?ivot Ivana Ivanjija podse?a na uzbudljiv akcioni film.

Kakva putanja! Ispisao je savr?en krug dostojan biblijskog mudraca.

Rođen u Be?kereku u lekarskoj porodici, proveo je bezbri?no detinjstvo, svet sagledavao na tri jezika ? srpskom, mađarskom i nema?kom, da bi sa petnaest godina bio gurnut u pakao koncentracionog logora Buhenvald. Iskustvo koje je tamo stekao de?ak Ivan odredilo je njegov odnos prema isku?enjima vremena budu?eg.

Ivanji je bio svedok epohe, pisac i diplomata, Titov prevodilac, prisutan svuda gde se krojila istorija. Ostao je lojalan mladala?kim idealima, ali lojalnost je za njega bila ne?to druga?ije i mnogo ve?e od laganja i prikrivanja. Prezirao je hvalisavost. O svojim zabludama i pogre?nim procenama govorio je otvoreno, primereno osobi koja je pro?la kroz ?ivot sa?uvav?i trezvenost i dostojanstvo.

Ivana sam oduvek do?ivljavao vanvremenski, u neodređenoj starosnoj dobi. Ni mlad, ni star. Nikada ga nisam video u ?urbi, nervoznog, ve? uvek smirenog. Plenio je razborito??u. Delovao je terapeutski na sagovormike.

Na?e prijateljstvo po?elo je sa raspadom Jugoslavije. Sretali smo se ?esto u Be?u gde je Ivan ?iveo sa porodicom, a gde sam ja ?esto boravio. Dru?ili smo se i pose?ivali na be?kim adresama, u kafanama, i kod na?ih zajedni?kih prijatelja Mila Dora i Bogdana Bogdanovi?a.

Tih godina su rat i raspad zemlje bili nezaobilazna, ?esto i jedina tema razgovora. U pogledu uzroka katastrofe i teku?e situacije u Srbiji, Ivan i ja smo imali sli?ne stavove, međutim, druga?ije smo videli Jugoslaviju i Tita. Tokom diskusija on nije branio jedan pogled na svet, ve? samu mogu?nost pogleda. Direktan i jasan, gospodski odmaknut od pozicije nekoga kome bi jedino bilo stalo da doka?e da je u pravu, samoironi?an i otvoren prema svim opcijama koje su bile u igri, uvek je nalazio ubedljive argumente za ono ?to tvrdi. Sve nas je impresioniralo njegovo pam?enje i humor, a pre svega erudicija pouzdanija od svakog Gugla. Nema tih gigabajta ni terabajta sa kojima se mo?e izmeriti memorija Ivana Ivanjija.

Na?in na koji se oprostio od ovog sveta pokazao je u kojoj meri je bio ve?inski vlasnik sopstvenog ?ivota.

Za mene Ivan nikada ne?e biti stanovnik vremena pro?log. Osobina mudraca je da nikada ne odlaze.