С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Републиканизам
?е
политичка
идеологи?а
ко?а пропов?еда
републику
као
друштвено уре?е?е
неке
државе
, односно нужност ?еног уво?е?а у државама ко?е су по свом уре?е?у
монархи?е
.
Заговорници републиканизма су по правилу заговорници и соци?алистичких, а ре?е и либералних иде?а. Као главни аргумент у прилог укида?а монархи?е и уво?е?а републике се наводи да
шеф државе
(
монарх
) ко?и долази на власту путем
нас?едног права
неспо?ив са савременим идеалима ?еднакости свих гра?ана, као и да нас?едни шеф државе не одговара никоме, односно важни?и му ?е лични интерес од ?авног.
Републиканизам као политичка идеологи?а кори?ене вуче из
античке
политичке праксе утеме?ене грчким
полисима
као што ?е
Атина
, односно
Римско? репубици
. Посто?ао ?е као препознат?ив покрета у Римско? републици, где ?е оснивач Република,
Луци?е ?уни?е Брут
, осудио ?е бивше
Римско кра?евство
и дао свечану заклетву римском народу да никада не?е дозволи повратат монархи?а.
По?ав?ива?ем европских
градова-држава
у
сред?ем ви?еку
му да?е нови замах, да би се у доба
просв?етите?ства
уобличила као одговор на по?аву
апсолутних монархи?а
, чи?е ?е уре?е?е све више било у супротности са интересима буржоази?е и капитализма.
Републиканизам сво? на?радикални?и облик доби?а у
18. ви?еку
за ври?еме
Француске револуци?е
када поста?е готово нераздво?ива са идеологи?ом
либерализма
. Ме?утим, пром?еном тадаш?их монархи?а из апсолутних у
уставне
, у ко?има су монарси имали само симболичку улогу, неста?е непосредни политички подстица? за републиканизам.
Са друге стране, републиканизам се у
19. ви?еку
почи?е м?ешати са другим идеологи?ама као што су
национализам
, а нешто касни?е и
соци?ализам
, а ?егова на??ача стру?а ко?а ?е д?еловати у
20. ви?еку
би?е
комунизам
.
Повезаност са другим идеологи?ама
[
уреди
|
уреди извор
]
Соци?алистички расположени републиканци монархи?у сматра?у неспо?ивом са идеалима ?еднакости, а комунисти у монархи?и виде симбол старог поретка, односно ?езгро отпора
диктатури пролетари?ата
, ко?а се због тога мора уклонити.
Многи националистички покрети су постали републикански, ?ер би се, по ?иховом миш?е?у, укла?а?ем нас?едног монарха са м?еста поглавара
националне државе
изб?егла свака могу?ност да преко
брака
или
персоналне уни?е
та држава оствари државноправне везе са неким другима државама или наднационалним
ентитетима
, а самим тим и изгуби сво?
суверенитет
. То ?е, изме?у осталога, разлог зашто израз републиканизам данас служи као синоним за
ирски национализам
, као што ?е насто?а?е за кида?е свих државноправних веза са бившом матицом државом -
У?еди?еним Кра?евством
- главни садржа? републиканских покрета у државама Комонвелта као што су
Аустрали?а
,
Нови Зеланд
и
Канада
.
Насупрот републиканизму се као идеологи?а ко?а се залаже за очува?е или поновно успостав?а?е монархи?е ?ав?а
ро?ализам
, односно монархизам.
Израз републиканац или републикански ?е, са друге стране, у многим државама изгубио сво?е идеолошко значе?а, за што су можда на?бо?и прим?ер
САД
и тамош?а
Републиканска странка
.
- Sellers, Mortimer N. S. (1994).
American Republicanism: Roman Ideology in the United States Constitution
. New York: New York University Press. стр. 71.
