Simfonija broj 8
, F - Dur, opus 93,
Ludviga van Betovena
.
[1]
Svojom Osmom Simfonijom, Betoven takore?i dovr?ava jedan osoben simfonijski lanac koji se, polaze?i od
Prve Simfonije
, pri ?emu se svaka nadovezuje jedna na drugu, pretvara u pri?u o ?ovekovom ?ivotu i njegovoj borbi. U Osmoj Simfoniji pak, Betoven daje jednu nasmejanu
filozofiju ?ivota
, poput glasa iskusnog mudraca nakon ?to je na kraju ?ivotnog puta, prebrodio sve te?ko?e pred kojima se na?ao i svoj ?vot zaokru?io. Iza nje je mogao napisati samo jo? veli?anstvenu Devetu Simfoniju, kojoj je mesto takore?i za sebe i koja daje op?tu rekapitulaciju svih ?ivotnih iskustava i zavr?ava ciklus pesmom u slavu ?ivotne radosti i ljudskog zajedni?tva.
[2]
Simfonija je komponovana u Lincu krajem 1812, a premijerno izvedena u
Be?u
27. februara 1814. godine, nastala je u jednom relativno mra?nom perodu Betovenovog ?ivota, kada ga je napustila jedna od poslednjih velikih ljubavi, Antonija Brentano. Ideje, inspiracije, po?ele su da presu?uju, depresija je uzimala maha... Pa ipak, ova kratka Simfonija je sva u znaku ?ivotne radosti i humoristi?kih efekata. Nekada se i ona, zbog svog tonaliteta, zvala
Pastoralnom
, ali je taj naziv odba?en i ustaljen samo za ?estu. ?etiri njena stava obrazuju ukupno trajanje 25 minuta.
Prvi stav je sonatni
Allegro vivace e con brio
. Prime?uje se da Osma Simfonja po?inje tamo gde se Sedma zavr?ava. Ali, muzi?ki materijal se zatim preta?e u pravu muzi?ku vedrinu i Olimpsko spokojstvo. U vezi sa ovim stavom je sa razlogom prime?eno da bi ga mogao napisati (kao i celu Osmu Simfoniju) i Mocart, da je po?iveo 25 godina vi?e.
Drugi stav je
Allegretto scherzando
. Opet dakle, nema pravog laganog stava. To je kratak stav, od svega nekoliko stranica i obiluje komi?nim efektima: iznenađuju?e razlike u tonskoj dinamici i neo?ekivane pauze. Stav je posve?en pronalaza?u metronoma - sprave za ozna?avanje takta - i konstruktoru mnogih specijalno Betovenu namenjenih slu?nih cevi, Betovenovom prijatelju Melcelu. Betoven je kasnije metronomizirao sve svoje simfonije, a u drugom stavu Osme, prve koju je napisao uz pomo? metronoma, iskoristio je svoj ?aljivi kanon
Ta, ta, ta, moj dragi Melcelu
.
Tre?i stav je jo? jednom, kao Betovenov simbol predaha, menuet, sa oznakom
Tempo di minuetto
. Iako je on posle menueta u Prvoj i ?etvrtoj Simfoniji, najbli?i starome stilu ipak, ni on mu se ne vra?a doslovno. Bo?ni njegovi delovi kombinuju menuet i lendler, dok u sredi?njem triju imamo karakteristi?nu, pone?to
valcersku
,
nema?ku igru
. Na kraju stava, horne,
trube
i
timpani
, daju neuobi?ajeni sve?ani zavr?etak.
Finalni stav je
Allegro vivace
. To je jedan razuzdan i veseo stav, pun spokojne, pone?to drasti?ne i luckaste, ?ivotne intime. Pravi Olimpski zavr?etak.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Остале
| |
|---|