foto: boris grdanoski / ap photo

Rezultati, koji su prema?ili sva o?ekivanja, doveli su nekada?nju stranku Nikole Gruevskog korak bli?e apsolutnoj ve?ini. Sa 58 osvojenih mandata od ukupno 120, sada su u poziciji da izaberu koalicionog partnera za formiranje nove vlade, a gotovo je izvesno da ?e to biti druga stranka u albanskom bloku “Vredi”, koja ima trinaest poslanika. Nije isklju?en ni ulazak stranke Maksima Dimitrievskog “Znam”, koja se izdvojila iz SDSM-a i na izborima osvojila ?est mandata. Razlozi za istorijsku pobedu konzervativaca su brojni. Ipak, krivica umnogome le?i na lo?oj spoljnoj politici vlade SDSM-a i albanskih partnera, te masovnoj korupciji na koju Evropska komisija upozorava u skoro svakom izve?taju o napretku zemlje.

Gotovo sve ankete mesecima pre izbora pokazivale su vođstvo VMRO-DPMNE, a trend je potvrđen u prvom krugu predsedni?kih izbora, gde je kandidat vlade i biv?i predsednik Stevo Pendarovski osvojio 180 hiljada glasova manje od Gordane Siljanovske Davkove, kandidatkinje VMRO-DPNME. Uspon stranke bio je na izvestan na?in i o?ekivan, pre svega zato ?to je u proteklih nekoliko godina vlast, ali i dr?avu, potresao niz ? nikada do kraja rasvetljenih ? korupciona?kih afera. Takođe, stalne pretnje mogu?im etni?kim tenzijama koje su dolazile od vlasti i opozicije, ali pre svega od albanskih politi?ara, te njihove ucene da ?e zemlju, ako im se ne ispuni neki zahtev, ?ekati nova bezbednosna kriza, doprinele su ponovnom rastu popularnosti nekada?nje vladaju?e partije koja je tvrdila da ?e samo uz apsolutnu ve?inu mo?i da se odupru zahtevima Albanaca u zemlji.

BUGARSKI ?VOR

Osim toga, spor sa Bugarskom i takozvani “francuski predlog” (dokument o bugarskim zahtevima, uglavnom identitetskim) koji je vlada socijaldemokrata prihvatila i izglasala u Sobranju, samo su poja?ali revolt i nepoverenje među makedonskim glasa?ima kojima su, posle Prespanskog sporazuma (promena imena u Republika Severna Makedonija), dosadila obe?anja da je evropska budu?nost iza ugla.

Promena Ustava i pitanje uklju?ivanja Bugara u isti, kroz uvođenje niza etni?kih zajednica, ne bi trebalo da bude kontroverzno za zemlju koja, kako ka?u neke evropske i ameri?ke diplomate, ima odli?ne međunacionalne odnose. Međutim, ve?ina građana Makedonije tome se protivi, pre svega, jer to vide kao ucenu zvani?ne Sofije, koja ne samo da se nikada nije izvinila za ulogu i zlo?ine koje je po?inila u Makedoniji u Drugom svetskom ratu, ve? i dalje tvrdi da u zemlji ima stotine hiljada Bugara koji su bili ?rtve represije od vremena Josipa Broza Tita do danas. VMRO-DPMNE, pak, bilo u izborne svrhe ili ne, kontinuirano tvrdi da ?e ponovo razgovarati sa zvani?nom Sofijom, a od Bugarske ?e tra?iti i reciprocitet, odnosno priznanje makedonske manjine koja ?ivi u toj zemlji. Stranka nije imala zvani?an stav o Prespanskom sporazumu, ali se ?estoko protivila glasanju o “francuskom predlogu” i poslednje dve godine optu?uje vladu Kova?evskog da poku?ava da bugarizuje zemlju.

TALAS NEZADOVOLJSTVA I SLOM SDSM

Osim toga, formiranje tehni?ke vlade i imenovanje Talata D?aferija, biv?eg komandanta U?K, za premijera zemlje izazvalo je talas nezadovoljstva među Makedoncima. Za njegov izbor je, pored njegove mati?ne stranke, glasao samo SDSM, dok je VMRO-DPMNE napustio skup?tinsku salu te poru?io da D?aferi nije dostojan te funkcije, optu?iv?i SDSM da se samovoljno stavila u podređen polo?aj malom koalicionom partneru.

Upravo na tom talasu nezadovoljstva, ali i nesposobnosti dr?avnih organa da se izbore sa neobuzdanom korupcijom, kriminalom i sve lo?ijim uslovima ?ivota, VMRO-DPMNE je za samo ?etiri godine sa 315 hiljada glasova sko?io na 436 hiljada. Pobedi na izborima u zna?ajnoj meri doprineo je i slogan “Makedonija je opet tvoja”, dok su optu?be za nacionalizam koje su dolazile od stranaka etni?kih Albanaca samo dodatno podigle rejting VMRO-DPMNE. Makedonski bira?i, kao i skoro svi na Balkanu, uvek na izborima imaju tendenciju da glasaju protiv ne?ega, vi?e nego za ne?to. U ovom slu?aju, veliki deo je glasao ne toliko za VMRO-DPMNE koliko protiv SDSM.

U no?i istorijskog izbornog poraza, lider SDSM-a Dimitar Kova?evski nije podneo ostavku iako je veliki deo rukovodstva to u?inio. Umesto toga, Kova?evski je najavio period dubokih unutarstrana?kih reformi i mogu?ih unutra?njih izbora, uprkos ?injenici da je stranka, koja sebe smatra naslednikom Saveza komunista, posle sedam godina na vlasti postala tre?a politi?ka snaga, iza ve?e albanske partije DUI.

Danas SDSM nosi teret ? to je stranka koja je promenila ime dr?ave. A proces promene imena su, umesto da ga pojednostave, dodatno zapetljali. Hiljade građana ne mogu da napuste zemlju iako imaju paso? sa va?e?im rokom trajanja, ali u njemu stoji staro ustavno ime dr?ave, a “Republika Makedonija” vi?e ne postoji. Osta?e upam?eni i kao stranka koja je potpisala sporazum sa Bugarskom, zbog ?ega je zemlja i dalje blokirana na putu evropskih integracija.

SDSM je i stranka koja je omogu?ila da Severnoj Makedonija prvi put dobije albanskog premijera, i to ne izabranog na izborima. A VMRO-DPMNE su mudro iskoristili i taj trenutak u svoje politi?ke svrhe. Ali istinski problemi za SDSM su nastali odmah nakon odlaska Zorana Zaeva sa ?elnog mesta i izbora Dimitra Kova?evskog, do tada politi?ki anonimnog, zamenik ministra finansija koji je, takore?i preko no?i, do?ao ne samo na ?elo najve?e stranke u to vreme ve? i na mesto premijera.

Mnogi su se pitali i verovatno nikada nisu dobili odgovor ? za?to ba? on i kona?no, ko je uop?te Dimitar Kova?evski? Njegova javna izlaganja i povremeni gafovi nisu mu mnogo pomogli da ga bira?i zavole, a stalne floskule da evropska budu?nost ne sme da ?eka i da ?e zemlju uvesti u Uniju po svaku cenu postigle su kontraefekat kod građana, koji su u velikoj meri smatrali da njega kontroli?u albanski koalicioni partneri.

Nije zaboravljeno da je u kolektivnoj svesti SDSM stranka koja je pustila Nikolu Gruevskog da pobegne u Mađarsku, gde se i danas nalazi. Do?li su zahvaljuju?i talasu nezadovoljstva vladom Gruevskog, uz podr?ku hiljade građana koji su svakodnevno izlazili na proteste i bili deo takozvane “Obojene revolucije”.

Parola “Nema pravde, nema mira” nije donela ni pravdu ni mir, o ?emu najbolje govori ?injenica da je samo nekoliko velikih funkcionera iz vlade Gruevskog zapravo odgovaralo. Specijalno javno tu?ila?tvo, osnovano zbog prislu?kivanih razgovora o izbornoj krađi i korupciji koje je objavio Zoran Zaev, pokazalo se korumpirano koliko i celo pravosuđe u zemlji, da bi na kraju prva ?ena tog Tu?ila?tva i sama zavr?ila iza re?etaka zbog korupcije. Slu?aj po?ara u modularnoj bolnici u Tetovu, gde je 14 ljudi ?ivo izgorelo na le?enju od kovida, zavr?en je bez konkretnog re?enja. Vatreni obra?uni pripadnika albanskog podzemlja, od kojih su se neki dogodili i stotinak metara od centra grada, ?esto su prolazili bez epiloga, a veliki deo u?esnika pobegao je na Kosovo, gde su prona?li uto?i?te.

Brojne korupciona?ke afere su, s druge strane, samo doprinele stvaranju aure nepoverenja i revolta kod obi?nih građana. Sve ovo je, međutim, podgrevano i stalnim provokacijama iz zvani?ne Sofije, bez ikakvog odgovora makedonske strane, kako ne bi “uznemirila” Bugarsku ili, kako je tvrdio ministar spoljnih poslova Bujar Osmani (partija DUI), “ne bi u?li u predizbornu retoriku na?eg isto?nog suseda”. Za sve to vreme, Osmani je bio taj koji je pregovarao sa Bugarskom u protekle ?etiri godine, a ?injenica da je on etni?ki Albanac samo je raspirivala strasti Makedonaca.

Foto: Boris Grdanoski

ISTORIJSKI REZULTAT ALBANSKIH PARTIJA

Upravo je Bujar Osmani bio glavni protivnik kandidata Steve Pendarovskog. DUI, koji je bio koalicioni partner SDSM-a, promenio je stranu u poslednjem trenutku. Iako je podr?ao Pendarovskog kao nacionalnog kandidata 2019. godine, sada kad je Pendarovski stavio veto na zakon koji je DUI gurao u parlamentu, odlu?ili su da imaju svog kandidata na izborima. Njihov slogan “Da za Evropu, ne za Rusiju” deluje komi?no, ali njihova retorika da je zemlja u ozbiljnoj opasnosti od ruskog uticaja i nacionalizma o?igledno su uspeli da mobili?u albanske bira?e.

Ne treba zaboraviti da je re? o politi?koj partiji koja je u kontinuitetu na vlasti poslednje 22 godine i koja svaki put kada oseti da ?e mo?da zavr?iti u opoziciji, pribegava ve? poznatom receptu ? pretnji novim ratom. Partijski miting DUI-a u centru Skoplja, simboli?no na trgu “Makedonija” prvi put do sada, iskori??en je za skandiranje “U?K, U?K”, za pretnje i uvrede, posebno na ra?un lidera VMRO-DPMNE Hristijana Mickoskog, kome je lider DUI-a Ali Ahmeti poru?io da “pazi ?ta govori jer mu mleko i dalje te?e iz usta”. To je mo?da uticalo na njihove bira?e, ali ne i na prose?nog Makedonca.

Kampanja DUI je bila skoro u potpunosti fokusirana na VMRO-DPMNE i optu?be za makedonski nacionalizam i ruski uticaj. Koalicija koju su nazvali “Evropski front” u sebi nije imala gotovo ni?ta evropsko; ?irili su strah i nesigurnost, bez ikakvog konkretnog programa i posebnih zahteva. Ironi?no, fokus je bio na navodnoj majorizaciji ili etni?koj diskriminaciji, uprkos ?injenici da su prvi potpredsednik vlade, ?ef diplomatije, ministar ekonomije, finansija, zdravstva, pravde, obrazovanja, administracije, pa ?ak i tehni?ki premijer Talat D?aferi ? Albanci.

Međutim, posle prvog albanskog premijera, zahtev je bio izbor predsednika dr?ave u Skup?tini, po mogu?nosti njihove etni?ke pripadnosti. Na kraju dana, iako je VMRO-DPMNE najavila da sa njima ne?e u koaliciju ni po koju cenu, “Evropski front” predvođen DUI-em postao je druga politi?ka snaga u parlamentu Severne Makedonije sa 19 poslanika, jednim ispred SDSM-a.

USPON LEVICE

Nacionalisti?ke poruke DUI, ali i ostalih albanskih partija, mo?da je najbolje iskoristila Levica, stranka za koju se mo?e re?i da ima drugi najbolji rezultat posle VMRO-DPMNE. Pre svega, jer je porasla sa dva na ?est poslanika za samo ?etiri godine. Iako ne zvu?i mnogo, to je ogroman uspeh za politi?ku stranku koja se promovi?e prvenstveno preko dru?tvenih mre?a. Levica je svojom antizapadnom, anti NATO politikom i parolama uspela da za svoju politi?ku korist kanali?e nezadovoljstvo građana, a pre svega omladine. Ova politi?ka partija ne krije svoje ruske veze i stalno se sastaje sa ruskim ambasadorom u zemlji. Pored toga, deo njihove agende je izlazak iz NATO-a i bli?i odnosi sa Kinom kao deo onoga ?to nazivaju “novim multipolarnim svetom”.

Donedavno je Levica u makedonskom dru?tvu va?ila za fejsbuk stranku, ?iju ve?inu su ?inile mahom mlade pristalice koje retko izlaze da glasaju. Međutim, oni su odli?an primer da je i sa minimalnim resursima, kori??enjem dru?tvenih mre?a, ali i nezadovoljstva trenutnom situacijom posebno među mladima, mogu?e stvoriti jezgro bira?a i promeniti ono ?to nazivaju “status kvo situacija”.

Njihov uspon, u izvesnoj meri, trebalo bi da zabrinjava, pre svega, zbog stavova i opredeljenja za Severnu Makedoniju, ali i za region. Albanci u Makedoniji su na njih posebno gledali sa strahom, pa ?ak i mr?njom, optu?uju?i ih za nacionalizam i antizapadne vrednosti. Iako su imali slogan da bez levice ne?e biti vlade, to je od samog po?etka bila nemogu?a misija jer su sve ostale politi?ke partije u zemlji najavljivale da sa njima ne?e i?i u koaliciju.

OTVORENA PITANJA

Izborni rezultat u Makedoniji je jasan, zemlja se posle sedam godina ponovo okrenula ka desno i desni?arskim vrednostima. VMRO-DPMNE je apsolutni pobednik koji sada mo?e da bira sa kim i pod kojim uslovima ?e i?i u koaliciju. Vlast i mo? albanskih partija je ve? ograni?ena, a ako DUI zaista ode u opoziciju, nije isklju?eno ni njihovo cepanje na frakcije ili nove politi?ke subjekte.

Najve?i strah, koji je mo?da jedinstven među makedonskim bira?kim telom, jeste da li ?e se vratiti stara politika iz vremena Gruevskog. Osim toga, da li bi se i sam Nikola Gruevski mogao vratiti u zemlju? Iako je preko dru?tvenih mre?a ?estitao pobedu, međutim, bar javno, on i Hristijan Mickoski nisu u dobrim odnosima. Imali su nesporazume oko rukovodstva stranke, koji su pro?le godine eskalirali javnim prepiskama i optu?bama. Veliki deo ?lanstva VMRO-DPMNE, bar javno, Gruevskog vidi i kao teret iz pro?losti, ?to, sa druge strane, nikako ne zna?i da ga ne bi do?ekali i prikazali kao ?rtvu politike Socijaldemokrata i, kako desni?ari ka?u, “name?tenih sudskih sporova”.

Ipak, veliki deo ljudi koje je Gruevski postavio i dalje je na rukovode?im pozicijama u stranci. Njegov rođak Sa?o Mijalkov, koji je sve svoje bogatstvo stekao dok je bio na vlasti, i dalje je u Makedoniji, u zatvoru otvorenog tipa. Ni odnosi sada?njeg rukovodstva stranke sa njim nisu potpuno jasni. Va?io je za sivu eminenciju, ?oveka koji stoji iza premijera i nekoga ?ije se ime nije pominjalo u javnosti ?itavu deceniju. Da li ?e nova vlast iskoristiti njega ili Gruevskog, da li ?e im oprostiti neka od ranijih dela koja su po?inili protiv naroda i dr?ave ili ?e se pona?ati kao do sada, jo? se ne zna. U svakom slu?aju, Makedonija ima novog predsednika i vladu, a vlast je u potpunosti u rukama VMRO-DPMNE, koja barem trenutno nema ozbiljnijeg politi?kog protivnika. Za sada je nejasno kako ?e se VMRO-DPMNE pozicionirati u odnosima sa Bugarskom i kako ?e i da li ?e uop?te koristiti novi ustavni naziv, za ?ta je zvani?na Atina najavila da ?e pratiti i reagovati u skladu sa tim.

Dok je polagala predsedni?ku zakletvu, Gordana Siljanovska Davkova odlu?ila se za Makedoniju umesto Severne Makedonije, ?to je izazvalo burne reakcije iz Sofije i Atine.

SDSM je, sa druge strane, u politi?kom nokdaunu, a koliko brzo i da li ?e se uop?te oporaviti zavisi?e od toga kako ?e izgledati makedonska politi?ka scena.