С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Samit
je sastanak
?efova dr?ava
i/ili
Vlada
dve ili vi?e suverenih zemalja. Diplomatija na vrhu se ispoljava u formi
bilateralne
(uz u?e??e ?efova dr?ava ili Vlada dve dr?ave) ili
multilateralne
(uz u?e??e lidera tri ili vi?e dr?ava ili Vlada)
diplomatije
.
Samit dipomatija je neretko institucionalizovana i egzistira kao
stalna ili redovna
, poput redovnih godi?njih sastanaka
Grupe G-7
, odnosno
G-8
na multilateralnom planu i redovnih polugodi?njih, npr.
Nema?ko
-
Francuskih
samita na predsedni?kom bilateralnom nivou. Pored stalne samit diplomatije, zna?ajna je i
ad hoc samit diplomatija
, ali vi?e kao ceremonijalna ili komemorativna, nego kao oblik re?avanja nekog va?nog spoljnopliti?kog pitanja.
Vid diplomatije kao ?to su "samiti" ?efova dr?ava ili vlada nije nov oblik diplomatije. Po prirodi mnogi poslovi najvi?eg zna?aja ne mogu biti re?avani redovnom diplomatskom komunikacijom. Diplomate ?esto nisu u stanju da po nekim pitanjima samostalno obavljaju zadatke. Ovde je mogu?i razlog u?estano me?anje ?elnika dr?ave ili sklonost ka direktnim kontaktima najvi?ih funkcionera zemalja. Samiti ?efova dr?ava ili vlada nastaju i iz potrebe da se nekom pitanju ili pitanjima da prvostepeni zna?aj. Ovo je slu?aj i sa samitima Pokreta nesvrstanih gde su u?esnici po pravilu bili predsednici ili premieri svojih zemalja. Format pregovara?a po pravilu ukazuje na bitnost predviđenih tema za konkretnu dr?avu-u?esnicu. U nekim slu?ajevima, međutim, sastanci "na vrhu" mogu imati i samo ceremonijalni karakter.
