SpaceX

Координате : 33° 55′ 15″ С; 118° 19′ 40″ З  /  33.9207° С; 118.3278° З  / 33.9207; -118.3278
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е


Спе?с екс
енгл. SpaceX
Приватна
Делатност Астронаутика
Орбитална лансира?а
Основано 6. ма? 2002. ; пре 22 године  ( 2002-05-06 ) [1]
Оснивачи Илон Маск
Седиште Хоторн , САД
33° 55′ 15″ С; 118° 19′ 40″ З  /  33.9207° С; 118.3278° З  / 33.9207; -118.3278
Руководиоци
Илон Маск
Гвен Шотвел
Том Милер
Производи
Бро? запослених
8.000 (ма? 2020)
Веб-са?т spacex .com

Спе?с екс ( енгл. SpaceX ) ?е америчка приватна компани?а ко?а се бави израдом свемирских летелица и свемирским летовима , са седиштем у Хоторну у Калифорни?и . Компани?у ?е основао 6. ма?а 2002 . предузетник Илон Маск с ци?ем сма?е?а трошкова свемирских путова?а и омогу?ава?а колонизаци?е Марса . [2] [3] Спе?с екс ?е развио лини?у ракета-носача Фалкон и свемирску летелицу Драгон .

Ова компани?а ?е ушла у истори?у као прва приватна компани?а ко?а ?е успешно доставила терет на Ме?ународну свемирску станицу лансира?ем ракете Фалкон 9 , 25. ма?а 2012 . године. [4] , a 30. ма?а 2020 . постала ?е прва приватна компани?а ко?а ?е успешно послала астронауте на Ме?ународну свемирску станицу (уз помо? летелице Драгон 2 ). [5] ?ануара 2020 , са тре?им лансира?ем Старлинк сателита, Спе?с екс ?е постао на?ве?и оператор комерци?алне сателитске констелаци?е у свету. [6] [7]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Са 100 милиона долара свог богатства, [8] Маск ?е основао Space Exploration Technologies , односно Спе?с екс , у ма?у 2002. године. [9] Маск ?е главни извршни директор и главни технолошки директор предузе?а, са седиштем у Хоторну , у Калифорни?и . Спе?с екс разви?а и производи свемирске ракете-носаче са нагласком на унапре?ива?е ста?а ракетне технологи?е. Компани?ине прве две лансиране ракете су Фалкон 1 и Фалкон 9 (по свемирском броду ? Millenium Falcon ” из филма Звездани ратови ), а прва летелица ?е Драгон (референца из анимираног филма ? Puff the Magic Dragon ”). [10] За седам година, компани?а ?е диза?нирала сери?у Фалкон ракета-носача и Драгон вишенаменску летелицу. У септембру 2008. године, Фалкон 1 ракета постала ?е прва приватно финансирана летелица на течно гориво ко?а ?е поставила сателит у Зем?ину орбиту. Драгон летелица се, 25. ма?а 2012. године, спо?ила са Ме?ународном свемирском станицом (МСС) , и тако ?е Спе?с екс постала прва комерци?ална компани?а ко?а ?е лансирала и спо?ила летелицу са Ме?ународном свемирском станицом. [11]

Фалкон Хеви чека лансира?е у Свемирском центру Кенеди

Године 2006, Спе?с екс ?е добио уговор са НАСА-ом за наставак разво?а и испитива?а Фалкон ракета-носача и Драгон летелице за превоз терета на Ме?ународну свемирску станицу. [12] [13] Уследио ?е уговор са НАСА-ом од 1,6 мили?арди долара 23. децембра 2008. године за дванаест летова Фалкон 9 ракета и Драгон летелице, чиме ?е заме?ен амерички спе?с-шатл ко?и ?е повучен из употребе 2011. године. [14] Транспорт америчких астронаута након гаше?а програма Спе?с-шатлова обав?ао се руском летелицом Со?уз , али Спе?с екс ?е ?една од две комани?е ко?а ?е склопила уговор са НАСА-ом као део Commercial Crew Development програма, ко?и ?е имао за ци? да разви?е могу?ност транспорта америчких астронаута до 2020. године. [15] Спе?с екс ?е 30. ма?а 2020 . уз помо? летелице Драгон 2 успешно послала астронауте Роберта Бенкена и Дага Херли?а на Ме?ународну свемирску станицу, чиме ?е постала прва приватна компани?а ко?а ?е то остварила.

Капсула Драгон 2 сто?и на бини унутар седишта компани?е Спе?с екс у Хоторну (Калифорни?а), након представ?а?а ?авности.

Маск ?е веровао да ?е к?уч приступачних свемирских путова?а у прав?е?у ракета ко?е се поново могу искористити, иако ве?ина струч?ака у свемирско? индустри?и ни?е веровала да су ракете за вишекратну употребу могу?е или извод?иве. [16] Спе?с екс ?е успешно слетео прву фазу Фалкон ракете назад на лансирну рампу 22. децембра 2015. године. То ?е био први пут у истори?и да ?е такав подухват постигнут са орбиталном ракетом и представ?а знача?ан корак ка поновно? употреби ракета снижава?у?и трошкове приступа свемиру. [17] Ова прва фаза опоравка ?е понов?ена неколико пута 2016. године, слета?ем на аутономни свемирски беспилотни брод , на платформу за опоравак ко?а плута у океану, [18] а до кра?а 2017. године, Спе?с екс ?е слетео и опоравио прву фазу у 16 миси?а у низу где ?е покушано слета?е и опоравак, ук?учу?у?и свих 14 покуша?а у 2017. години. Опорав?ено ?е 20 од 42 прве фазе Факлон 9 по?ачивача од почетка лета Фалкон 9 ракете у 2010. години. [19] У 2017. години, Спе?с екс лансирао ?е 18 успешних летова Фалкон 9, више него удвостручу?у?и на?виши бро? од 8 летова из претходне године. [20]

Спе?с екс ?е, 6. фебруара 2018. године, успешно лансирао Фалкон Хеви , четврту по реду ракету са на?ве?им капацитетом икада направ?ену (после Сатурн V , Енерги?а и Н1 ) и на?мо?ни?у ракету ко?а ?е у функци?и од 2018. године. На инаугурално? миси?и, ракета ?е носила Масков електронски спортски аутомобил Тесла родстер као пробни терет. [21]

Тестира?е ракетног мотора Мерлин 1D

Спе?с екс ?е на?ве?и приватни произво?ач ракетних мотора на свету, а у?едно и носите? рекорда за на?виши омер потиска и тежине за ракетни мотор ( Мерлин 1D). [22] [23] Произвео ?е више од 100 оперативних Мерлин 1D мотора. Сваки Мерлин 1D мотор може вертикално да подигне тежину од 40 просечних породичних аутомобила. У комбинаци?и, 9 Мерлин мотора у прво? фази Фалкон 9 производе негде од 5,8 до 6,7 мега?утна потиска, у зависности од надморске висине . [24]

Кра?ем 2017. године, Спе?с екс ?е представио диза?н сво?е нове генераци?е лансирних возила и система свемирских летелица - БФР (? Big Falcon Rocket ”) - ко?и ?е подржати све могу?ности пружа?а услуга лансира?а Спе?с екса, са ?едним скупом веома великих возила: Зем?ина орбита, Лунарна орбита, ме?упланетарне миси?е, па чак и интерконтинентални превоз путника на Зем?и и потпуно заменити Фалкон 9, Фалкон Хеви и Драгон возила у 2020-им. БФР ?е имати пречник ?езгра 9 m. Знача?ан разво? возила почео ?е 2017. године, док ?е разво? ракетних мотора почео 2012. године. [25] [26]

Финансира?е [ уреди | уреди извор ]

У ?ануару 2015 . године Спе?с екс ?е од компани?а Гугл и Фиделити добио мили?арду долара у замену за 10% удела у власништву, чиме ?е укупна вредност компани?е проце?ена на 10 мили?арди долара. Претходно су у Спе?с екс сво? новац уложиле компани?е Draper Fisher Jurvetson, Founders Fund, Valor Equity Partners и Capricorn. [27] [28] Новац ко?и ?е овом приликом стигао у компани?у можда ?е повезан са намером да се у?е у тржиште комерци?алних сателита, прецизни?е, сателитског интернета на глобалном нивоу (Спе?с екс планира да изгради мрежу од више хи?ада ма?их сателита ко?и ?е кружити у ниско? орбити и становништву целог света обезбедити приступ брзом интернету). [29] Гугл ?е дуже време тражио новог партнера за сателитски интернет, након што ?е прекинуо сарад?у са компани?ама O3b и OneWeb. [30]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)” . California Secretary of State. Архивирано из оригинала 12. 03. 2017. г . Приступ?ено 5. 5. 2018 .  
  2. ^ Kenneth Chang (27. 9. 2016). ?Elon Musk’s Plan: Get Humans to Mars, and Beyond” . New York Times . Приступ?ено 27. 9. 2016 .  
  3. ^ Shontell, Alyson. ?Elon Musk Decided To Put Life On Mars Because NASA Wasn't Serious Enough” . Business Insider . Приступ?ено 2. 2. 2019 .  
  4. ^ Chang, Kenneth (25. 5. 2012). ?Space X Capsule Docks at Space Station” . New York Times . Приступ?ено 25. 5. 2012 .  
  5. ^ SpaceX (31. 5. 2020). ?Docking confirmed ? Crew Dragon has arrived at the @space_station!” (твит) . Приступ?ено 31. 5. 2020 — преко Twitter -а.  
  6. ^ Patel, Neel. ?SpaceX now operates the world’s biggest commercial satellite network” . MIT Technology Review . Приступ?ено 9. 1. 2020 .  
  7. ^ LAUER, ALEX. ?SpaceX Is the New King of Commercial Satellites, and It's Just Getting Started” . Insidehook . Приступ?ено 9. 1. 2020 .  
  8. ^ Wayne, Leslie (5. 2. 2006). ?A Bold Plan to Go Where Men Have Gone Before” . The New York Times . Приступ?ено 16. 2. 2015 .  
  9. ^ ?California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)” . Архивирано из оригинала 23. 02. 2018. г.  
  10. ^ ?SpaceX” .  
  11. ^ Harwood, William (31. 5. 2012). ?SpaceX Dragon returns to Earth, ends historic trip” . CBS News . Приступ?ено 3. 8. 2013 .  
  12. ^ ?COTS 2006 Demo Competition” . NASA. Архивирано из оригинала 22. 06. 2017. г . Приступ?ено 26. 8. 2014 .  
  13. ^ ?Commercial Orbital Transportation Services Demonstrations” (PDF) . 18. 1. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 06. 2017. г . Приступ?ено 26. 8. 2014 .  
  14. ^ ?NASA Awards Space Station Commercial Resupply Services Contracts” . nasa.gov . NASA. 23. 12. 2008. Архивирано из оригинала 02. 12. 2017. г . Приступ?ено 30. 6. 2016 .  
  15. ^ ?Boeing And SpaceX Win Billion in NASA Contracts” . NPR.org . National Public Radio . Приступ?ено 30. 6. 2016 .  
  16. ^ Verfasser, Schilling, Melissa A. Quirky the remarkable story of the traits, foibles, and genius of breakthrough innovators who changed the world . ISBN   9781610397926 . OCLC   1023496009 .  
  17. ^ ?SpaceX rocket in historic upright landing” . BBC News . Приступ?ено 30. 6. 2016 .  
  18. ^ O'Kane, Sean (27. 5. 2016). ?SpaceX successfully lands a Falcon 9 rocket at sea for the third time” . The Verge . Приступ?ено 23. 1. 2019 .  
  19. ^ ?SpaceX concludes 2017 with fourth Iridium Next launch” . SpaceNews.com (на ?езику: енглески). 22. 12. 2017 . Приступ?ено 23. 1. 2019 .  
  20. ^ Wall, Mike; December 22, Space com Senior Writer |; ET, 2017 08:40pm. ?Used SpaceX Rocket Launches 10 Communications Satellites Once Again” . Space.com . Приступ?ено 23. 1. 2019 .  
  21. ^ Gebhardt, Chris. ?Falcon Heavy success paves the way for open access to space beyond Earth ? NASASpaceFlight.com” . NASASpaceFlight.com . Приступ?ено 19. 2. 2018 .  
  22. ^ Chaikin, Andrew. ?Is SpaceX Changing the Rocket Equation?” . Air & Space Magazine (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 25. 1. 2019 .  
  23. ^ Clark, Stephen. ?100th Merlin 1D engine flies on Falcon 9 rocket ? Spaceflight Now” (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 25. 1. 2019 .  
  24. ^ Post, Hannah (22. 10. 2014). ?SPACEX COMPLETES 100TH MERLIN 1D ENGINE” . SpaceX . Архивирано из оригинала 16. 4. 2019. г . Приступ?ено 25. 1. 2019 .  
  25. ^ SpaceX, Making Life Multiplanetary , Приступ?ено 23. 1. 2019  
  26. ^ ?Elon Musk's Mars dream hinges on a giant new rocket” . Engadget (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 23. 1. 2019 .  
  27. ^ Reuters (20. 1. 2015). ?SpaceX raises $1 billion in funding from Google, Fidelity” . NewsDaily. Архивирано из оригинала 21. 1. 2015. г . Приступ?ено 27. 1. 2015 .  
  28. ^ Brian Berger (20. 1. 2015). ?SpaceX Confirms Google Investment” . SpaceNews.com.  
  29. ^ AFP (20. 1. 2015). ?Google aboard as Musk's SpaceX gets $1 bn in funding” . SpaceDaily.  
  30. ^ Megan Geuss (19. 1. 2015). ?Google might pour money into SpaceX, really wants satellite Internet” . Ars Technica.  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

SpaceX на Викимеди?ино? остави .


Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=SpaceX&oldid=26785749 ”