Родословне таблице (А. Иви?)

РОДОСЛОВНЕ ТАБЛИЦЕ СРПСКИХ ДИНАСТИ?А И ВЛАСТЕЛЕ
Писац: Алекса Иви?

Према тре?ем допу?еном изда?у Матице српске, Нови Сад 1928.

Састав?а?е родослова био ?е оми?ен посао учених Срба у прошлим вековима. Родослови старих српских владара преписивани су по манастирима и преношени су с нарашта?а на нарашта? те су и данас врло важан извор за српску истори?у. Родословним студи?ама су се бавили и сви наши главни?и повесничари. Илари?он Руварац ?е био особито ?ак у то? помо?но? грани истори?е. Многа не?асна пита?а су расветлили Сто?ан Новакови?, ?ован Томи?, ?уба Сто?анови?, ?ован Радони?, ?уба Ковачеви?, ?уба ?ованови?, Ст. Стано?еви?, Константин ?иречек, ?удевит Талоци, Михаило Ласкарис, Радослав Гру?и?, ?. Радо?ичи? и други.

О члановима династи?а новог доба налази се матери?ала у делима дра М. Гаврилови?а, Миленка Вуки?еви?а, М. ?. Мили?еви?а и Душана Вуксана.

Кра? свих студи?а ипак до сад нисмо имали генеалошких таблица, ко?е би нам прегледно приказивале досада?и резултат науке. У делу Bahnson, Stamm- und Regententafeln и у сличним светским изда?има, где се налазе генеалошке таблице династи?а целога света, српска наука необично лоше пролази. Наша прошлост ?е тамо приказана на теме?у Енгла и сличних дела од пре педесет па и сто година, са свима нетачностима и непотпуностима, ко?е су господариле у српско? историографи?и онога доба.

?иречек у прво? свесци сво?е ?Geschichte der Serben“ обе?ава у предговору, да ?е уз другу свеску додати неколико генеалошких таблица. На жалост, ?иречек ?е умро пре него што ?е завршио сво?е дело. Мени ?е пону?ено, да наставим и завршим ?иречекову Истори?у Срба и кад сам понуду прихватио, предао ми ?е проф, ?аги? белешке, ко?е су на?ене у оставини ?иречеково?, а односе се на наставак ?еговог дела. Белешке се састо?е из пописа извора и литературе за српску истори?у током 19. столе?а и из три генеалошке таблице, Немани?а, Кара?ор?еви?а и Обренови?а. ?иречекова таблица Немани?а ?е непотпуна, а таблица Кара?ор?еви?а и Обренови?а ?ош непотпуни?а. Све три таблице ?иречекове сам послао Народно? Библиотеци у Београд те се тамо може упоредити, у колико сам ?егове таблице изменио и допунио.

?иречекове три таблице довеле су ме на мисао, да саставим и одмах публику?ем таблице свих династи?а и познати?их властеоских фамили?а и тиме потакнем струч?аке, да сада, кад има?у преглед свих чланова српских династи?а, учине сво?е примедбе и исправке, како бих при публикова?у завршне свеске ?Истори?е Срба“ могао испунити план ?иречеков и у што потпуни?ем облику донети таблице српских династи?а.

Прелазе?и на примедбе о по?единим таблицама понови?у, да ?е ово прва публикаци?а те врсте код нас Срба, па се ве? и ради тога не може од ?е захтевати потпуност и непогрешивост.

Бр. 1. и 2. Немани?и. Проф. К. ?иречек у сво?о? споменуто? таблици Немани?а неколико чланова ове породице у оп?е не доноси. Унео сам и те чланове и учинио сам више других исправака и допуна. ?иречек не доноси Тихомировог сина Стефана Првослава (Сто?анови?, Стари српски записи и натписи I, стр. 5). ?ега он не споми?е ни у сво?о? ,,Истори?и Срба“. У сво?о? таблици не доноси ни децу великог кнеза Андри?е, сина кнеза Мирослава.

У погледу спорних пита?а о женама Стефана Првовенчаног, о цару Константину Асену и о севастократору Кало?ану ни?е ?иречек усво?ио ни у сво?о? ,,Истори?и Срба“ ни у сво?о? генеалошко? таблици Немани?а резултате ?убе Ковачеви?а и ?. ?ованови?а (Глас срп. кр. Академи?е, Други разред 38 и 40), те сам и ?а тако учинио. Осим тога сам унео у таблицу на?нови?е резултате проф. дра Мих. Ласкариса и ?. С. Радо?ичи?а као и допуне и примедбе г. проф. дра Ст, Стано?еви?а.

Бр. 3. Котромани?и. О генеалоги?и Котромани?а ?е писао др. Вертнер у В?еснику кр. зем. аркива (VIII. стр, 239) и донео ?е генеалошку таблицу, али са пуно погрешака. Он вели, да ?е При?езда I. умро пре 1267, мада за ову тврд?у не наводи другог доказа осим то, што се ове године споми?у у ?едно? листини ?егови синови, као да се синови не могу за очева живота споменути у ?авним исправама. Услед ове претпоставке, да ?е При?езда I. умро пре 1267. године, начинио ?е целу збрку. Од При?езде I. и ?егових синова Стефана и При?езде II. пронашао ?е др. Вертнер При?езду I., ?егове синове При?езду II. и Стефана I. и унуке (од При?езде II.) При?езду III. и Стефана II. Вертнер не зна за Катарину, сестру Стефана и Владислава, ни за ?ену децу Владислава и Богишу (Dipl. zbor. X. стр. 411, Orbini, Il regno degli Slavi, стр. 265). He зна ни за Стану, к?ер кра?а Дабише. ?у не споми?е ни ?иречек у сво?о? Истори?и Срба. Ни?е ми ?асно, да ли ?е ?ура? Радиво?еви?, ко?и се споми?е у исто? листини са Станом (Miklo?i?, Monumenta Serbica стр. 224.) супруг Станин и да ли реч Влад?ц? значи к?ер ?ур?еву и Станину Владику, што би било вероватно, ?ер се и ?ур?ева мати звала слично, Владислава. По Кла?и?у имао ?е Дабиша и ?едног сина (Vj. Klai?, Povjest Bosne стр. 207), a по H. А. Иларионову имао ?е Дабиша три сина: Владислава, Вука и Парфири?а (Пур?и?у). Владислав ?е имао сина Мирослава, оже?еног са ?еленом ?абланови?евом те од тих дво?е потиче молдавска односно руска грана Котромани?а (Види ?. Мрва?еви?, ?едан непознати родослов, Записи, к?ига II. св. 2. Цети?е 1928. стр. 107?112). Нисам могао унети резултате Иларионова, пошто он не наводи изворе за сво? родослов Котромани?а,. а у мени познатим савременим споменицима нисам налазио потврде Иларионовом родослову. Што се тиче супруге бана Стефана (Стипоша) примети?у, да се ?е он 1319. оженио к?ерком Ма?нхарда Горичког (Acta Bosnae, стр, 20. прим. 114).

Ни?е несум?иво ?асна родбинска веза Стефана Осто?е спрам осталих чланова породице Котромани?а. Осто?ин син Стефан Томаш назива 1444. године Твртка II. сво?им стрицем (Arkiv za povj. jug. I. стр. 38) те на теме?у тога неки писци држе, да ?е Осто?а био незаконити син Твртка I. Други опет тврде, да ?е и Твртко II. био незаконити син Твртка I. У зем?и где су господариле три вере, патаренска, православна и католичка и где ?е прелаз из ?едне вере у другу била свакидаш?а по?ава, тешко ?е делити незакониту децу од законите.

Ни?е ?асна веза ни Вука Бани?а Котромани?а са овом династи?ом. Вук се споми?е од 1422?1428. (Jorga, Notes et extrais II. стр. 207?244). Да ли ?е он потомак Тврткова брата Стефана Вука или можда Тврткова стрица Нинослава? По тврд?и Иларионово? ова? Вук Бани? ?е био син кра?а Дабише. Босански кра?еви при кра?у XIV. и почетком XV. столе?а тако ре?и нигде се и не споми?у пре него што до?у на престо. Судбина и незнатни?и босанских племи?а може се пратити кроз разне мене и дога?а?е, а о кра?евима Стефану Дабиши, Стефану Осто?и, Стефану Твртку II. Тврткови?у и касни?е о Стефану Томашу нема пре ?иховог доласка на престо нигде ни спомена те ?е услед тога тешко ухватити ме?у Котромани?има родбинску везу. Ни код ?едне српске династи?е нема толико нерешених пита?а као код династи?е Котромани?а. По Талоци?евом делу Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, Munchen und Leipzig 1914. стр. 14, женио се бан Стефан Котромани? два пута и друга супруга му ?е била к?и бугарског цара. Monumenta Ragusina на стр. 348 пишу, да ?е Стефан Котромани? имао четири сина, а у II. свесци те збирке на стр. 41 споми?е се под годином 1348. ?елена као мати Стефана Котромани?а.

Бро? 4. Мр?ачеви?и. Код Мр?ачеви?а сам унео у генеалошку таблицу Иваниша као тре?ег сина кра?а Вукашина. Овог Иваниша ?иречек не споми?е у сво?о? Истори?и Срба, мада ?е ван сваке сум?е, да ?е ова личност посто?ала (Сто?анови?, Стари српски записи и натписи, I. стр, 58 и III. стр. 80), Од Вукашинових к?ери знам да их ?е више било (о. с. I. стр. 58). Оливера, к?ерка Вукашинова, удала се за ?уру Балши?а, а по ?едном извору била ?е Вукашинова к?и Милица друга жена ?уриног брата Страцимира, Датум битке на Ровинама исправио сам према резултату г. ?ор?а Ст. Радо?ичи?а.

Бро? 5. Лазареви?и. Од пет к?ери кнеза Лазара две су нам непознате по имену и то супруга бугарског цара Шишмана и супруга Николе Гор?анског мла?ег. Из народних песама ?е познат Муси? Стеван, не?ак кнеза Лазара, али у документима нема спомена, да ли ?е Челник Муса имао деце и како су се та деца звала. За допуну таблице Лазареви?а добио сам писменим путем драгоцених података од г. г. проф. дра Ст. Стано?еви?а, дра Михаила Ласкариса и ?ор?а Ст, Радо?ичи?а.

Бро? 6. Балши?и. У генеалоги?и Балши?а ставио сам као другу к?ерку Балше III. Тодору, супругу Петра Во?сали?а. До ?е сам дошао комбинаци?ом. Удовица Санда?а Храни?а ?елена споми?е у тестаменту, начи?еном 25. нов. 1442. ?и Тодоре мо?е? унучице да се да по?асац на плавно? тканице и прстен, у ком ?е ками сафин и ?едан билчужац“ (Mon. Serb. стр. 415). ?еленина унука могла ?е бити само к?и ?еног сина Балше III., ?ер од другог супруга ни?е у опште имала деце, а од првог супруга ?ур?а Страцимирови?а имала ?е додуше више синова, али остали поумираше у деч?им годинама и само Балша остаде на животу до мужевног доба. ?една к?и Балше III., ?елена, удата ?е била за херцега Ст?епана. Дубровчани поша?у херцегу Ст?епану 12. апр. 1445. лечника ,,ad medicandum sororem uxoris dicti Stiepani, uxorem vaivode Petri Voisalich, infirmam“. Ова ?soror uxoris dicti Stiepani“ не може нико други бити него ?унучица Тодора“, ?ер да ?е ?елена Санда?евица имала ?ош ко?у унуку осим ?елене Ст?епанове и Тодоре, она би се и ?е сетила у свом тестаменту. Отуда дозна?емо, да ?е Тодора била удата за Петра Во?сали?а. Тврд?а дра ?ире Трухелке, да ?е Петар Во?сали? имао за жену Бо?у, к?ерку Арбанаса Закари?е и супруге му Боже, ни?е тачна (Grobnica bosanskog tep?ije Batala, Glasnik zem. muzeja XXVII. стр. 374). Трухелка je овде заменио во?воду Петра (Во?сали?а) са ?едним другим во?водом Петром (Павлови?ем, сином Радослава Павлови?а). У ову таблицу сам унео допуне и исправке, добивене писменим путем од г. г. проф. дра Ст. Стано?еви?а и дра Мих. Ласкариса.

Бро? 7. и 8. Бранкови?и. Оп?енито се узимало, према српским летописачким белешкама, да ?е Вук Бранкови? умро 6. октобра 1398. Ова? датум ?е ставио и проф. ?иречек у сво?о? Истори?и Срба као дан Вукове смрти (о. с. стр. 135). Ме?утим ?орга доноси ?едну савремену белешку дубровачког ве?а од 16. ?ула 1398., у ко?о? се Мара назива тада ве? удовицом Вука Бранкови?а. Према томе Вукова смрт ни?е се догодила 1398. него 6. окт. 1397. године. Исто тако ?иречек зна за ?есара Гргура, Вукова брата, само толико, да се споми?е у ?едном натпису у ман. Зауму 1361. године (?иречек, о. с. I. стр. 416). Из гор?е ?оргине белешке дозна?емо, да ?е Гргур био оже?ен и да му ?е жена Теодора г. 1398. живела код сво?е ?етрве Маре Бранкови? као удовица.

Генеалошку таблицу Бранкови?а доноси Талоци на стр. 123. свога дела ?Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter“, али ca пуно погрешака. Он пише, да ?е Вук Бранкови? умро 1399. место 1397., да ?е ?егов син Гргур умро 1415. место 1408., да се деспот Лазар оженио 9. ма?а 1446. место 18. децембра те године, нетачно бележи годину смрти кра?ице Мари?е (?елене), к?ерке деспота Лазара, не зна датум венча?а ?ене на?мла?е сестре Милице, не зна за ?елену, к?ер деспота ?ована и прави читаву збрку са удовицом деспота Вука, Варваром Франкопанком, ко?у приказу?е као к?ер деспота Вука, удату на?пре за Жигмунда Франкопана и преудату за Фра?у Берислава те од ?е изводи деспоти?у фамили?е Берислава.

Са фамили?ом Бранкови?а су свакако у родбинско? вези Деспина, супруга ?аго?а IV. Басарабе (1512?1521) и ?ена деца Теодоси?е, Петар, Стана, Роксанда и ?ован (Сто?анови?, о. с. I. стр. 133 и 135), али на теме?у досада?их података немогу?е их ?е генеалошки везати за остале чланове. На таблици Бранкови?а извршио сам неке исправке и допуне према писменим примедбама г. г. проф. дра Ст. Стано?еви?а и дра Мих. Ласкариса.

Бро? 9. Косаче (Херцегови?и). Талоци у споменутом делу ?Studien zur Geschichte“ износи на стр. 181. родословну таблицу породице Косача. Ме?утим ?е ?егова таблица у многим по?единостима погрешна и непотпуна. Он не зна на пр. за Вукчеву супругу Катарину, погрешно став?а 1441?1442. као годину смрти Санда?еве супруге ?елене, ?ер ?е она умрла марта 1443. (Jorga, о. с. стр, 396), Од синова Теодоре Косаче, супруге Радослава Павлови?а, он зна само за Петра Павлови?а, док за Иваниша, Николу и за Теодорину к?ерку не зна. О ?елени, супруги херцега Ст?епана, вели, да се удала 1423/4., а тачно ?е утвр?ено, да се она венчала новембра 1424. (Jorga, о. с. стр. 123). За кра?ицу Катарину, к?ерку херцега Ст?епана, а супругу кра?а Стефана Томаша вели, да ?е живила од 1424. до 1470. Ме?утим су оба ова датума погрешна. Она се ни?е могла родити 1424. године, кад ?е венча?е ?ених родите?а обав?ено новембра те године и ни?е живила до 1470., кад ?о? на надгробном камену сто?и, да ?е умрла 25, окт. 1478. На родословно? таблици став?а Мару, супругу Ивана Црно?еви?а, као к?ер херцега Ст?епана, на стр. 216. понав?а, да ?е Мара сестра Ст?епановим синонима Владиславу и Влатку, а на стр. 221 и 234 назива ?е синовицом (не?аком) ?иховом, Спомену?у ?ош, да ?иречек пише у сво?о? Истори?и Срба (Zweiter Band, Erste Halfte стр. 228), да ?е Владислав Херцегови? умро у Хрватско? 1490. Ме?утим ?е у збирци Blagay okleveltar стр. 451 публикована листина, у ко?о? се ве? 19. нов. 1489. Владислав назива поко?ним.

Заним?ива ?е веза молдавских праунука херцега Ст?епана из 1566. године (Miklo?i?, Monumenta Serbica, стр. 556; Jire?ek, Споменици српски у Спом. срп. кра?. академи?е, XI. стр. 90) са осталим познатим члановима херцегове фамили?е. Према делу Самуела Боровскога ?А nagylaki uradalom tortenete“ тражила ?е 24. ма?а 1538. године Ирина, удовица Мати?е, херцега од св. Саве, сво? дево?ачки део од има?а ?еног поко?ног брата Марка ?акши?а (о. с. стр. 28). Ова ?е Ирина имала сина Николу и Поликсена, удовица Марка ?акши?а, испомагала ?е новчано сво?у заову и ?еног сина (о. с. стр. 29), Ирина ?е са Мати?ом Херцегови?ем имала сина Николу Балшу и ?едну к?ер, удату у По?ску. Иринин син Никола одселио се са матером, са женом и са децом у гор?и Банат и Ерде?, где су ?акши?и имали велика има?а, а касни?е, кад су Турци заузели ?акши?ева добра, одселише се у Молдавску. ?ихова сеоба из Хрватске у Ерде? догодила се пре 29. ?ула 1537. и сто?и у вези са напредова?ем Турака у Славони?и и угрожава?ем ?иховог славонског поседа.

Никола Балша ?е имао синове Георги?а, Павла и Стефана и к?ерке Катарину и Мари?у. Подаци о деци Николе Балше, ко?и се налазе у листини, публиковано? од Емила Ласовског у В?еснику хрв. археолошког друштва за 1898. (у чланку ?Prilog rodopisu hercega sv. Save“ стр. 26) нису тачни (в. о томе чланак ??едно пита?е из генеалоги?е Херцегови?а“ у прилозима П. Попови?а к?ига V. стр. 146).

Потомци херцега Влатка у Млецима споми?у се и у писму дубровачког ренегата Михаила Буци?оле, управ?еном из Трста 22. Септ. 1537. кра?у Фердинанду. Ово писмо се чува у Државном Архиву у Бечу у фасциклу Kriegs-Acten. У ?ему савету?е Буци?ола кра?у, да заузме Дубровник, ?ер ?е га иначе заузети Млечи?и: ?Nec solum civitatem atque eius territorium perdet Maiestas Vestra sed etiam proximum ducatum Herzegovine, quod etiam simili modo pertinet ad regem Vngarie, quod Veneti pro certo occupato Ragusio pretendent similiter occupare et presertim quoniam habent in manibus quosdam pueros, qui sunt cuiusdam ducis Vlatchonis nepotes, quem Turce expulerunt ех illо ducatu, ad quos nepotes statim, si illos incolis ducatus ostenderint, plebs omnis consolabit.“ Ово се без сум?е односи на Саву и Влатка, синове ?ована Херцегови?а. Млетачке Херцегови?е у таблици доносим према резултатима, до ко?их ?е дошао г. проф. др. Михаило Ласкарис раде?и у млетачком архиву.

Бро? 10. Црно?еви?и. Генеалоги?у Црно?еви?а сам саставио на теме?у ?иречекове Истори?е Срба, II. део, затим на теме?у Миклоши?евог дела ?Die serbischen Dynasten Crnojevi?i“ и радова ?ована Томи?а о овом предмету. Зет ?ор?а Црно?еви?а ?е познати издавач црквених к?ига ?еролим Загурови? (Сто?анови?, о. с. I. стр. 210?212). Потомци Херцегови?а и Црно?еви?а у Млецима слагали су се ме?у собом и сто?али су у родбинским везама. Године 1570. сродници Влатко Косача и Петар Црно?еви? предлагали су Млечи?има, да дигну устанак у Црно? Гори и у Херцеговини. Генеалошке податке о млетачким Црно?еви?има дао ми ?е г. проф. др. Ласкарис, ко?и их ?е нашао у Млецима у збиркама Alessandro Capellari, Il Campidoglio Veneto (млет. Архив, Misc. Cod. 885) и у Giomo, Indice per nome di donne dei matrimonii dei Patrizi veneti (млет. Архив, Misc. Cod. 933?934).

У ову породицу спада?у и друге личности 16. и 17. века са презименом Црно?еви?, али се за сада не може установити ?ихова генеалошка веза. ?едан Michael Zarnovich da Mazedonia пише кра?у Фердинанду из Смирне 7. Апр. 1556 (Држ. Архив у Бечу, Turcica Nachtrag). Други ?едан Црно?еви? по имену Петар, син херцега Или?е, ишао ?е 1579. папи Гргуру XIII. у Рим и при поласку затражио ?е и добио препоруку од надво?воде Фердинанда 12. ма?а из Инзбрука, од цара Рудолфа из Прага 16. ?уна и од надво?воде Карла из Граца 26. ?ула 1579. Фердинанд вели за Петра, да ?е ?Heliae Herzeh, quondam illustrisimi ducis Salonae et Sabiach nec non domini Montis Nigri filius, ех divi quondam imperatoris Constantini Magni progenie orsus et ех patria expulsus“ (Starine, XXV. Zagreb 1892. Izprave god. 1579?1671. ti?u?e se Crne Gore i Stare Srbije. Priob?io o. E. Fermend?in стр. 165), a цар Рудолф пише Гргуру: ?Don Petrus Cernovicchius alias Angelus, patre Helia, duce de Sciabiach, Salone et aliarum Macedoniae partium natus, superioribus annis a perpetuo christiani nominis ac fidei hoste Turcha patriis sedibus pulsus...“ (Vetera monumenta Slavorum meridionalium historiam illustrantia ab Augustino Theiner, Tomus Secundus (1524?1800), Zagrabiae 1875, стр. 70). И o ?едном Стефану Црно?еви?у имамо података. Цар Фердинанд наре?у?е из Шопрона 21. фебр. 1635., да се има доживотно пла?ати из државне блага?не Stephano Chernoytt годиш?е 52 форинта (O. I. В. r).

Бро? 11. ?акши?и. Генеалоги?у ?акши?а начинио сам на теме?у дела С. Боровски, А nagylaki uradalom tortenete, Стано?еви?еве студи?е ?Нешто о ?акши?има“ (у прилогу ?е таблица ?акши?а), затим резултата, до ко?их сам дошао у сво?о? ?Истори?и Срба у Угарско?“. Фамили?у Берислава (Beryzlo) називам Берислави, а не Берислави?и с тога, што се у старим списима они на више места тако назива?у у нашем ?езику (Jorga, о. с. II. стр. 100; Dr. Julijan Jeleni?, Ljetopis fra Nikole La?vanina у Гл. зем. музе?а за год. 1914. Стр. 569 и 570). Осим тога ?е код Хрвата посто?ала у оно доба ?една фамили?а Берислави?а, ко?а ни?е Била у вези са фамили?ом Beryzlo и ко?а се и у латинским пове?ама писала Берислави?. О сестри деспота Стефана Берислава осим из ?егових писама кра?у Фердинанду из год. 1527., где вели, да има матер и две сестре (овде се не могу разумети ?егове полусестре, к?ерке деспота ?ована Бранкови?а, jeр су оне у то доба биле ве? удате, а деспот Стефан говори о сестрама, ко?е с ?еговом матером живе, дакле ?ош неудатим), дозна?емо и из бечког Држ. Архива, из оделе?а Ungarn Nachtrage Fasc. 431a, где у писму Вука Франкопана, писаном кра?у Фердинанду око 1535. сто?и: ?…quomodo starent negotia praedicti Georgii Gusitz cum fratre suo, qui in uxorem habet sororem istius despoti ac seruitor est wayuodae...“ Ово се ван сваке сум?е односи на Николу Гуси?а, за кога из других извора знамо, да ?е имао за жену сестру деспота Стефана.

Бро? 12. Баки?и. Генеалоги?у Баки?а начинио сам на теме?у мо?их истражива?а у бечком Државном и Ратном Архиву, Ма?. Држ. Архиву, пожунском и острогонском Каптолском Архиву. Потомака бра?е Баки?а имаде и данас у западно? Угарско?. ?едан од тих Баки?а, Петар Баки? од Лака (Laki Bakics Peter) постао ?е 24. апр. 1716. ?аковачким бискупом и као такав ?е умро ?ула 1749.

Бро? 13. Црепови?и. Таблицу Црепови?а саставио сам на теме?у свога истражива?а у бечким и пештанским архивима.

Бро? 14. и 15. Петрови?-?егоши. Родослов Петрови?-?егоша доносио сам у досада?им изда?има овога дела на теме?у Руварчевих Montenegrina, затим Врчеви?ева дела ?Живот Петра II. Петрови?а ?егоша“ (изда?е ?Матице Српске“) и готског Hof Kalender-a, а користио сам се и к?игом А. Александрова ?Материаль и н?зкоторыя изсл?дования по истор?и Черногорья, Казань 1897“. У ово? к?изи сам огромну ве?ину података преузео из дела г. Душана ?. Вуксана ?Споменица Петра II. Петрови?а ?егоша, владике Рада 1813?1851?1925“. Г. Вуксан ?е у положа?у и могу?ности, да употреби о ?егошима изворе првог реда, те сам се и ?а обилато користио ?еговим резултатима.

Бро? 16. и 17. Обренови?и. За династи?у Обренови?а покра? аката петроварадинске Генералне Команде и готског Дворског Календара користио сам се и Српским Алманахом из год. 1833. Податке о деци ?еврема и ?ована Обренови?а добио сам од г. дра Милана Сави?а, секретара Матице Српске у Новом Саду, а неке податке о Обренови?има сам добио и од г. генерала Ивана Павлови?а.

Бро? 18. и 19. Кара?ор?еви?и. Главни извор за састав генеалоги?е Кара?ор?еви?а била су акта петроварадинске Генералне Команде, ко?а се чува?у у Кр. Држ. Архиву у Загребу, затим готски Дворски Календар послед?их година. Осим тога сам добио података и од г?е Милице Радисав?еви?ке из Пожаревца као и од г?ице Иде Никола?еви?еве из Београда.

Врло важне и корисне примедбе о свима таблицама примио сам у неколико махова од г. проф. фра Пава Драги?еви?а, сада пароха у ?абланици у Херцеговини.

Од знакова, употреб?ених у таблицама, * (звездица) значи ро?е?е, † (крст) значи смрт, а ? (трокут) означава венча?е.