Реч опус ( фр. numero , engl. opus number , итал. numero , нем. Opuszahl ) ^[1] потиче из латинског ?езика и значи дело .

Ова? термин може да се односи на к?ижевност , сликарство , позориште , балет , филм , музику и, уопште, све области уметничког стваралаштва.

Два значе?а опуса [ уреди | уреди извор ]

Опус може да има два значе?а:

1. По?единачно дело неке особе :

Рецимо: Бетовенов Тре?и клавирски концерт, це мол, опус 37 .

2. Целокупно стваралаштво неке особе :

Рецимо: " Опус архитекте ?оси?а ?е огроман...", ?Цели уметнички опус графичара ?е врло вредан...", ??егов к?ижевни опус обухвата комеди?е, приповетке, к?ижевну и позоришну критику."

У музици реч опус тако?е има дво?ако значе?е: ^[2]

1. музичко дело ( композици?а ) ,

2. целокупно стваралаштво ?едног музичара .

Опис процеса нумераци?е музичких дела [ уреди | уреди извор ]

Композитори и музиколози (?уди ко?и студира?у и пишу о музици) реч опус (или скра?ено Оп. ) ^[3] користе да би означили (ради лаког увида) хронолошки редослед настанка уметничких дела или однос радова у композиторово? целокупно? колекци?и, а некада се тако означава ?едан период композиторовог ствара?а. Они уз наслов дела напишу и бро? опуса. На пример, када композитор компону?е сво?у прву композуци?у , да ?о? наслов и означи ?е као ?Опус 1" ( Оп. 1 ). Следе?а композици?а би била ?Опус 2" ( Оп. 2 ) и тд.

Ко?и су разлози за врше?е нумераци?е музичких дела [ уреди | уреди извор ]

Овакав начин организовне каталогизаци?е музичких композици?а ?едног уметника умногоме помажу и олакшава?у увид у композиторов стваралачки опус и брзо и лако сналаже?е сваког музичара или интересента за ?егов рад или ?егов одре?ени комад.

Бетовен ?е написао много клавирских соната. Сонату у А-дуру опус 26 написао ?е кад ?е био млад. Много година касни?е, написао ?е ?ош ?едну клавирску сонату (тако?е у А-дуру), али она (да би се разликовала) има Опус 101 ( види зад?и нотни пример десно доле ).

Истори?ски аспект нумериса?а музичких дела [ уреди | уреди извор ]

Ознака Опус se кроз истори?у користила ?ош од 17. века па све до данаш?их дана. Познато ?е да ?е Лудвиг ван Бетовен био веома систематичан и ажуран у томе.

Другачи?е нумераци?е музичких дела [ уреди | уреди извор ]

Сем класичне ознаке Оп. , музиколози су композици?ама ко?е нису имале ознаке давали и другачи?е нумераци?е ( уочи различите нумераци?е дела исписане курзивом испод нотних примера у десно? колони ). Прикажимо само неке на?познати?е:

• BWV ^[4] ( нем. B ach- W erke- V erzeichnis , engl. Bach Works Catalogue ) су ознаке за композици?е ?охана Себасти?ана Баха .

• KV или K ( K ochel- V erzeichnis) ^[5] су ознаке за композици?е Волфганга Амадеуса Моцарта ко?е ?е приредио Ludwig von Kochel . Познато ?е да Моцартова музика ни?е имала бро?еве опуса. Музиколог Kochel направио ?е хронолошки попис свих Моцартових дела и дао им К нумераци?у ( К према K ochel). Kochelova нумераци?а иде до бро?а 622 .

• D ( Otto Erich D eutsch ) ^[6] су ознаке за композици?е Франца Шуберта ко?е ?е приредио Otto Erich Deutsch .

• L ( Francois L esure ) ^[7] су ознаке за композици?е Клода Дебиси?а ко?е ?е каталогизовао музиколог Francois Lesure .

• Радови Доменика Скарлати?а могу се по?авити под три различита каталошка система:

1. L ( Alessandro L ongo ) ^[8] су биле до 1906. ознаке за композици?е Доменика Скарлати?а. Приредио их ?е Alessandro Longo .

2. К или Кк ( Ralph K ir k patrick ) ^[9] ?е нова ознака за композици?е Доменика Скарлати?а ко?а ?е заменила гор?у каталогизаци?у L 1953. од стране Ralphа Kirkpatrickа .

3. P ( Giorgio P estelli ) ^[10] ?е нове ознака за композици?е Доменика Скарлати?а начи?ена од стране Giorgio Pestellija 1967 . године.

Референце [ уреди | уреди извор ]