Surfovanje je povr?inski vodeni sport, koji spada u ekstremne sportove koji je u poslednjih par decenija do?iveo veliku ekspanziju. Talasi i posebna daska sa izuzetnim plovnim svojstvima zahvaljuju?i kojoj je omogu?eno odr?avanje na povr?ini vode, osnovni su detalji za ovaj vid sportske zabave. Opremu predstavlja posebno dizajnirana daska, vezicom zaka?ena za ?lanak noge surfera. Vezica je zadu?ena za spre?avanje gubljenja daske u momentima kada surfer usled gubitka ravnote?e zavr?i u vodi. Za manevarske sposobnosti daske i njenu upravljivost zadu?en je bo?ni luk, kojim je surfer useca u talase, a upravljivost obezbe?uju peraja sa donjeg dela krme. Talasi pogodni za surfovanje su prvenstveno u okeanu , ali se mogu na?i u jezerima ili rekama . Međutim, surferi mogu da koriste ve?ta?ke talase, kao ?to su oni koji nastaju usled brodova i talasi nastali u ve?ta?kim bazenima. Surfovanje se deli na dve osnovne vrste prema dizajnu daske za surf: longbording ( енгл. longboarding ) i ?ortbording ( енгл. shortboarding )

Tokom zimske sezone na severnoj hemisferi, Severna obala Oahua , tre?eg po veli?ini ostrva Havaja , poznata je po nekim od najboljih talasa na svetu. Surferi iz celog sveta hrle u brejkove kao ?to su Bakdor, Vajmija Bej i Pajplajn . Međutim, ima mnogo drugih popularnih mesta za surfovanje ?irom sveta: Teahupo , koji se nalazi na obali Tahitija ; Mavriks , Kalifornija, Sjedinjene Dr?ave; Klaudbrejk, ostrvo Tavarua , Fid?i ; Superbank, Zlatna obala , Australija. ^[1]

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je 2016. godine dodao surfovanje kao olimpijski sport u kome su po?ela takmi?enja na Letnjim olimpijskim igrama 2020. u Japanu. ^[2] Prve zlatne medalje na surfovanju Tokio 2020. osvojili su Brazilac Italo Fereira i Amerikanka sa Havaja Karisa Mur . ^{[3] [4]}

Istorija i razvoj [ уреди | уреди извор ]

Surfovanje je jedan od najstarijih sportova na planeti. Jahanje na talasima je nastalo u zapadnoj Polineziji pre tri hiljade godina. Prvi surferi su bili ribari koji su otkrili vo?nju na talasima kao efikasan metod dolaska na obalu sa svojim ulovom. Na kraju uhvatiti talase se razvijalo do toga da da nakon svakodnevnog posla bude razonoda. Ova promena je pokrenula revoluciju surfovanja. Ne postoji ta?an zapis o tome kada je surfovanje postalo sport. Poznato je da su tokom 15. veka, kraljevi, kraljice i ljudi iz Sendvi? ostrva bili veliki u sportu “he’enalu” ili kliznih talasa. Rani istorijski zapisi o surfovanja pojavljuju se krajem 1700 god., kada su Evropljani i Poline?ani napravili prvi kontakt na Tahitiju . Navigator Kapetan D?ejms Kuk je opisao kako je Tahiti uhvatio talase svojim kanuom samo iz zabave. Prvi Poline?ani doseljenici su do?li na Havaje veoma ve?to ja?u?i talase tj. surfovanjem i na taj na?in je to postao glavni i veoma poznat sport na Havajima. Oni su razvili svoje molitve, Upravni odbor koji oblikuju, drvo i pla?e gde bi se okupila grupa talentovanih surfera koji bi ve?bali bez ikakvog straha za svoj ?ivot. Njima je to bilo u?ivanje. Za surfbord ( енгл. surf board ) tj. dasku za surfovanje su se koristile tri vrste drve?a. Nakon ?to bi izvadili drvo koje bi koristili, u rupi gde je bio koren drveta su zakopavali ribu kao ?rtvu za ise?eno drvo.

Postojala su ?etiri osnovna tipa daski koje su se koristila u drevnim Havajima:

• Paipo ili kioe, od du?ine 2-4 metra, koje se obi?no koriste za decu.
• Alaia (Ah-lai-Ah) ili Omo (O-MO), daska srednje veli?ine, oko 8 metara ili du?e.
• Kiko, ve?i od Alaia, između 12 i 18 metara; dobra za zahtevno surfovanje, i zahteva visok nivo ve?tine za rukovanje.
• Olo (O-Lo), veoma duga daska za surfovanje rezervisana za plemstvo, koje bi mogle biti sve dok 18-do-24 metra du?ine. ^[5]

D?ord? Fret ( енгл. George Freeth , 8 novembar 1883 - 7. april 1919) naziva se "ocem modernog surfovanja". Godine 1907., barona Henri D. Hantington je doneo drevnu ve?tinu surfovanja na kalifornijsku obalu. Dok je bio na odmoru, Hantington je video havajske surfere. Tra?io je na?in kako bi namamio posetioce na podru?je Redondo Bi?a ( енгл. Redondo Beach ), gde je investirao u nekretnine, te je anga?ovao mladog Havajca da surfuje, tako je o?iveo surfovanje. U po?etku je imao malo uspeha sa daskom od 16 metara od tvrdog drveta, koja se koristila u to vreme, te je on te daske prepolovio i stvorio dana?nju dasku za surfovanje. Godine 1975, po?ela su profesionalna takmi?enja. Te godine Margo Oberg , postala je prva ?ena profesionalni surfer. ^{[ тражи се извор ]}

Sa Zapadno Ameri?ke obale , surf je brzo do?ao do Evrope godinu dana kasnije osnovana je IBSA, prva velika međunarodna organizacija jedrenja na dasci. Sport je zvani?no postao olimpijska disciplina na Olimpijadi u Los Anđelesu 1984. godine. Na razvoj sporta, koji je omasovljen sredinom sedamdesetih godina pro?log veka, dosta su uticali proizvođa?i opreme koji su iz godine u godinu pratili nove tehnologije trude?i se da osavremene opremu.

Kultura surfovanja [ уреди | уреди извор ]

Surf predstavlja kulturu zasnovanu na jahanju talasa. Određena grupi ljudi praktikuje surf kao rekreativni sport, postoje ljudi kojima je surfovanje glavni fokus u ?ivotu. Kultura surfovanja najdominantnija je na Havajima i Kaliforniji , ove dve dr?ave nude najbolje uslove za surfovanje. Ovaj sport je takođe va?an deo subkulture isto?ne obale Australije , posebno u Novom Ju?nom Velsu , gde su vremenski i vodeni uslovi povoljni za surfovanje. Određeni broj surfera gradi karijeru sklapaju?i sponzorske ugovore sa sa fotografima i videografima, nastupaju?i na atraktivnim lokacijama. Nazivaju se slobodnim surferima.

Surf kao sport sada predstavlja industriju koja vredi vi?e milijardi dolara, posebno u ode?i i modnom tr?i?tu. Svetska surf liga predstavlja glavno takmi?enje u surfu, okuplja najbolje takmi?are na najatraktivnijim lokacijama. ^[6]

Mnogi surferi tvrde da imaju duhovnu vezu sa okeanom, opisuju?i surfovanje kao vrstu duhovnog iskustva i religije. ^[7]

Tehnika surfovanja [ уреди | уреди извор ]

Stoje?e surfovanje po?inje kada surfer vesla prema obali u poku?aju da odgovara na brzinu talasa. Kada talas po?inje da nosi surfera napred, surfer ustane i nastavlja da "vozi" talas. Osnovna ideja je da se postavi daska tako da je samo ispred talasa ivi?ni deo. Najve?i problem za po?etnike jeste da uhvate talas.
Ve?tina surfera se testiraju kontrolisanjem daske u te?kim uslovima, jahanjem izazovnih talasa i manevrisanju, kao ?to su jaka skretanja, smanjene potro?nje (okretanje daske u trenutku lomljenja talasa) i jahanje vi?e uzastopnih talasa. Krajnji manevar u surfovanju se naziva Cev vo?nja ( енгл. The tube ride ). Ukoliko su uslovi idealni, talas ?e se prelomiti na pravilan na?in od sredine do ramena, omogu?avaju?i iskusnom surferu da se pozicionira unutar talasa, poznato kao "razbijanje". Gledano od obale, surfer se gubi iz vida kada se talas lomi preko glave voza?a. ?to du?e surfer ostaje u talasu to se smatra uspe?nijom vo?njom.

U?enje [ уреди | уреди извор ]

Mnoge popularne surf destinacije imaju surf ?kole i kampove koje nude lekcije iz surfovanja, koje se baziraju na osnovnim principima u?enja. Ve?ina lekcija po?inju sa upoznavanjem bezbednosnih mera, a zatim instruktor poma?e u?enicima na softbordu . Ova daska je namenjena u?enju zbog svoje sigurnosti, brzine i stabilnosti. ^[8] Instrukcije za surfovanje se najbolje izvode u situacijama jedan na jedan, ali mogu se odvijati i u grupnom okru?enju. Najpopularnije lokacije za surfovanje predstavljaju idealna mesta za po?etnike, a kao adekvatni uslovi za nove surfere smatraju se mali talasi. Kada je mogu?e, pe??ano morsko dno je sigurnije.

Ponavljanje veslanja, iskakanja i balansiranja zahteva izdr?ljivost, eksplozivnost i stabilno telo. Pravilna rutina zagrevanja mo?e pomo?i u prevenciji povreda. ^[9]

Opasnosti i prevencija [ уреди | уреди извор ]

Specifi?ne vremenske prilike i poznavanje tehnike surfovanja. Pre nego ?to se odlu?i na odlazak na talase trebalo bi pro?i obuku surfovanja koja ?e pomo?i da se izbegnu povrede koje nastaju nepravilnom tehnikom. Posle nau?enih osnova surfovanja uz pomo? iskusnijeg surfera kupiti dasku za surfovanje prema individualnim sposobnostima, jer ukoliko se kupi daska koja ne odgovara individualnim sposobnostima ve?a je verovatno?a do?i do pada, a samim tim i do povređivanja. Neke od povreda i opasnosti od surfovanja su utapanje, mikroorganizmi, sudari, morsko dno, o?te?enja uha, o?te?enja oka, povrede ki?mene mo?dine. ^[10]

Kao vid prevencije, po?eljno je:

• Koristiti sredstvo za sun?anje, kao i za?titu za glavu.
• Hidratacija pre aktivnosti je veoma bitna jer surfovanje uklju?uje veliki broj mi?i?a i dolazi do brzog zamaranja i gubitka te?nosti iz organizma, ?to vodi ka smanjenju fizi?kih sposobnosti.
• Poznavati pravila surfovanja.
• Nositi serum protiv alergije na alge, ili meduze.
• Proveriti dubinu i strukturu dna (pesak, kamen, korali) i tako spre?iti povrede koje bi nastale padom u plitku vodu.
• Nau?iti “?itanje” talasa koji nadolaze je jedna od najbitnijih stvari za uspe?no surfovanje, jer poznavanjem talasa koji nadolaze surfer se unapred priprema za manevar koji ?e izvesti i time smanjuje mogu?nost od iznenađenja i pada.
• Nositi neoprensko odelo koje ?titi surfera od gubitka telesne temperature i upadanje u stanje hipotermije.

Za vreme aktivnosti [ уреди | уреди извор ]

• Surfovati između zastava koje ograni?avaju prostor dozvoljen za surfovanje. Mo?da i najbitniji detalj prevencije povređivanja u toku aktivnosti, jer ukoliko se surfuje van obele?enog prostora, ne postoji mogu?nost da spasioci pru?e pomo? posle nesre?e.
• Surfovati najmanje u paru. Jo? jedno “zlatno” pravilo kod ekstremnih aktivnosti navodi, jer je partner taj koji ?e prvi prite?i u pomo? ukoliko dođe do nezgode.
• Po?tovati pravila - ako je neko ve? “na talasu”, ne “hvatati” isti talas, ve? treba sa?ekati svoj red. Time se izbegavaju sudari i po?tuju se pravila surfovanja.
• Izbegavati blizinu stena koje mogu biti opasne pri padu sa daske.
• Ne okretati leđa okeanu, jer je potrebna ?to ve?a preglednost nadolaze?ih talasa.
• Ne skakati sa daske u trenutku pada - konopac povla?i dasku koja mo?e udariti surfera u glavu ili drugi deo tela, nakon ?ega mo?e do?i do gubitka svesti i utapanja. O?tri delovi daske veoma su opasni!
• Pogledati oko sebe pre pada - mo?da neko nailazi ili je tuđa daska u vazduhu pa postoji mogu?nost da povredi surfera prilikom pada.
• Ako dođe do pada treba pa?ljivo izroniti jer postoji opasnost od pada daske.
• Ukoliko se upadne u podvodne struje ne treba plivati pravo prema obali, ve? 45 ili 90 stepeni u odnosu na obalu, dok se ne izađe iz procepa.
• Ne preterivati, surfovanje uklju?uje mi?i?e koji se obi?no ne koriste u velikoj meri tokom drugih aktivnosti. Preterivanje dovodi do pada koncentracije i umora, a to su povoljni uslovi za povređivanje.
• U slu?aju opasnosti ne pani?iti - strah je zdrav, panika nije i ne?e pomo?i pri re?avanju problema. U slu?aju opasnosti najbolje je ostati smiren i podi?i ruke visoko kako bi spasilac primetio da je potrebna pomo?.

Po zavr?etku aktivnosti [ уреди | уреди извор ]

Po zavr?etku aktivnosti potrebna je rehidratacija, kao i nadoknada izgubljenih minerala i energije. Kao ?to je pomenuto, surfovanje uklju?uje mi?i?e koji se prilikom drugih aktivnosti slabije aktiviraju, pa je potrebna postepena adaptacija na aktivnost. Odmor posle aktivnosti bi?e preventivna mera od povređivanja usled zamora. Analiza neprijatnih situacija pomo?i ?e u osmi?ljavanju na?ina kako ih slede?i put izbe?i. ^[11]

Surfovanje na Olimpijskim igrama [ уреди | уреди извор ]

Surfovanje ?e svoj debi na Olimpijskim igrama imati 2020. godine u Tokiju.

Destinacije za surfovanje [ уреди | уреди извор ]

• Brizbejn , Australija

Australija ima puno sjajnih lokacija za obo?avatelje surfovanja, a Brizbejn na isto?noj obali sjajno je mjesto za po?etak. Nojsa pla?a ( енгл. Noosa beach ) je odli?na pla?a za po?etnike, ali i one koji ve? imaju iskustva u surfovanju, dok su pla?e Pinkeba i Boulders prikladnije za iskusnije i hrabrije surfere.

• Njukej ( енгл. Newquay ), Ujedinjeno Kraljevstvo

Njukej je jedna od najomiljenijih morskih destinacija u Ujedinjenom Kraljevstvu. Poznate pla?e Vatergejt ( енгл. Watergate ) i Fistral samo su neke od lokacija za surfovanje bilo da ste profesionalac, po?etnik ili samo u?ivate da posmatrate surfere u akciji. Poznati Boardmasters surf festival i takmi?enje odvijaju se svake godine u avgustu i okupljaju neka od najve?ih imena u svetu surfovanja.

• Lagos, Portugal

Ovaj istorijski grad uz obalu pokrajine Algrave idealan je za surfere zbog blizine odli?nih pla?a za surfovanje poput Meia Praia pla?e koja ima sjajne valove za sportiste, bez obzira na iskustvo.

• Honolulu, Havaji

Na najve?em ostrvu Havaja, Oaho, nalazi se vi?e od 100 lokacija za surfovanje. Ovaj sport je nekada bio rezervisan za pripadnike visokog dru?tva na Havajskim ostrvima, a danas ga je gotovo nemogu?e zaobi?i kada posetite ovu lokaciju jer se danas tamo smatra kraljem svih sportova. Uhvatite talase na Vaikiki pla?i gde osim surfovanja mo?ete nau?iti jedan od trenutno brzorastu?ih sportova ? veslanje , stoje?i na dasci za surfanje.

• Malibu, SAD

Surfovanje je jedna od naj?e??ih opcija zabave u sun?anom kalifornijskom gradu. Malibu je raj za surfere, a okru?en je savr?enim lokacijama za surfovanje poput Surfrider , Zuma i pla?ama Malibu na kojima mo?ete probati i druge sportove srodne surfovanju. ^[12]

Reference [ уреди | уреди извор ]

Literatura [ уреди | уреди извор ]

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

• World Surf League
• Surf Total Архивирано на са?ту Wayback Machine (16. новембар 2019)
• Surf Handbook Архивирано на са?ту Wayback Machine (4. децембар 2019)
• ?Surfer rides World Record 26.21 m (86 ft) wave” . Guinness World Records . 25. 5. 2022 . Приступ?ено 22. 3. 2023 .   CS1 одржава?е: Формат датума ( веза )