Simfonija broj 4 , B - Dur, opus 60, Ludviga van Betovena . ^{[1] [2]}

Godine 1806, između ?etvrtog Klavirskog i Violinskog Koncerta, Betoven dovr?ava svoju ?etvrtu Simfoniju, koja između Tre?e, Eroike i Pete Simfonije, predstavlja trenutak predaha, idile. ^[3] Njom je Betoven ustanovio jedno li?no pravilo, koje je zatim primenjivao na potonje ?etiri simfonije: Peta i ?esta, te Sedma i Osma, grupisane su 1808. i 1813. godine u parove, jedna iza druge, idili?na posle dramati?ne.

Betovenova ?etvrta Simfonija je umereno romanti?arska, vedra Simfonija, sa obiljem komi?nih efekata. ?etiri njena klasi?na stava, obrazuju celinu trajanja 32 minuta.

Forma i analiza [ уреди | уреди извор ]

Prvi stav je Adagio - Allegro Vivace . Tajanstven lagani uvod, do?arava nam igru duhova , na ?ta se nadovezuje razigrani sonatni stav, sa komi?nim pauzama i skokovima u drugoj temi.

Popularan je drugi stav, Adagio , koji se smatra muzi?kom parafrazom pisma Besmrtno voljenoj . Stav je melanholi?an, uzdr?ano sanjala?ki i komponovan je pod uticajem Betovenove ljubavi prema grofici Terezi Brunsvik. ^[4]

Tre?i stav je opet jedan menuet, Allegro vivace , sada ve? pravi menuet, ali burniji u pokretu, sa vi?e tamnijih mesta. Kona?no se ustanovljava i zna?enje toga: u Prvoj Simfoniji, menuet ozna?ava betovenski preobra?aj u skerco; u ?etvrtoj, on simbolizuje idili?ni predah. To ?e zatim biti slu?aj i u Osmoj Simfoniji. ^{[5] [6]}

Iza njega nastupa finalni stav, Allegro ma non troppo , vedar, razigran, sav u Mocartovom stilu.

Refererence [ уреди | уреди извор ]

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Simfonija br. 4 на Викимеди?ино? остави .

• Analysis of the Beethoven Symphony No. 4 Архивирано на са?ту Wayback Machine (7. август 2020), all-about-beethoven.com
• Full score of Beethoven's Fourth Symphony