлинског мужа, иако ( само) према спо?аш? ости . Нема толиког значе?а суштина, ве? спо?аш?а слика. Дово?но ?е да ни?е дао повода за непово?не коментаре.

Затим, неопходан услов ?е посто?а?е ?едног уског круга духовних чада око овог духовног во?е , ко?и га пошту?у и цене. До ове тачке то ?е разум?иво.

Али по?ав?ива?е болести се дешава , управо , када се духовна чада претвара?у у следбенике личности во?е. А то се дешаа на следе?и начин: Во?а-духовни отац можда има неку способност због ко?е привлачи ?уде. Може да буде подвижник, да има ватрену ревност, да ?е добар говорник, милосрдан, али може да буде и вичан и да се служи разним обманама помо?у ко?их ?е да привуче див?е?е сво?их духовних чада. Може у почетку да буде заиста врлински, али може да буде и потуно злобан [ ε μπαθ ?? ] [3] , паж?иво скрива?у?и сво? е зл е стран е и пренаглашава?у?и сво?е позитивне особине .

Тада, дакле, клица обожава?а личности окружу?е нека духовна чада из уског окруже?а. Почи?е ласка?е. Када се уско окруже?е старца састо?и из монаха и монахи?а и старац се у пусти у пи?анство изазвано од стране оних ко?и га ?каде“ ласк а?ем , тада се по?ав?у?е болест.

Ако старац одбаци ласка?а и разби?е облак ко?и ?е створен од ?ка?е?а“ ласка?ем, а задржи на безбедностно? разда?ини ласкаче ? спасава се.

Али у случа?у када се старац не успротиви ? ава?! Ствара се зли круг у коме старац удах?у?е дух обожава?а [?егове] личности сво?им обожаваоцима и у наставку га напла?у?е као ? ка?е?е “ ласк а?ем са ?ихове стране. Тада, ако ?е старац и био врлински, опи?ен од облака створеног ласк а?ем , тежи и он сам да поверу?е да има способности ко?е обично нема. Убе?ен ?е да ?е он нови свети Марко Евгеник, нови Студит, нови свети Максим Исповедник, нови стуб Цркве.

Уски круг следбеника (старчеви ?херувими“ и ?серафими“!) прихвата с ревнош?у рекламира?е чудесних старчевих способности онима ко?и се налазе у ширем кругу. ?ер око во?е облику?у се концентрични кругови следбеника. На?шири ?е круг ?новопросве?ених“ у ко?и старчеви зраци стижу дово?но пренаглашени због проласка кроз ?херувиме“ и ?серафиме“, ?седмикриле ан?еле“ итд. старца, ко?и ?е окарактерисан као ?учите?“, ?преподобни отац“, ?свети отац“, ?наш оцо“, ?свети старац“. Изнад на та? начин прокламованог ?светог“ старца посто?и ?едино Бог, од Кога он доби?а божанска надахну?а. Никаква црквена власт ни?е изнад ?преподобнога старца“. Ни епископи, ни сабори [синоди]. ?Чак и ако им ан?ео са неба“ проговори против поука обожаване личности старца ?нека ?е анатема“ за следбенике, код ко?их влада психилоги?а масе.

Фотографи?е старца покрива?у зидове соба следбеника, као фотографи?е певача и спортиста у спава?им собама модерне омладине, а обожаваоци има?у више фотографи?а ?преподобног старца“ у сво?им кели?ама, него икона Христових!

Бестидно из?ав?у?у да где год иде ?ихов ?старац“ прати?е га ? чак ако иде и у пакао! Шта год изусти чудесни ?старац“ сматра се за догмат вере. Измиш?а?у се ?старчеви“ годиш?и празници. Живопишу се ?егове иконе ?ош док ?е жив, а након смрти ?егове кости окружу?у се златним кивотима као к овчег завета! ?иховим гробовима се покла?а, а ?егови лични предмети деле се као награда. Нико ни?е приман у редове следбеника ако се па днувши на зем?у не поклони измиш?еном лику ко?и су сами створили о своме стар ц у.

На?трагични?а у овим околностима ?е личност самога старца, ко?у су створили ласкачи из уског круга као друго златно теле за покло?е?е масама. Ови ласкачи вероватно има?у ве?у одговорност и од самога старца, ко?и ?е подстицан са ?ихове стране на различита ванзаконска делова?а, као што су расколи и одва?а?а, привучен у то да веру?е и сам да ?е спасите? Цркве!

Потребна ?е по?ачана молитва и непрестана паж?а, да се не на?е неко на месту ових личности и пре свега треба се бо?имо ласкача сви ми из нашег клира. Били су потпуно у праву наши древни преци ко?и су се ?више од гавран ова бо?али ласкача, ?ер први цепа?у тело, а други душу“ .