Posluga

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Ku?na radnica slu?i pi?e svom poslodavcu na poslu?avniku na ovoj slici Dantea Gabrijel Rosetija , pod nazivom ?Bauerov vrt”.

Ku?ni radnik je osoba koja radi u doma?instvu poslodavca. Izraz ?doma?a slu?ba” odnosi se na ekvivalentnu kategoriju zanimanja. U tradicionalnim kontekstima, za takvu osobu se govorilo da je ?u slu?bi”. [1] Doma?i pomaga?i pru?aju razne usluge u doma?instvu za pojedinca ili porodicu, od pru?anja nege deci i starijim licima do poslu?ivanja , uklju?uju?i ?i??enje i odr?avanje doma?instva. Ostale odgovornosti mogu uklju?ivati kuvanje , pranje rublja i peglanje , kupovinu hrane i druge ku?ne poslove. Uvek je postojala potreba za takavim poslom, ali pre Industrijske revolucije i pojave uređaja za u?tedu rada, oni su bili fizi?ki mnogo zahtevniji.

Neki doma?i pomaga?i ?ive u doma?instvu svog poslodavca. U nekim slu?ajevima, doprinos i ve?tina slugu, ?iji je rad obuhvatao slo?ene upravlja?ke zadatke u velikim doma?instvima, bili su veoma cenjeni. Međutim, uglavnom je doma?i posao zahtevan i potcenjen. Iako je zakonodavstvo koje ?titi doma?e radnike primenjivo u mnogim zemljama, ono se ?esto ne primenjuje u velikoj meri. U mnogim nadle?nostima doma?i rad je slabo regulisan i doma?i radnici su izlo?eni ozbiljnim zlostavljanjima, uklju?uju?i ropstvo . [2]

Sluga je starija re? za ?doma?eg radnika”, mada nisu sve sluge radile unutar ku?e. Ku?na slu?ba, ili zapo?ljavanje ljudi za plate u prebivali?tu poslodavca, ponekad se jednostavno nazivalo ?slu?enjem” i ?esto je bilo deo hijerarhijskog sistema. U Britaniji je visoko razvijen sistem doma?eg servisa dostigao vrhunac pri kraju viktorijanske ere , mo?da dosti?u?i svoje najkomplikovanije i kruto strukturirano stanje tokom edvardanskog perioda (period poznat u Sjedinjenim Dr?avama kao pozla?eno doba , a u Francuskoj kao Belle Epoque ), ?to je odra?avalo ograni?enu socijalnu mobilnost pre Prvog svetskog rata .

Terminologija [ уреди | уреди извор ]

Ostali termini uklju?uju doma?i pomaga? , ku?ni sluga , sluga ili lakej .

Istorija [ уреди | уреди извор ]

Prema proceni organizacije ILO iz 2015. godine, baziranoj na nacionalnim anketama i/ili popisu stanovni?tva 232 zemlje i teritorije, broj doma?ih radnika iznosi oko 67,1 miliona. [3] Ali i sama ILO navodi da ?stru?njaci ka?u da bi zbog ?injenice da je ovakav posao ?esto skriven i neregistrovan, ukupan broj doma?ih radnika mogao biti i sto miliona”. [4] ILO takođe navodi da su 83% doma?ih radnika ?ene, i da su mnogi radnici migranti.

U Gvatemali , procenjuje se da osam odsto svih ?ena rade kao doma?e radnice. One jedva da imaju zakonsku za?titu. Prema gvatemalskom zakonu o radu, doma?i rad ?nije podlo?an statutu radnog vremena niti propisima o maksimalnom broju radnih sati u danu”. Pravno, doma?i pomaga?i imaju pravo na samo deset sati slobodnog vremena u roku od 24 sata i jedan slobodan dan u nedelji. Ali vrlo ?esto se ovi minimalni zakoni o zapo?ljavanju ne po?tuju, kao i osnovne građanske slobode . [5]

U Sjedinjenim Dr?avama , doma?i radnici su generalno isklju?eni iz mnogih zakonskih za?tita koje se pru?aju drugim klasama radnika, uklju?uju?i odredbe Nacionalnog zakona o radnim odnosima . [6] Međutim, poslednjih godina, grupe za zastupanje kao ?to je Nacionalna alijansa doma?ih radnika uspele su da unesu Povelju o pravima doma?ih radnika u dr?avni zakon u Njujorku, Havajima i Kaliforniji. [7]

Tradicionalno, doma?i radnici su uglavnom ?ene i verovatno su imigranti. [8] Trenutno ima 1,8 miliona doma?ih radnika, a veruje se da je desetine hiljada ljudi na prinudnom radu u Sjedinjenim Dr?avama. [9] Ameri?ki radnici kao pomo? u ku?i, ve?inom pripadnice manjinskih grupa, zarađuju niske plate i ?esto ne primaju penziju ili zdravstvene beneficije zbog nedostatka osnovne za?tite na radu.

Doma?i radnici su takođe isklju?eni iz vremena godi?njeg odmora, bolovanja i prekovremenog rada, a samo trinaest odsto doma?ih radnika ima zdravstveno osiguranje koje obezbeđuju njihovi poslodavci. Izve?taj Nacionalne alijanse doma?ih radnika i pridru?enih grupa otkrio je da skoro ?etvrtina dadilja, negovateljica i zdravstvenih radnika u ku?i zarađuje manje od minimalne zarade u dr?avama u kojima rade, a da je skoro polovina ? 48 odsto ? pla?ena manje od potrebnog za adekvatnu izdr?avanje porodice. [10] [11] Mnogi od ovih radnika su izlo?eni zlostavljanju, seksualnom uznemiravanju i dru?tvenoj nejednakosti. Međutim, po?to doma?i radnici rade u ku?i, njihove borbe su skrivene u ku?i i van ?i?e javnosti. U dana?nje vreme, sa pove?anjem mo?i, zajednica doma?ih radnika je formirala mnoge organizacije, kao ?to su Nacionalna alijansa doma?ih radnika, Ujedinjeni doma?i radnici i Ju?noafri?ka unija za ku?ne slu?be i Savezna radni?ka unija. [12]

U industriji rada u doma?instvu ?irom sveta dominiraju ?ene. [13] Iako je industrija rada u ku?i povoljna za ?ene jer im pru?a sektor kojem imaju zna?ajan pristup, mo?e se pokazati i kao ?tetna ja?anjem rodne nejednakosti kroz ideju da je rad u ku?i industrija kojom treba da dominiraju ?ene. U okviru industrije rada u doma?instvu, mnogo manji udeo poslova koje obavljaju mu?karci nisu isti poslovi koje obi?no obavljaju ?ene. U industriji brige o deci, mu?karci ?ine samo oko 3?6% svih radnika. [14] Pored toga, u industriji brige o deci, mu?karci ?e??e ispunjavaju uloge koje nisu doma?e prirode, ve? administrativne, kao ?to je menad?erska uloga u dnevnom centru. [15]

Dok se nekada verovalo da je industrija doma?eg rada industrija koja je pripadala pro?lom tipu dru?tva i nije pripadala modernom svetu, trendovi pokazuju da iako su elementi doma?e radne industrije menjali, sama industrija nije pokazivala nikakve znakove nestajanja, ve? samo znakova transformacije. [14] Postoji nekoliko specifi?nih uzroka koji su zaslu?ni za nastavak ciklusa potra?nje za radom u ku?i. Jedan od ovih uzroka je taj ?to se sve vi?e ?ena zapo?ljava sa punim radnim vremenom, dvostruko zaposleno doma?instvo sa decom stavlja veliki teret na roditelje. Međutim, tvrdi se da ovaj teret ne bi rezultirao potra?njom za radom van ku?e ako bi mu?karci i ?ene pru?ali jednak nivo napora u ku?nom radu i podizanju dece u sopstvenom domu. [16]

Potra?nja za doma?im radnicima je takođe postala prvenstveno ispunjena doma?im radnicima migrantima iz drugih zemalja koji hrle u bogatije zemlje da bi ispunili potra?nju za pomo?i kod ku?e. [13] [17] Ovaj trend prelivanja doma?ih radnika iz siroma?nijih u bogatije nacije stvara odnos koji na nekim nivoima podsti?e oslobađanje jedne grupe ljudi na ra?un eksploatacije druge. [13] Iako je doma?i rad daleko od toga da is?ezava iz dru?tva, potra?nja za njim i ljudima koji tu potra?nju ispunjavaju vremenom se drasti?no promenila.

Reference [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?in service” . Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.     (Потребна ?е претплата или чланска картица ?авне библиотеке УК .)
  2. ^ Anti-Slavery International. ?Domestic Work and Slavery” . Anti-Slavery.Org . Anti-Slavery International. Архивирано из оригинала 30. 9. 2014. г . Приступ?ено 24. 9. 2014 .  
  3. ^ ?ILO Global estimates of migrant workers and migrant domestic workers: results and methodology” (PDF) . International Labour Organization . Архивирано (PDF) из оригинала 29. 3. 2017. г . Приступ?ено 23. 12. 2016 .  
  4. ^ ?100th ILO annual Conference decides to bring an estimated 53 to 100 million domestic workers worldwide under the realm of labour standards” . International Labour Organization . Архивирано из оригинала 27. 12. 2016. г . Приступ?ено 23. 12. 2016 .  
  5. ^ Verfurth, Eva-Maria (n.d). ?Hard work new opportunities” . D+C Development and Cooperation No. 09 2009 . Архивирано из оригинала 12. 10. 2009. г . Приступ?ено 10. 1. 2009 .  
  6. ^ See the UN Human Rights Committee's report, "Domestic Workers' Rights in the United States."
  7. ^ Hilgers, Lauren (2019-02-21). ?The New Labor Movement Fighting for Domestic Workers' Rights” . The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN   0362-4331 . Приступ?ено 2019-03-10 .  
  8. ^ Graff, Daniel A. (n.d). ?Domestic Work and Workers” . The Electronic Encyclopedia of Chicago . Архивирано из оригинала 2009-05-13. г . Приступ?ено 2009-08-31 .  
  9. ^ Bello, Grace (17. 1. 2013). ?The Home Economics of Domestic Workers” . Архивирано из оригинала 31. 1. 2013. г.  
  10. ^ ?Without Labor Protections, Domestic Workers Earn Low Wages And Receive No Benefits” . ThinkProgress . Архивирано из оригинала 2013-10-04. г.  
  11. ^ See the UN Human Rights Committee's report, "Domestic Workers' Rights in the United States."
  12. ^ ?About Us” . National Domestic Workers Alliance . Архивирано из оригинала 26. 03. 2018. г . Приступ?ено 05. 11. 2022 .  
  13. ^ а б в "Feminists and Domestic Workers; Muchachas No More: Domestic Workers in Latin America and the Caribbean" by Elsa M. Chaney; Mary Garcia Castro
  14. ^ а б Susan B. Murray, "'We all love Charles': men in child care and the social construction of gender", Gender & Society ; (1996) 10: 368
  15. ^ Silvey, R. (2004), "Transnational Migration and the Gender Politics of Scale: Indonesian Domestic Workers in Saudi Arabia". Singapore Journal of Tropical Geography
  16. ^ Arat-Koc, S. (1992) 'In the Privacy of Our Own Home: Foreign Domestic Workers as a Solution to the Crisis of the domestic sphere in Canada', P. Connelly and P. Armstrong (eds.) Feminism in Action: Studies in Political Economy , Toronto: Canadian Studies Press.
  17. ^ Domesticity and Dirt: Housewives and Domestic Servants in the United States, 1920?1989 ; by Phyllis Palmer

Literatura [ уреди | уреди извор ]

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Posluga na Vikimedijinoj ostavi .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Posluga&oldid=27676217 ”