БРАЧНА ПРАВИЛА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (БП)

II ДОПУ?ЕНО И ИСПРАВ?ЕНО ИЗДА?Е

СВЕТОГ АРХИ?ЕРЕ?СКОГ СИНОДА
Београд 1994.

ШТАМПАНО ИЗДА?Е:
БРАЧНА ПРАВИЛА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ОБ?АВ?ЕНА СУ ПРВИ ПУТ У ?ГЛАСНИКУ“, СЛУЖБЕНОМ ЛИСТУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ПАТРИ?АРШИ?Е ОД 7. СЕПТЕМБРА (25. АВГУСТА) 1933. ГОДИНЕ, БРО? 34-35.

Исправке и допуне средио прото?ере?-ставрофор Бранко А. Цисарж, инспектор богослови?а у пензи?и

I ЦРКВЕНИ БРАК, ?ЕГОВО БИ?Е, ОБЛИК И ВАЖНОСТ [ уреди ]

Члан 1

Православни брак ?е света та?на по ко?о? се два лица разнога пола, на начин прописан Црквом (§ 2), везу?у доживотном духовном и телесном везом, ради потпуне животне за?еднице и ра?а?а и васпита?а деце.

Члан 2

Лица ко?а ступа?у у брак мора?у у православном храму, пред надлежним свештеником и пред на?ма?е два сведока, из?авити сво?у слободну во?у да ступе ?едно с другим у брак, а свештеник утвр?у?е ову везу црквеним обредом (§§ 36 и 66).

Члан 3

Лица ко?а ступа?у у брак мора?у испунити услове прописане у § 11, да би брак важио.

Битни недостатци у брачним условима чине смет?е означене у §§ 12, 13, 27 и 33, а небитни чине брачне забране означене у § 37.

Члан 4

Да ли су испу?ени брачни услови и да ли има какве смет?е и забране, цени се по часу склапа?а брака (§§ 2, 36 и 64).

Чи?енице ко?е би се ?авиле после склапа?а брака не утичу на важност тога брака.

Члан 5

Ва?ан ?е она? брак код ко?ег нема брачне смет?е.

Ништаван ?е она? брак (§ 38) код ко?ег посто?и каква брачна смет?а, догод та смет?а не би била укло?ена и брак тим оснажен, где ?е то по прописима §§ 49-52 могу?е.

Ако посто?е брачне забране (§ 37), брак ?е ва?ан али недозво?ен и због тога повлачи црквену казну (§ 53).

Члан 6

Лице, ко?е у часу склапа?а брака ни?е знало да томе браку недоста?е какав брачни услов или да посто?и каква брачна смет?а, сматра се невиним брачним лицем.

Брачно лице, ?егов заступник по закону и сведоци венча?а ако би по ставу првом овог параграфа били криви што ?е склоп?ен ништаван брак, казни?е се за црквену кривицу, поред кривичне одговорности за дела из §§ 190, 191 и 192 Кривичног законика СФР?.

Члан 7

Брачни другови не могу ме?у собом пуноважно уговорити ништа што би се противило би?у и облику брака (§§ 1 и 2).

Брачно лице не може брак самовласно раскинути.

Споразумом брачних другова не може се брак ни лишити важности, ни поништити, ни развести. ^[1]

Члан 8

Док се не докаже противно, узима се да ?е брак ва?ано склоп?ен, да су сви брачни услови испу?ени, да брачних смет?а нема, да бракоразводни узроци не посто?е, да брачни другови нису знали за недостатак брачних услова или за посто?а?е брачних смет?и.

Члан 9

Да ли ?е православан брак ва?ано склоп?ен, да ли има брачних смет?и или бракоразводног узрока, и да ли ?е се такав брак одржати, оснажити, поништити или развести, одлучу?у иск?учиво црквене власти по сво?им прописима и по прописима државних закона (§ 60 т. 5).

Члан 10

О гра?анско-правним пословима црквеног брачног односа одлучу?у државне власти по сво?им прописима, воде?и рачуна о би?у, облику и важности православног брака (§§ 1, 2 и 5) , о надлежности Српске православне цркве у црквеноверским пословима (члан 1 Закона о Српско? православно? цркви) , као и о црквеносудско? надлежности у пита?има издржава?а жене и деце и доде?ива?а деце за случа? брачног спора (члан 129 тач. 4 Устава Српске православне цркве). ^[2]

II ПОСТАНАК БРАКА [ уреди ]

А) Брачни услови [ уреди ]

Члан 11

За склапа?е брака траже се ови услови:

1) два лица разнога пола;

2) ?ихова пуноважна из?ава во?е да ступе у брак;

3) венча?е у облику прописаном Црквом.

Б) Брачне смет?е [ уреди ]

1) Личне смет?е [ уреди ]

Члан 12

Неукло?иве личне смет?е за склапа?е брака ?есу:

1) ненавршена шеснаеста година за мушко и четрнаеста за женско; ^[3]

2) црквено сродство у право? лини?и, без обзира на степен сродства;

3) крвно сродство у побочно? лини?и, до четвртог степена зак?учно;

4) двородно сродство до тре?ег степена зак?учно, као и сродство изме?у два брата и две сестре; ^[4]

5) духовно сродство и сродство по усво?е?у до другог степена зак?учно;

6) сродство из ванбрачног ро?е?а у право? лини?и без обзира на степен сродства, а у побочно? лини?и до тре?ег степена зак?учно;

7) посто?е?и брак;

8) рани?а четири брака истога лица;

9) разлика вере;

10) коначно иск?уче?е из црквене за?еднице;

11) свештенички чин;

12) монашки завет (мала и велика схима);

13) доживотна забрана ступа?а у брак на основу закона или правоснажне пресуде.

Члан 13

Укло?иве личне смет?е за склапа?е брака ?есу:

1) ненавршена осамнаеста година за мушко а шеснаеста за женско; ^[5]

2) крвно сродство у побочно? лини?и од петог до седмог степена зак?учно;

3) двородно сродство од четвртог до шестог степена зак?учно, осим случа?а назначеног у § 12 т. 4;

4) трородно сродство до тре?ег степена зак?учно;

5) духовно сродство и сродство по усво?е?у од тре?ег до седмог степена зак?учно;

6) ништаван брак, док ни?е престао или ни?е судски поништен;

7) рани?а три брака истога лица;

8) разлика вероисповести;

9) пре?уба изме?у лица ко?а желе ступити у брак, извршена за време док ?е пре?убник живео не одво?ено од свога брачног друга;

10) за?едничко ра?е?е о глави брачном другу ?еднога од лица ко?а желе ступити у брак.

11) Старост преко 70 година за мушко и 60 за женско, као и разлика у годинама ме?у супружницима преко 15 година (Син. бр. 2410/Зап. 586 из 1937.).

Члан 14

Крвно сродство (§ 12 т. 2, 3, 6 и § 13 т. 2) посто?и ме?у лицима:

1) ко?а су постала ?едно од другог (у право? лини?и);

2) ко?а су постала од за?едничког претка (у побочно? лини?и).

Лини?а од предака потомцима ?есте нисходна а од потомака претцима усходна.

Члан 15

Степен крвног сродства рачуна се:

1) у право? лини?и, по бро?у ро?е?а по ко?има ?едно лице исходи од другога;

2) у побочно? лини?и, по бро?у ро?е?а ко?им су два лица изме?у себе везана преко свога на?ближег за?едничког претка, не рачуна?у?и ро?е?е претково.

Члан 16

Двородно сродство (§ 12 т. 4 и § 13 т. 3) посто?и:

1) изме?у ?едног брачног друга и крвних сродника другога (тазбина) ;

2) изме?у крвних сродника ?еднога и крвних сродника другога брачног друга (при?ате?ство).

Члан 17

Степен двородног сродства рачуна се:

1) за ?едног брачног друга и крвне сроднике другога, по степену крвног сродства овога сродника са другим брачним другом;

2) за крвне сроднике ?еднога и крвне сроднике другога брачног друга, по збиру степена ?ихова крвног сродства према брачним друговима.

Члан 18

Трородно сродство (§ 13 т. 4) посто?и:

1) изме?у ?едног брачног друга и двородних сродника другога;

2) изме?у крвних сродника ?едног брачног друга и двородних сродника другога.

Члан 19

Степен трородног сродства рачуна се:

1) изме?у ?едног брачног друга и двородних сродника другога, по степену двородног сродства овог сродника са другим брачним другом;

2) изме?у крвних сродника ?едног и двородних сродника другог брачног друга, по збиру степена ?ихова крвног сродства са ?едним брачним другом и двородног сродства са другим.

Члан 20

Духовно сродство (§ 12 т. 5 и § 13 т. 5) посто?и изме?у кума, кумчета и ?ихових крвних сродника у правим нисходним лини?ама, као и ма?ке кумчета, при чему се кум и ?егова жена узима?у за ?едно лице.

Члан 21

Сродство по усво?е?у (§ 12 т. 5 и § 13 т. 5) чини брачну смет?у у истим степенима као и духовно сродство, ако ?е усво?е?е извршено по прописаном црквеном обреду.

У случа?у гра?анског усво?е?а чини усво?е?е смет?у у истим случа?евима, у ко?има ?е оно смет?а по државном закону.

Члан 22

Степен духовног сродства и сродства по усво?е?у изме?у два лица рачуна се по бро?у ро?е?а ме?у ?има, при чему се кумова?е при крште?у и усво?е?е из?едначу?е са ро?е?ем.

Члан 23

Разлика вере (§ 12 т. 9) чини смет?у, ако ?едно брачно лице припада верско? за?едници ко?а нема та?не крште?а или чи?е се крште?е не призна?е за пуноважно.

Члан 24

Свештенички чин (§ 12 г. 11) и монашки завет (§ 12 т. 12) чине брачну смет?у док свештено или монашко лице не постане световно по одлуци надлежне црквене власти.

Члан 25

Разлика вероисповести (§ 13 т. 8) чини брачну смет?у, ако ?едно брачно лице припада верско? за?едници чи?е ?е крште?е признато као пуноважно у православно? Цркви, али та за?едница ни?е у саставу православне Цркве.

Члан 26

Пре?уба (§ 13 т. 9) чини брачну смет?у само ако ?е доказана пресудом црквеног или државног суда.

Исто важи и за ра?е?е о глави (§ 13 т. 10).

2) Смет?е због недостатка пуноважне из?аве во?е [ уреди ]

Члан 27

Укло?иве брачне смет?е због недостатка пуноважне из?аве слободне во?е за ступа?е у брак ?есу:

1) ненормално душевно ста?е;

2) принуда (отмица, страх, наси?е);

3) превара или заблуда о истоветности лица;

4) превара или заблуда о трудно?и невесте;

5) превара или заблуда о способности брачног лица за врше?е брачне дужности;

6) превара или заблуда о томе да ?е ?едно брачно лице пре брака извршило злочинство или да ни?е издржало досу?ену казну лише?а слободе од на?ма?е три године.

Члан 28

Ненормално душевно ста?е (§ 27 т. 1) чини брачну смет?у, ако ?е спо?ено са пому?е?ем свести или са потпуном неспособнош?у за во?но одлучива?е.

Душевно ненормално лице не може склопити брак ни у тренутцима чисте свести (lucida intervalla).

Док се не докаже противно, узима се да ?е брачно лице душевно нормално.

Члан 29

Отмица (§ 27 т. 2) чини брачну смет?у, док се одведено лице налази у власти отмичара и док, по своме ослобо?е?у, не из?ави сво?у слободну во?у за ступа?е у брак.

Страх (§ 27 т. 2) чини брачну смет?у, ако ?е задат озби?ном прет?ом законом недопуштеног великог зла и ко?е ?е, према приликама случа?а, кадро застрашити лице коме се прети; смет?а тра?е док тра?е страх и док лице, ослобо?ено од задатог страха, не из?ави сво?у слободну во?у за ступа?е у брак.

Наси?е (§ 27 т. 2) чини брачну смет?у док ?е брачно лице стварно приси?ено да нешто чини или трпи тако да се наси?у не може одупрети; смет?а тра?е док то лице, по своме ослобо?е?у од наси?а, не из?ави сво?у слободну во?у за ступа?е у брак.

Члан 30

Превара или заблуда о истоветности брачног лица (§ 27 т. 3) чини брачну смет?у само ако се брак хтео склопити са ?едним физичким лицем а склоп?ен ?е са другим.

Превара посто?и без обзира да ли ?у ?е из вршило друго брачно или неко тре?е лице; заблуда посто?и без обзира да ли ?е настала из невиног незна?а или непаж?е.

Члан 31

Превара или заблуда о трудно?и невесте (§ 27 т. 4) чини брачну смет?у само ако трудно?а потиче од тре?ег лица и ако брак ни?е склоп?ен противно брачно? забрани из § 37 т. 1.

Члан 32

Превара или заблуда о неспособности за врше?е брачне дужности (§ 27 т. 5) чини брачну смет?у, ако та неспособност онемогу?у?е сам полни сноша? и ако ?е таква неспособност посто?ала ве? у часу склапа?а брака и остала тра?на. Неспособност за само опло?е?е не чини брачну смет?у.

Узима се да неспособност за врше?е брачне дужности посто?и и тада кад брачно лице не може, због неизлечиве заразне болести, вршити брачну дужност без опасности за живот свога брачног друга.

Ако ?е неспособност тра?ала у браку на?ма?е ?едну годину од часа склапа?а брака, узима се да ?е посто?ала ?ош у часу склапа?а брака и да ?е тра?на. ^[6]

Ако ?е муж навршио седамдесет година живота или жена шездесет година живота, неспособност за врше?е брачне дужности не чини брачну смет?у.

3) Смет?е због недостатка облика [ уреди ]

Члан 33

Неукло?иве смет?е због недостатка облика ?есу:

1) склапа?е брака без учеш?а Цркве;

2) склапа?е брака без из?аве, при венча?у, слободне во?е младенаца да ступе у брак;

3) склапа?е брака са из?авом младенаца да желе ступити у брак, но без икаквог брачног црквеног обреда.

Члан 34

Без учеш?а Цркве извршено ?е венча?е (§ 33 т. 1) , ако ?е:

1) брак склоп?ен пред гра?анском влаш?у (т. зв. гра?ански брак) ;

2) ако ?е црквени обред венча?а извршило лице ко?е нема епископског или презвитерског чина.

Члан 35

Из?ава слободне во?е младенаца да ступе у брак (§ 33 т. 2) , да би важила, мора бити одре?ена и без икаквих услова.

Члан 36

Венча?е ?е извршено у часу кад свештеник благослови из?ав?ену во?у младенаца (§ 35) , обредним речима: ?Господи Боже наш, славо?у и чести?у в?енча? ?а“.

В) Брачне забране [ уреди ]

Члан 37

Брачне забране (§ 3 ст. 2) ?есу:

1) забрана жени чи?и ?е рани?и брак престао, разведен или поништен, да не може ступити у поновни брак пре измака рока од десет месеци по престанку, пониште?у или разводу рани?ег брака;

2) забрана лицима, ко?а сто?е под очинском влаш?у, туторством или старате?ством, да не могу ступити у брак без пристанка оца односно матере, тутора и стараоца или туторске и старалачке власти, у случа?евима кад пристанак матере, тутора или стараоца ни?е по државном закону дово?ан или кад ови сво? пристанак ускрате;

3) забрана во?ним лицима и лицима ко?има ?е по државним законима потребна дозвола надлежне власти за склапа?е брака, да не могу ступити у брак без дозволе те власти;

4) забрана лицима осу?еним на лише?е слободе, да не могу ступити у брак пре издржане казне; ^[7]

5) забрана венча?а без правилно извршеног предбрачног испита и оглаше?а;

6) забрана лицу брачно испитаном (§ 62), да не може ступити у брак са тре?им лицем, пре пониште?а предбрачног испита;

7) забрана венча?а противно пропису Требника, ако недостатци венча?а нису такви да чине брачну смет?у из § 33;

8) забрана венча?а у Црквом забра?ено време, на месту ко?е ни?е одре?ено за венча?е или од ненадлежног свештеника;

9) забрана венча?а без потребног бро?а сведока, или без уписа у матицу венчаних или са уписом ко?и не одговара пропису § 68.

Г) Последице брачних смет?и и забрана [ уреди ]

1) Ништаван брак [ уреди ]

Члан 38

Брак ?е ништаван:

1) ако нема свих брачних услова из § 11;

2) ако посто?е брачне смет?е из §§ 12, 13, 27 и 33.

а) Пониште?е брака [ уреди ]

Члан 39

Брак се може поништити:

1) по службено? дужности, на захтева?е судског тужиоца у смислу прописа Поступка за судове у Српско? православно? цркви;

2) по траже?у невиног брачног лица (§ 6);

3) по траже?у тре?ега лица ко?е има оправданог интереса у погледу на важност некога брака.

Члан 40

После престанка брачне везе у смислу §§ 80-84, не може се тражити пониште?е брака по службено? дужности. Но невини брачни друг (§ 6) и тре?а лица могу тражити пониште?е таквога брака, ако докажу оправдани интерес у погледу на важност тога брака.

Члан 41

Ако ?е рани?и брак невиног брачног лица (§ 6) ве? престао (§ 49 т. 1), не може се тражити пониште?е ?еговог новог брака због брачне смет?е из § 12 т. 7.

Члан 42

Ако мушко брачно лице ни?е навршило шеснаест година а женско четрнаест година живота, може пониште?е брака за такво лице тражити ?егов заступник по закону и без пристанка тога лица. Но ако су брачна лица у часу изрица?а пресуде ве? навршила прописани бро? година, брак се не поништава. ^[8]

Члан 43

Не може се тражити пониште?е брака због смет?а из § 13, ако ?е од дана венча?а прошло време од три године.

Члан 44

Код брачних смет?а из § 27 брак се може поништити ?едино по захтева?у невиног брачног друга (§ 6).

Члан 45

Кад ?е у пита?у смет?а због ненормалног душевног ста?а (§ 27 т. 1) или принуде (§ 27 т. 2), може се брак поништити и по захтева?у заступника по закону или службено? дужности душевно болесног или прину?еног брачног лица.

Члан 46

Пониште?е брака на захтева?е брачног друга (§ 6) може се тражити само ако од дана венча?а ни?е протекло:

1) у случа?у неспособности за врше?е брачне дужности (§ 27 т. 5) на?ма?е ?една а не више од двадесет година;

2) у случа?у ненормалног душевног ста?а (§ 27 т. 1) , више од ?едне године;

3) у свима осталим случа?евима из § 27, више од три године, а од часа сазна?а смет?е, у овим случа?евима, више од шест месеци. ^[9]

Члан 47

По престанку ништавног брака због смет?а из § 33, пониште?е може тражити законити заступник или наследник умрлог брачног лица, само ако ?е у пита?у смет?а из § 33 т. 1.

б) Последице пониште?а брака [ уреди ]

Члан 48

Пониште?е ништавног брака чини да се поништени брак сматра као да ни?е посто?ао од самог венча?а.

Ово се не односи на лица ко?а ступа?у у свештенички чин као противно канонским прописима (Ап. 17 прав. и Трул. 3 прав.). (АСБр. 14/Зап. 59 из 1953.).

Лице коме ?е брак поништен може ступити у брак само ако му пресудом ступа?е у брак ни?е забра?ено.

Деца из поништеног (ништавног) брака сматра?у се за закониту, ако ?е бар ?едан брачни друг из тога брака био невин (§ 6).

в) Оснаже?е ништавног брака [ уреди ]

Члан 49

Ништавност брака преста?е, ако се брак оснажи ?едном од ових касни?их чи?еница:

1) ако посто?е?и брак (§ 12 т. 7) престане, а оба брачна друга су невина (§ 6);

2) ако престане разлика вере (§ 12 т. 9) прелазом нехриш?анског лица у православну веру;

3) ако лице иск?учено из црквене за?еднице (§ 12 т. 10) буде поново прим?ено у за?едницу;

4) ако свештено или монашко лице (§ 12 т. 11 и 12) постане световно по одлуци надлежне црквене власти;

5) ако брачно лице, ко?е ?е у часу венча?а било душевно ненормално, постане душевно нормално, и при пуно? свести из?ави слободну во?у да се брак оснажи;

6) ако брачно лице, ко?е ?е било прину?ено (отмицом, страхом или нси?ем) , или обмануто преваром, или заведено заблудом да из?ави сво?у слободну во?у за склапа?е брака, буде ослобо?ено од принуде, обмане или заблуде, те тада потпуно слободно из?ави сво?у во?у да се брак оснажи;

7) ако лице, осу?ено на казну лише?а слободе у тра?а?у од на?ма?е три године, буде помилова?ем потпуно ослобо?ено од казне или му казна буде сма?ена на рок ма?и од три године;

8) ако невино брачно лице, по сазна?у брачних смет?а из § 27, сем случа?а неспособности за врше?е брачне дужности (§ 27 т. 5) , продужи полно опште?е са кривим брачним другом.

Члан 50

У случа?евима где ?е за оснаже?е брака потребна из?ава брачних другова (§ 49 т. 5 и 6), мора?у се ови при?авити надлежном пароху и ту на записник, пред два сведока, из?авити сво?у во?у да се брак оснажи.

г) Разреше?е од брачних смет?а [ уреди ]

Члан 51

Црквена власт може сво?им разреше?ем уклонити ?едино брачне смет?е из § 13.

Свети архи?ере?ски синод разрешава од ових брачних смет?а:

1) крвног сродства у побочно? лини?и петог степена;

2) двородног сродства четвртог степена, осим случа?а брака изме?у два брата и две сестре;

3) трородног сродства првог степена;

4) духовног сродства и сродства по усво?е?у тре?ег степена.

Од осталих брачних смет?а из § 13 (сем тачке под 1) може разрешити епархи?ски Архи?ере? (Син. бр. 1006 из 1946.).

Члан 52

Разреше?е од брачних смет?а може тражити брачно лице, као и ?егов заступник по закону или службено? дужности.

Разреше?е се тражи свагда преко надлежног пароха, ко?и о молби за разреше?е подноси извешта? са предлогом надлежном епархи?ском Архи?ере?у.

О разреше?у од брачне смет?е решава се по поступку за послове унутраш?е црквене управе.

Против одлуке Светог архи?ере?ског синода и епархи?ских Архи?ере?а у пита?у разреше?а од брачних смет?а ни?е допуштена жалба.

2) Недозво?ен брак [ уреди ]

Члан 53

У случа?у наруше?а брачних забрана (§ 37) , брак ?е ва?ан ако нема брачне смет?е, но свештеник, брачна лица, ?ихови заступници и сведоци венча?а казни?е се за црквену кривицу по црквеним кривичним прописима, поред кривичне одговорности по државним законским прописима (§ 87, 88 и 89 Основног закона о браку из 1946.).

Члан 54

Забрана из § 37 ст. 1 преста?е, ако жена пре измака рока од десет месеци роди, или се после шест месеци лекарским прегледом установи да ни?е трудна.

Забрану из § 37 ст. 2 разрешава надлежна државна судска власт.

Забрану из § 37 ст. 3 и 4 разрешава надлежна во?на или гра?анска власт. ^[10]

Забране брака из § 37 ст. 5-9 разрешава надлежни епархи?ски Архи?ере?.

Црквене кривице због наруше?а брачних забрана (§§ 37 и 53) застарева?у у року од три године од часа склапа?а брака.

Д) Склапа?е брака [ уреди ]

1) Надлежна црквена власт [ уреди ]

Члан 55

За склапа?е брака надлежан ?е парох оне парохи?е ко?о? припада?у младенци као чланови (члан 25 Устава Српске православне цркве).

Ако су младенци чланови разних парохи?а, надлежан ?е парох оне парохи?е ко?о? припада вереник.

Члан 56

Без писменог овлаште?а надлежног пароха (§ 55), не може склапа?е брака извршити други свештеник, нити се венча?е може обавити у другом храму него у парохиском храму надлежне парохи?е.

Члан 57

Парох не сме приступити склапа?у брака пре него што се тачно увери да не посто?и никаква брачна смет?а (§§ 12, 13 и 27) или забрана (§ 37) код ко?ега од ?их, односно ме?у ?има.

Чим парох установи да браку сто?и на путу ко?а брачна смет?а или забрана, има он о томе известити лица ко?а су му се обратила за склапа?е брака, и поучити их у смислу § 5.

Ако ?е смет?а укло?ива (§ 13) , има надлежни парох упутити странке како да се она уклони.

Ако ?е смет?а неукло?ива (§§ 12 и 27) , има надлежни парох поучити странке да од намераваног брака одустану и предочити им последице §§ 38 и 59.

Лица ко?а се не задово?е са одлуком надлежног пароха у погледу склапа?а намераваног брака, могу се обратити архи?ере?ском намеснику, ко?и ?е ствар испитати и, у случа?у сум?е, затражити реше?е надлежног епархи?ског Архи?ере?а.

Члан 58

Надлежни парох, ако на?е да намераваном браку нема смет?е или забране, односно да су оне укло?ене, приступи?е склапа?у брака тек пошто претходно изврши припреме означене у §§ 60-63.

Члан 59

Свештено лице, ко?е при склапа?у брака из непаж?е пропусти установити да ли томе браку сто?и на путу каква смет?а (§§ 12, 13 и 27), или забрана (§ 37), или пропусти извршити прописане припреме за склапа?е брака (§§ 60-63), све то без добивеног разреше?а више црквене власти, или чин венча?а не изврши у прописаном облику (§§ 33, 35, 36 и 66), на одре?еном месту и у одре?еном времену (§§ 64 и 65), или ко?е свесно изврши склапа?е ништавног брака, казни?е се за црквену кривицу. (Чл. 14 и 30 Правила и поступка за црквене судове СПЦ из 1961.).

Исто тако казни?е се за црквену кривицу свештено лице, ко?е пропусти уписати извршено венча?е по пропису ових Правила (§ 68) у матицу венчаних, или ко?е упис у матицу изврши неверно. (Чл. 35 Правила и поступака за црквене судове СПЦ. из 1961.).

2) Припреме за склапа?е брака [ уреди ]

а) Потребне писмене исправе [ уреди ]

Члан 60

Лица ко?а желе ступити у брак, мора?у надлежном пароху, пре предбрачног испита, предати ове писмене исправе:

1) сво?е породичне родослове из анаграфа (домовника) (чл. 176 т. 14 Устава Српске православне цркве);

2) увере?е надлежног пароха (§ 55) о слободном ста?у за ступа?е у брак;

3) дозволу оца, или тутора и туторске односно старалачке власти за ступа?е у брак, ако странке сто?е под том влаш?у;

4) дозволу надлежне државне власти (во?не или друге), код лица ко?има ?е таква дозвола за склапа?е брака потребна (§ 37 т. 3);

5) све друге исправе о условима ко?е би прописала државна власт за склапа?е брака у ?угослави?и. ^[11]

б) Предбрачни испит; [ уреди ]

Члан 61

Пошто ?е свештеник извршио све потребне административне предрад?е прописане општим црквеним прописима а посебно § 61 ових Правила и 1) чуо из?аве младенаца, ?ихових родите?а или старате?а, и 2) уверио се да младенци зна?у основе хриш?анске вере, приступи?е и изврше?у самога црквеног обреда уз ова? испит.

Предбрачни испит врши свештеник сто?е?и под епитрахи?ем и са крстом у руци, поставивши младенце ?едно поред другог, заручника с десне а заручницу с леве стране, обрнуте лицем к истоку, иконостасу, односно дома?о? икони, ако се испит врши у дому.

Свештеник отпочи?е обред возгласом: БЛАГОСЛОВЕН БОГ НАШ... АМИН. ОТЧЕ НАШ... ?АКО ТВО?Е ?ЕСТ ЦАРСТВО... АМИН. Тропар храма (ако ?е испит у храму) или дома?е славе (ако ?е испит у дому) . Кратка поука о предсто?е?о? намери брачника. Поука треба да ?е кратка, ?езгровита и разум?ива. После тога свештеник постав?а пита?а заручнику па онда заручници: да ли има?у во?у за ступа?е у брак и да ли ?е ова слободна од сваке силе, страха, заблуде или обмане, као и да ли се нису ком другом обе?али. После доби?ених одговора чита сугубу ?ектени?у у ко?о? се моли и за младенце: ?ЕШЧЕ МОЛИМС?А О МИЛОСТИ, ЖИЗНИ, МИР?Е, ЗДРАВИ?И И СПАСЕНИ?И РАБА (име) и РАБИ?Е (име) НИ?Е ИСПИТАНИХ И К СОЧЕТАНИ?У СОГЛАСУ?УШЧИС?А. По возгласу благоси?а младенце часним крстом, ко?и они целива?у и чини отпуст (АСБр. 16/Зап. 22 од 15/2. ма?а 1948. ? Гласник службени лист СПЦ. год. XXVII (1946.) , бр. 5-6, стр. 322).

О предбрачном испиту састави?е парох записник ко?и потпису?е он, вереници и ?ихови родите?и, односно стараоци, ако су ?ош под родите?ском, туторском или старалачком влаш?у а нису собом донели одмах и писмену дозволу назначену у § 60 т. 3. Предбрачном испиту присуству?у, по правилу, и брачни сведоци (§ 67), ко?и тако?е потпису?у записник о испиту.

Ако странке не припада?у исто? парохи?и, предбрачни испит врши парох веренице.

После испита и саслуша?а вереника, увери?е се парох и о томе да ли они има?у дово?но зна?а о основним истинама вере и да ли су потпуно упу?ени у уче?е православне вере у погледу би?а и свети?е брака (§ 1) као и у погледу права и дужности брачних лица (§§ 69-78) и поучи?е их о томе, ако буде било потребно.

Члан 62

Извршен предбрачни испит морално обвезу?е веренике на ступа?е у брак у на?дужем року од 6 месеци. Испит обавезу?е на ме?усобну верност од дана испита, те чини брачну забрану за склапа?е брака с тре?им лицем (§ 37 т. 6).

Важност предбрачног испита оста?е и после истека шест месеци од ?еговог зак?уче?а, неограничено време, и све док се надлежним путем не поништи. Према томе предбрачно испитана лица не могу склопити брак с тре?им лицем без претходно поништеног предбрачног испита (АСБр. 61/Зап. 31 из 1939. ? Гласник год. XX (1939.) , бр. 15-16, стр. 357) .

По споразуму оба или на захтева?е ?едног испитаног лица, предбрачни испит може се поништити. Као оправдани разлог за одуста?а?е од испита сматра се: свака неукло?ена брачна смет?а и забрана, ко?а би се показала после испита; после испита показана нарочита наклоност испитаног лица према неком тре?ем лицу; трудно?а испитаног лица с тре?им, блудно или развратно влада?е, пи?анство, заразна болест другог испитаног лица или ?егово неоправдано одлага?е венча?а за време дуже од шест месеци.

За поништа? предбрачног испита надлежан ?е архи?ере?ски намесник (чл. 162 т. 12 Устава Српске православне цркве). Поништа? се врши по прописима за унутраш?у црквену управу.

Ако испитано лице одустане од предбрачног испита без оправданог разлога, казни?е се за црквену кривицу.

в) Оглаше?е ступа?а у брак [ уреди ]

Члан 63

После брачнога испита а пре венча?а, има се ступа?е испитаних лица у брак огласити три пута у храму, да би сваки могао при?авити надлежном пароху смет?е ко?е би сто?але на путу томе браку.

Оглаше?е врши надлежни парох у храму сво?е парохи?е, у три неде?на или празнична дана ко?и узастопце долазе, при свршетку литурги?е, пред сакуп?еним вернима.

Ако су вереници из разних парохи?а, има?у се оглаше?а извршити у обе парохи?е. Парох веренице достави?е извешта? о извршеном оглаше?у пароху надлежном за венча?е, на?дуже у року од осам дана по извршеном послед?ем оглаше?у.

Оглаше?е врши парох тако, што наводи име, презиме, место ро?е?а, занима?е и боравиште лица ко?а желе ступити у брак, позива?у?и верне да му при?аве, ако зна?у, брачну смет?у или забрану, ко?а би томе браку ста?ала на путу.

Ако се венча?е не обави ни за три месеца после послед?ег оглаше?а, има се оглаше?е поновити.

Ако се поводом извршеног оглаше?а или иначе при?аве пароху брачне смет?е и забране ко?е би сметале намераваном браку, поступи?е парох по § 57.

3) Венча?е [ уреди ]

а) Чин венча?а [ уреди ]

Члан 64

Венча?е врши надлежни парох у храму сво?е парохи?е, пре подне, а у дане када то Црква дозво?ава.

Венча?е у храму може се обавити тек онда када женик и невеста достоверном исправом докажу да су претходно зак?учили брак по државним прописима (Син. бр. 1006 из 1946. године).

Ван храма, у друго време или у друге дане, може се венча?е извршити само по дозволи надлежног епархи?ског Архи?ере?а, осим у случа?у § 66 ст. 2.

Члан 65

Венча?е се не може извршити у ове дане: средом и петком сваке седмице; од почетка божи??ег поста до 7/20 ?ануара; од почетка сиропусне до Томине неде?е; за време петровског и госпо?инског поста; на дан Усекова?а главе Св. ?ована Крстите?а и на Крстовдан.

Члан 66

Венча?е се врши по обреду прописаном у Требнику.

За време рата, поплаве, заразе, а у случа?у опште или у случа?у смртне опасности, може се венча?е извршити и ван храма, у друге дане и друго време дана, а прописани црквени обред скратити и свести на обред назначен у § 36, мада се за то и ни?е претходно могло добити разреше?е надлежног Архи?ере?а.

Сваки такав случа? дужан ?е парох при?авити надлежном епархи?ском Архи?ере?у, ради оправда?а (§ 59).

У случа?у да прописани обред венча?а буде услед ма какве више силе прекинут, сматра се да ?е венча?е извршено, ако ?е извршен обред назначен у § 36.

б) Сведоци венча?а [ уреди ]

Члан 67

На венча?у мора?у, осим свештеника, бити присутни на?ма?е два сведока.

Сведоци мора?у бити пунолетни и мора?у имати способност за сведоче?е по црквеним прописима (§§ 137 и 144 Поступка за судове у Српско? православно? цркви).

Осим тога не могу бити сведоци венча?а:

а) нехриш?ани и познати безверници;

б) хриш?ани неправославнога исповеда?а;

в) лица иск?учена из црквене за?еднице док тра?е казна;

г) монаси и свештеномонаси;

д) лица лишена права да предлажу покрета?е судског поступка по службено? дужности (§ 127 Поступка за судове у Српско? православно? цркви).

Изузетно, ако се никако нису могли на?и други способни сведоци венча?а по § 66, могу се као сведоци венча?а припустити и лица означена у овоме параграфу, осим наведених под тачком а).

Изузетно могу се као сведоци при венча?у узети, по претходном одобре?у надлежног Архи?ере?а, и хриш?ани неправославног исповеда?а (тач. б) овог параграфа).

в) Упис венча?а у матице [ уреди ]

Члан 68

Одмах по извршеном венча?у има надлежни парох уписати обав?ено венча?е у матицу венчаних, ко?а се води по црквеним прописима (Син. бр. 1006 из 1946. год.).

Ако венча?е ни?е обавио надлежни парох, него свештеник овлаш?ен од надлежнога пароха за та? чин (§ 56), дужан ?е ова?, пароха известити о извршеном венча?у на?дуже за осам дана, ради уписа венча?а у матице и анаграф дотичне парохи?е, са тачним означе?ем свих писмених исправа, ко?е се односе на ово венча?е (§ 60).

Ако ?е венча?е извршено по § 66 ст. 2, има се то уписати у матицу, као и навести разлог зашто ?е венча?е тако извршено.

III ПРАВА И ДУЖНОСТИ БРАЧНИХ ДРУГОВА [ уреди ]

А) Уза?амна права и дужности [ уреди ]

Члан 69

Брачни другови има?у ова лична права и дужности:

1) оба брачна друга обавезна су под?еднако на ме?усобну ?убав, верност и помо?; на ме?усобно прашта?е и за?едничко подноше?е свих тегоба насталих у браку; брачни друг не може своме брачном другу ускратити врше?е брачне дужности осим за време болести, трудно?е и, по ме?усобно? сагласности, за време поста и молитве;

2) муж ?е глава породице и има право и дужност да управ?а брачном за?едницом, да се стара о издржава?у породице;

3) жена ?е дужна за?еднички живети с мужем онде где он то изабере, уколико то не би било противно закону и моралним обзирима; дужна ?е помагати мужа у во?е?у ку?е и дома?их послова; и, нарочито, посветити се ра?а?у, негова?у и васпита?у деце. (Син. бр. 1006 из 1946. и АСБр. 12/Зап. 37 из 1961.).

Члан 70

Брачни другови не могу ?едан другог кривити због неплодности (нема?а плода), уколико оба врше сво?е брачне дужности, нити могу ?едан од другога захтевати нера?а?е деце.

Члан 71

Брачни другови могу се по споразуму одво?ити за извесно време само у случа?у:

1) ако ?е због болести брачнога лица потребно ?егово лече?е или опорав?а?е, одво?ено од брачнога друга;

2) ако се ради о искушеништву пре полага?а монашког завета ?еднога брачног друга, у смислу § 83;

3) ако ?е, услед какве више силе (елементарних дога?а?а или рата) , или услед потпуне матери?алне пропасти брачних другова, настала потпуна немогу?ност да брачни другови продуже брачну за?едницу за извесно време.

У случа?евима означеним под тачком првом и тре?ом овога параграфа, има се брачна за?едница обновити, чим престану разлози за одво?ени живот брачних другова, а у случа?у тачке друге, чим брачни друг ко?и се налази на искушеништву одустане од намере да положи монашки завет.

У случа?у, ако ?едан од брачних друтова, и после престанка разлога за одво?ени брачни живот, не?е да успостави брачну за?едницу, ни на изрични позив свога брачног друга, узима се да посто?и злобно напушта?е брачног друга (§ 95).

Члан 72

Не посто?и одво?ени живот брачних другова у смислу § 71 у случа?евима:

1) позива?а мужа на во?ну дужност, на присилни рад по закону или на издржава?е казне лише?а слободе;

2) отсутности брачнога лица због ?егова службеног запосле?а или редовног занима?а, уколико отсутно брачно лице одржава сталну везу са сво?им брачним другом и врши, према стварно? могу?ности, права и дужности брачног лица (§ 69).

Члан 73

Црквени суд може одредити или дозволити одво?ени живот брачних лица само у случа?у:

1) привремене наредбе да се брачни другови, у току брачног спора о пониште?у брака, има?у одво?ити, у смислу § 174 Поступка за судове у Српско? православно? цркви;

2) привремене наредбе о одва?а?у брачних другова, у току спора о разводу брака, у смислу §§ 244 до 246 Поступка за судове у Српско? православно? цркви.

Б) Права и дужности у погледу деце [ уреди ]

1) Према ро?ено? деци [ уреди ]

Члан 74

Породични однос изме?у родите?а и деце равна се, по правилу, по прописима гра?анског породичног права, ко?и важе и за Цркву.

Поред ових дужности ко?е родите?има пропису?у државни закони у погледу деце, дужни су родите?и:

1) крстити сво?у децу у православно? вери, у току ?еднога месеца дана по ро?е?у, односно, чим престану озби?ни разлози ко?и су то спречавали;

2) васпитавати децу од малена у духу православне вере и морала;

3) старати се да деца од малена врше све верске дужности чланова Српске православне цркве, ко?е одговара?у ?ихову узрасту;

4) старати се да се деца заштите и сачува?у од свих р?авих утица?а и прилика, ко?и би могли наудити ?ихово? православно? вери и моралу;

5) давати деци сваком приликом добар пример побожног и поштеног хриш?анског живота, чува?а хриш?анских верских свети?а, православних обреда и обича?а и поштова?а православних црквених прописа и власти.

2) Према остало? деци [ уреди ]

а) Усво?е?е [ уреди ]

Члан 75

За црквено усво?е?е траже се, осим црквеног обреда, ?ош и сви услови ко?е пропису?у државни закони за гра?анско усво?е?е.

Члан 76

Црквено усво?е?е преста?е кад га надлежни Архи?ере? поништи, по прописима ко?и важе за унутраш?у Црквену управу.

Са престанком усво?е?а преста?е и сродство по усво?е?у.

Члан 77

Усво?илац има према усво?енику сва права и дужности из § 74, без обзира на то да ли ?е усво?е?е извршено по црквеном обреду или само по пропису државних закона.

б) Туторство и старате?ство [ уреди ]

Члан 78

Тутор односно старалац има према своме шти?енику односно старанику сва права и дужности из § 74.

У случа?у ако тутор или старалац не би сво?е дужности савесно вршио, дужна ?е Црквена власт предузети кораке код надлежне државне власти да се такав тутор или старалац смени са сво?е дужности и да се постави други, ко?и ?е верске обавезе у погледу васпита?а деце савесно испу?авати.

Црквене власти дужне су старати се да се деци православних родите?а или деци из брака у ко?ем ?е ?едно брачно лице православне вере, деци из брака склоп?еног у православно? Цркви, као и деци крштено? у православно? вери, постав?а?у од надлежних власти православна лица за туторе и стараоце.

IV ПРЕСТАНАК БРАЧНЕ ВЕЗЕ [ уреди ]

А) Престанак брака без пресуде [ уреди ]

1) Опште наре?е?е [ уреди ]

Члан 79

По правилу брак преста?е смр?у брачног друга (§ 80) .

У погледу престанка брака из?едначу?е се са смр?у: проглаше?е брачног друга мртвим (§ 81), полага?е монашког завета (§ 82) и рукоположе?е за епископа (§ 84) .

2) Узроци престанка [ уреди ]

а) Смрт [ уреди ]

Члан 80

Смр?у ?еднога од брачних другова преста?е брачна веза. Преживели брачни друг може ступити у нови брак, уколико томе не сто?и на путу брачна смет?а или забрана.

Сроднички односи из брака не преста?у смр?у брачних другова. Престанак брака смр?у установ?у?е се уписом у матицу умрлих.

б) Проглаше?е брачног лица мртвим [ уреди ]

Члан 81

Брак преста?е, ако надлежна државна власт, по сво?им прописима, прогласи брачно лице мртвим.

Као дан смрти узима и Црквена власт она? дан, ко?и надлежна државна власт установи за дан смрти некога брачног лица.

Последице проглаше?а брачног лица мртвим равна?у се по пропису § 80.

в) Полага?е монашког завета [ уреди ]

Члан 82

Брак преста?е, ако ?едно брачно лице са пристанком свога брачног друга а по сво?о? слободно? во?и положи монашки завет. Остав?ени брачни друг може ступити у нови брак, ако нема брачне смет?е или забране.

Престанак брака полага?ем монашког завета установ?у?е се одлуком епархи?ског Архи?ере?а.

Члан 83

За време искушеништва, пре полага?а монашког завета, живе брачни другови у строго? одво?ености, но брак посто?и све до часа положеног монашког завета.

Догод монашки завет ни?е положен, могу се брачни другови предомислити и наставити живот у брачно? за?едници.

У часу полага?а монашког завета брачног лица мора посто?ати писмени пристанак ?егова брачног друга на то; без овога завет не важи.

г) Рукоположе?е за Епископа [ уреди ]

Члан 84

Брак преста?е ако муж, са пристанком сво?е жене, буде рукоположен за Епископа.

Рукоположе?е за Епископа може се, у таквом случа?у, извршити тек пошто жена да сво? писмени пристанак на то и пошто сама ступи у монашки чин у манастиру друге Епархи?е.

Престанак брака рукоположе?ем за Епископа установ?у?е се реше?ем Светог архи?ере?ског синода.

Б) Престанак брака по пресуди (развод) [ уреди ]

1) Општа наре?е?а [ уреди ]

Члан 85

Ва?ан брак може престати, за живота оба брачна друга, само ако га надлежни Црквени суд разведе правоснажном пресудом, на основу бракоразводних узрока назначених у §§ 88-107.

Члан 86

Брак се може развести само по траже?у ?едног брачног друга.

Брачни друг, чи?ом кривицом ?е настао бракоразводни узрок, не може тражити развод брака, осим ако су оба брачна друга крива.

Развод брака може се тражити само дотле док брак ни?е престао (§ 79-84).

Члан 87

Не може се тражити развод ништавног брака него само ?егово пониште?е, ма се у ништавном браку по?авили и бракоразводни узроци.

2) Бракоразводни узроци [ уреди ]

а) Пре?уба [ уреди ]

Члан 88

Брак се разводи због пре?убе кривицом брачног лица ко?е свесно и хотимице изврши полни сноша? са лицем ко?е ни?е ?егов брачни друг.

Члан 89

Узима се да посто?и пре?уба:

1) ако жена против во?е свога мужа, без оправданих разлога, напусти брачну за?едницу и живи од ?ега одво?ено, ван ку?е сво?их родите?а или ?еднога од ових, или ван ку?е на?ближих крвних сродника;

2) ако жена, живе?и одво?ено од мужа, ма и у ку?и сво?их родите?а или на?ближих крвних сродника, проводи раскалашан или саблаж?ив живот;

3) ако муж или жена, живе?и одво?ено, држе у ку?и лице другог пола, под околностима ко?е ?асно указу?у на пре?убни однос са тим лицем.

Члан 90

Из?едначу?е се са пре?убом:

1) ако муж сво?у жену хотимично наводи на пре?убу или ?е подводи тре?ем лицу или ?е свесно и хотимице излаже телесно? похоти других лица;

2) ако ?едно брачно лице ступи у нови (привидни) брак, зна?у?и да му рани?е склоп?ени брак ?ош посто?и.

Члан 91

Због пре?убе свога брачног друга не може тражити развод брака лице:

1) ко?е ?е свесно навело свога брачног друга на пре?убу;

2) ко?е ?е пристало на пре?убу свога брачног друга;

3) ко?е ?е опростило пре?убу своме брачном другу.

Ако брачно лице, после сазна?а о пре?уби свога брачног друга, не прекине полно опште?е са пре?убним другом, узима се да му ?е опростило пре?убу.

Свештено лице не може опростити пре?убу сво?о? жени, него ?е дужно одво?ити се од ?е чим сазна за ?ену пре?убу и сместа покренути спор о разводу брака; ако то не учини, казни?е се за црквену кривицу.

б) Ра?е?е о глави брачном другу [ уреди ]

Члан 92

Брак се разводи кривицом брачног лица ко?е свесно, с непри?ате?ском намером, доведе у озби?ну опасност живот или телесну сигурност свога брачног друга, без обзира на то да ли ?е напада? извршило лично или посредством тре?ег лица.

Члан 93

Узима се да посто?и ра?е?е о глави:

1) ако брачно лице, зата?ивши сво?у заразу тешком полном болеш?у или обманувши свога брачног друга о природи те болести, врши полно опште?е са сво?им брачним другом;

2) ако ?едан брачни друг употреб?у?е против другога подмукла средства, за ко?а зна да могу озби?но шкодити здрав?у ?егова брачног друга;

3) ако ?едан брачни друг свесно и хотимично пропусти отклонити од свога брачног друга озби?ну опасност за живот или здрав?е, за ко?у зна да прети ?еговом брачном другу са тре?е стране, а он ?е може отклонити без ве?е опасности по себе.

Не?е се узети да посто?и ра?е?е о глави, ако ?е дело против живота или телесне сигурности брачнога друга извршено у ста?у душевног растро?ства или пому?е?а свести, или ако учинилац ни?е могао схватити природу и знача? свога дела, или ?е дело учи?ено у нужно? одбрани живота или само из нехата.

Развод због ра?е?а о глави не може тражити лице ко?е ?е кривицу своме брачном другу опростило. Узима се да ?е брачно лице опростило кривицу своме брачном другу, ако ?е с ?им продужило полно опште?е и по сазна?у да му ?е ова? радио о глави.

в) Хотимичан побача? [ уреди ]

Члан 94

Брак се разводи кривицом жене ко?а хотимице побаци сво? плод или хотимице и тра?но спречава сво?е опло?е?е. Побача? ни?е хотимичан кад се изврши на основу одлуке лекарске комиси?е, у сврху очува?а живота матере.

г) Злобно напушта?е брачног друга [ уреди ]

Члан 95

Брак се разводи кривицом брачног лица ко?е свога брачног друга злобно напусти и проживи од ?ега одво?ено на?ма?е ?едну годину и не?е, ни на позив Црквене власти, да се врати и успостави брачну за?едницу, кроз пуну да?у годину. ^[12]

Узима се да ?е овако напушта?е брачног друга извршено злобно:

1) ако муж жену силом отера од себе и не стара се за ?ено издржава?е;

2) ако муж жену остави и не стара се за ?ено издржава?е;

3) ако жена остави свога мужа без ?егова пристанка те му се више не врати, ни на ?егов изрични позив преко надлежног пароха, да му се поврати на продуже?е брачног живота;

4) ако су брачна лица живела одво?ено у смислу § 71 и, после престанка разлога наведених у томе параграфу, не?е ?едно брачно лице да се врати у брачну за?едницу, ни на изрични позив свога брачног друга преко надлежнога пароха;

5) ако брачно лице буде осу?ено на казну лише?а слободе од на?ма?е седам година.

Члан 96

Не?е се узети да посто?и злобно напушта?е брачнога друга:

1) ако брачни другови живе одво?ено по доказаном споразуму или се, из познатих околности, мора зак?учити да су се споразумно одво?или;

2) ако ?е брачно лице нечовечним злостав?а?ем или сталним ки?е?ем натерало свога брачног друга да га из нево?е напусти;

3) ако посто?и случа? пре?убе по § 89.

д) Нестанак брачног друга [ уреди ]

Члан 97

Брак се разводи због нестанка лица ко?е ?е напустило за?едничко брачно боравиште и брачну за?едницу и уда?ило се на непознато место, те се ни?е повратило на продуже?е брачнога живота нити ?авило своме брачном другу за време од две године по своме одласку. ^[13]

Члан 98

Брачни друг несталог лица може тражити развод брака на основу нестанка тога лица, догод се за ?егово боравиште не сазна.

Ако се нестало брачно лице не ?ави, ни на позив Црквеног суда, кроз пуну годину дана, брак се разводи под претпоставком смрти несталог лица а брачном другу несталога дозво?ава се ступа?е у нови брак.

Члан 99

Брачно лице ко?е се повратило пошто ?е оглашено за нестало и брак ?егов разведен, може успоставити брачну везу са сво?им прваш?им брачним другом, ко?и ?е склопио нови брак с другим лицем, само по пристанку овога лица. Ради тога, оба брачна лица мора?у споразумно тражити да се претходно поништи нови брак са тре?им лицем (§ 12 тач. 7).

Члан 100

Ако ?е брачни друг наводно несталога лица знао за боравиште несталога па то зата?ио и на том основу добио развод брака, казни?е се као пре?убник, ако би склопио нови брак за живота тобож несталога.

Члан 101

Разводу брака на основу нестанка брачног друга нема места, ако ?е нестали проглашен мртвим од надлежне државне власти (§ 81).

У случа?у повратка тога лица наста?у последице предви?ене државним законима и у погледу ?егова брака ко?и ?е по § 81 престао.

?) Телесна и душевна болест [ уреди ]

Члан 102

Брак се може развести због неизлечиве опаке заразне болести ?еднога брачног лица, ако та болест потпуно онемогу?у?е сваку телесну за?едницу са зараженим и ако доводи у животну опасност ?егова брачног друга.

Акутна заразна болест, ма и на?теже природе, ни?е узрок за развод брака.

Свети архи?ере?ски сабор одреди?е, на основу стручнога миш?е?а засебном Уредбом, ко?е заразне болести и под ко?им условима чине бракоразводни узрок из овога параграфа.

Члан 103

Брак се може развести због неизлечивог лудила ко?е ?е настало код ?едног брачног лица за време брака, ако то лудило потпуно онемогу?у?е сваку телесну и духовну везу са полуделим и доводи у животну опасност ?еговог брачног друга.

Члан 104

Развод брака због телесне или душевне болести може се дозволити само на основу вештачког миш?е?а прибав?еног у бракоразводно? парници по пропису §§ 148-156 Поступка за судове у Српско? православно? цркви.

Лица, проглашена за луда гра?анским судом, сматра?е се као луда и пред Црквеним судом, догод се не докаже противно.

е) Морална поквареност [ уреди ]

Члан 105

Брак се може развести због такве моралне покварености брачног лица, ко?а потпуно онемогу?у?е животну за?едницу, досто?ну та?не брака.

Узима се да таква морална поквареност посто?и, ако брачно лице:

1) изврши противприродно полно дело;

2) ако стално не врши брачну дужност из потпуне обести, а у току од на?ма?е ?едне године;

3) ако ?е осу?ено за злочинство или преступ извршен после склапа?а брака и скопчан са тра?ним губитком часних права;

4) ако намерно и стално злостав?а или ки?и свога брачног друга, или у браку иначе показу?е такво ста?е, ко?е, према свим приликама случа?а, чини животну за?едницу потпуно неиздрж?ивом, и све то само онда, ако се такво влада?е продужи за време од на?ма?е ?едне године (АСБр. 39/зап. 51 из 1956.).

У случа?евима назначеним у овом параграфу може се пресуда о разводу брака донети само ?едногласним зак?учком судског ве?а.

Члан 106

Развод брака на основу § 105 ст. 3. не може тражити брачно лице, ко?е ?е свога брачног друга само навело или подстрекнуло на каж?иво или неморално дело, или га у томе делу помагало или на такво дело пристало.

ж) Отпадништво од православне вере [ уреди ]

Члан 107

Брак се разводи кривицом брачног лица ко?е отпадне од православне вере, или прими другу веру или вероисповест или буде коначно иск?учено из црквене за?еднице.

3) Застарева?е бракоразводне тужбе [ уреди ]

Члан 108

Не може се покренути спор о разводу брака ако ?е, од часа кад ?е лице ко?е покре?е спор сазнало за бракоразводни узрок, протекло време:

1) од шест месеци: код бракоразводних узрока пре?убе, ра?е?е о глави брачном другу и хотимичног побача?а;

2) од три године: код телесне и душевне болести и моралне покварености.

Код злобног напушта?а брачног друга, код нестанка брачног друга и код отпадништва од православне вере не наступа застарелост. ^[14]

Члан 109

Ако у поведеном спору о разводу брака до?е до прекида или мирова?а поступка (§§ 115 и 116 Поступка за судове у Српско? православно? цркви) , не може се спор о разводу брака више наставити, ако ?е од часа кад ?е престао разлог прекида или од часа почетка мирова?а поступка протекло време дуже од ?едне године.

4) Последице развода брака [ уреди ]

Члан 110

Разводом брак преста?е: разведени брачни другови могу ступити у нови брак, уколико томе не сто?е на путу смет?е, забране или казне, изречене у пресуди о разводу брака.

Члан 111

Сроднички односи из брака преста?у разводом само ме?у брачним друговима, али не преста?у изме?у осталих сродника из овог брака (§§ 14-19) .

Члан 112

Пресуда о разводу брака повлачи собом ове последице:

1) код извршене пре?убе, осу?у?е се пре?убно лице редовно на црквену казну;

2) код ра?е?а о глави брачном другу, осу?у?е се криво лице редовно на црквену казну;

3) код хотимичног побача?а, осу?у?е се жена, због чи?ег побача?а ?е брак разведен, редовно на црквену казну;

4) код злобног напушта?а брачног друга, осу?у?е се лице, ко?е ?е брачног друга злобно напустило, редовно на црквену казну;

5) код нестанка брачног друга, брачно лице ко?е ?е, зна?у?и за боравиште свога друга, ово зата?ило и обмануло Црквени суд траже?и развод брака због нестанка, казни?е се за црквену кривицу, ако после развода брака на основу нестанка брачног друга ступи у нови брак са тре?им лицем (§ 100).

6) код развода брака због телесне или душевне болести, не може болесно лице ступити у нови брак без добивеног разреше?а надлежног епархиског Архи?ере?а, изданог на основу лекарског увере?а да ?е такво лице оздравило;

7) код развода брака због моралне покварености, казни?е се кривац и за црквену кривицу.

Члан 113

Лице, чи?и ?е брак разведен из разлога ко?и поводи за собом привремено иск?уче?е из црквене за?еднице, не може ступити у нови брак док та казна тра?е.

Лице чи?а су два брака била разведена због ?егове кривице, може ступити у нови брак с дозволом надлежног епархи?ског Архи?ере?а уз услов да издржи епитими?у, ко?у ?е му исти одредити (АСБр. 4/Зап. 18 из 1951.).

Члан 114

Разведени брачни другови могу поново ступити ?едан с другим у брак само по општим прописима за склапа?е брака.

V МЕШОВИТИ БРАК [ уреди ]

Члан 115

Брак изме?у православног лица и лица друге вероисповести може се склопити само под овим условима:

1) лице друге вероисповести мора пре ступа?а у брак потписати писмену из?аву пред надлежним парохом православног лица, у присутности два сведока, да не?е свога буду?ег брачног друга православне вере одвра?ати од православног исповеда?а вере, ни покушавати да га ма ко?им начином наведе да пре?е у другу веру; да не?е сметати православном лицу у врше?у ?егових верских дужности и чува?у православних црквених обреда и обича?а;

2) лице друге вероисповести мора се пред надлежним парохом и два сведока, писменом из?авом, нарочито обавезати да ?е сво?у децу из тога брака крштавати и васпитавати у православно? вери;

3) православно лице, ко?е жели ступити у брак с лицем друге вероисповести, има пред надлежним парохом свечано обе?ати да ?е стално, лепим начином, насто?ати да свога буду?ег друга приволи православно? вери;

4) брак православног лица са лицем друге вероисповести мора се склопити у православном храму, од православног свештеника и по православном обреду.

Из?аву неправославног лица, означену у тачкама прво? и друго? овога параграфа, потпису?у и присутни сведоци пред надлежним парохом.

Члан 116

Православно лице не може склопити брак са оним лицем чи?и ?е брак био разведен због ?егова отпадништва од православне вере (§ 107).

Члан 117

Надлежни парох не?е извршити склапа?е мешовитог брака пре него што се савесно не увери да лице друге вероисповести пружа дово?но ?емства да ?е све обавезе из § 115 тачно испу?авати.

На основу извешта?а надлежног пароха да овако ?емство за склапа?е мешовитог брака посто?и, брак се може склопити само ако надлежни Архи?ере? за то да разреше?е и благослов.

Члан 118

По извршеном склапа?у брака има надлежни парох стално водити нарочиту бригу о верском и моралном влада?у брачних другова из мешовитог брака, старати се да се све обавезе из § 115 тачно испу?ава?у и, чим примети ма какво пренебрегава?е ових обавеза, предузети мере да се спречи ?ихово изиграва?е, а, по потреби, покренути против кривог лица и поступак за црквену кривицу.

Члан 119

За мешовити брак, склоп?ен у православно? Цркви на подруч?у Српске православне Патри?арши?е, или ме?у држав?анима ?угослави?е, меродавни су иск?учиво прописи ових Правила.

Члан 120

Деца из мешовитог брака, склоп?еног у православно? Цркви (§ 115 т. 2), могу се крстити само у православно? вери.

Члан 121

Деца из мешовитог брака, ма брак био склоп?ен и од верских претставника друге вероисповести, мора?у се крстити у православно? вери, ако ?е ?едан од родите?а православне вере.

Противан уговор родите?а о крште?у деце нема никакве важности за православну Цркву.

Члан 122

Ако ?едно брачно лице из мешовитог брака припада православно? вери, надлежни су за решава?е пита?а о ва?аности, пониште?у или разводу тога брака иск?учиво павославни Црквени судови, по сво?им прописима.

Одлуке православне Црквене власти меродавне су за оба брачна лица из мешовитог брака.

Члан 123

Ако ?е мешовити брак, у ко?ем ?е ?едно лице православно, био склоп?ен од претставника друге вероисповести, а друго лице не?е да пре?е у православну веру, има се такав мешовити брак, по траже?у православног брачног лица, ?егова заступника по закону или по службено? дужности, поништити због брачне смет?е из § 13 т. 8.

Ако лице друге вероисповести, чи?и брак ?е по ставу првом овога параграфа био поништен, касни?е пре?е у православну веру и споразумно са сво?им брачним другом одлучи да успостави брачну везу, изврши?е се ме?у овим лицима ново склапа?е брака по општим прописима за склапа?е брака у православно? Цркви.

VI РАЗРЕШЕ?Е БРАКА СКЛОП?ЕНОГ ВАН ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ [ уреди ]

А) Брак Хриш?ана друге вероисповести [ уреди ]

Члан 124

Ако ?е верски обред склоп?ен пред органима ко?е друге хриш?анске вероисповести, дакле ван православне Цркве, разведен пресудом гра?анског суда, мо?и ?е брачници, иако су у ме?увремену примили Св. православ?е, ступити у други ? православни брак на основу саме пресуде гра?анског суда о разводу ?иховог рани?ег верског обреда, без во?е?а спора о разводу брака пред црквеним судом православне Цркве (Син. бр. 1006 из 1946., Гласник, службени лист СПЦ. XXVII (1946.) , бр. 5. стр. 74).

Ова одлука Епархи?ског црквеног суда важи само за православно лице.

Б) Нехриш?ански брак [ уреди ]

Члан 125

Ако ?едно лице ко?е се налази у нехриш?анском браку пре?е у православну веру, брак се одржава. Покрштено лице може у браку задржати само ?едну жену а остале мора отпустити ако ?е пре свога крште?а имало више жена.

Но ако нехриш?анско лице из таквог брака не?е да живи и да?е у за?едници са покрштеним другом или православном лицу смета у врше?у ?егових хриш?анских верских дужности, као и из других бракоразводних узрока, може, по траже?у покрштеног лица, надлежни Епархиски црквени суд ова? брак раскинути и покрштеном лицу дозволити ступа?е у нови брак.

Ова одлука важи само за покрштено православно лице. ^[15]

VII ВАНБРАЧНИ ОДНОС (КОНКУБИНАТ) [ уреди ]

Члан 126

Ванбрачни однос ?е за?еднички живот и тра?на полна за?едница два лица разнога пола ко?а нису везана та?ном црквеног брака.

Црквена власт дужна ?е старати се да се православна лица, ко?а живе ванбрачно, венча?у, и ако не могу склопити ва?ан брак, да се одво?е.

Лица православне вере, ко?а живе у ванбрачном односу, казни?е се за црквену кривицу а деца из тога односа сматра?у се за незакониту, уколико не би била позако?ена по државним законима.

Члан 127

Надлежни парох стара?е се да се дете из ванбрачних односа православних родите?а односно православне матере крсти и васпитава у православно? вери.

VIII ПРЕЛАЗНА НАРЕ?Е?А [ уреди ]

Члан 128

Са ступа?ем на снагу ових Правила, преста?у важити сви прописи ко?и су до тога часа важили за брак православних лица на подруч?у Српске православне цркве.

Члан 129

Бракови, склоп?ени пре ступа?а на снагу ових Правила, цени?е се у погледу брачних услова, смет?и и забрана по прописима ко?и су важили у часу склапа?а тих бракова, осим ако рани?е склоп?ени брак не би био ва?ан по прописима ко?и су важили пре ових Правила, а по овим Правилима ?е ва?ан.

Члан 130

У споровима о разводу брака ко?и су покренути пред Црквеним судом до ступа?а на снагу ових Правила, цени?е се спор по прописима о бракоразводним узроцима ко?и су важили у часу покрета?а спора, осим ако би се брак по рани?им прописима о бракоразводним узроцима могао развести, а по овим Правилима ти бракоразводни узроци не посто?е.

Члан 131

Ако ?е у спору о разводу брака била ве? изречена пресуда Епархи?ског црквеног суда у часу ступа?а на снагу ових Правила, има?у се бракоразводни узроци ценити по прописима ко?и су важили у часу покрета?а спора пред Епархи?ским црквеним судом.

Но ако до?е до понав?а?а поступка у таквом спору, приме?у?е се при оцени бракоразводних узрока пропис § 130.

Члан 132

Прописи ових Правила о мешовитом браку (глава V) , као и прописи §§ 75-78, могу се применити само на оне мешовите бракове, усво?е?а, туторства и старате?ства ко?а настану после ступа?а на снагу ових Правила.

Члан 133

Иностранац православне вере, ко?и жели ступити у брак на подруч?у Српске православне цркве, дужан ?е претходно доказати да ?е, по државним законима зем?е ко?о? припада као држав?анин, правно и пословно способан за склапа?е брака.

Члан 134

Ако се брачни случа? не може решити по прописима ових Правила ни по ?асноме смислу и духу тих прописа, држа?е се Црквена власт општих црквених прописа, назначених у члану 7. Устава Српске православне цркве. ^[16]

Члан 135

Ова Правила донео ?е, на основу члана 1 Закона о Српско? православно? цркви и члана 69 т. 13 Устава Српске православне цркве, Свети архи?ере?ски сабор Српске православне цркве.

Правила ступа?у у живот кад се об?аве у службеном листу Српске православне цркве, а обавезну снагу доби?а?у дана 1. септембра 1934. године. (АСБр. 126/Зап. 191 из 1934.)

Усво?ено на XXIII редовно? седници Светог архи?ере?ског сабора Српске православне цркве, дана 27. ма?а (9. ?уна) 1933. године под Зап. бр. 161 у Сремским Карловцима.

А.Е. ПАТРИ?АРХ,

ВАРНАВА с. р.

Фусноте [ уреди ]

Извори [ уреди ]

• Ова? чланак или ?едан ?егов део ?е преузет са са?та svetosavlje.org . Дозвола се може видети овде .