Nova hronologija (Fomenko)

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Nova hronologija je istorijska koncepcija ruskih matemati?ara Anatolija Fomenka i Gleba Nosovskog . Ovu koncepciju podr?ao je ?ahista Gari Kasparov , koji je u razdoblju od 1998. do 2002. godine sarađivao s Fomenkom i Nosovskim na propagiranju ideja Nove hronologije. [1]

Istorijski fakultet Moskovskog univerziteta i Odeljenja za istoriju Ruske akademije nauka su 1999 . osudili Novu hronologiju kao ?opasnu pseudonauku“. [2] [3] [4] [5] [6] [7]

Istorija Nove hronologije [ уреди | уреди извор ]

Moderna op?teprihva?ena koncepcija istorije zasnovana je na radima Josifa Skaligera , ?osniva?a savremene hronologije kao nauke“. [8]

I pre radova Fomenka i Nosovskog postojale su razli?ite kritike Skaligerove hronologije.

Isak Njutn je deo istorije anti?ke Gr?ke pomerio vremenski u proseku za 300 godina bli?e nama. Istoriju Starog Egipta (koja, u skladu sa danas prihva?enom verzijom, obuhvata nekoliko hiljada godina, po?ev od 3000. godine pne.), Njutn je pomerio navi?e i sa?eo u vremenski odse?ak du?ine svega 330 godina: od 946. godine pne. Pri tome je neke osnovne datume istorije Starog Egipta Njutn pomerio navi?e za pribli?no 1800 godina. [9] Mada su u svoje vreme izazvali veliku diskusiju, Njutnovi radovi su kasnije zaboravljeni.

Najve?i pomak na polju hronolo?ke nauke napravio je Nikolaj Aleksandrovi? Morozov ( 1854 - 1946 ), ruski akademik, po kome se celokupna danas poznata istorija odigrala posle ?etvrtog veka nove ere. U razdoblju 1907 - 1932 . godine, Morozov je objavio svoje radove o revidiranju hronologije, ali oni nisu bili prihva?eni od strane sovjetskih istori?ara.

Matemati?ka kritika hronologije Skaligera [ уреди | уреди извор ]

U periodu od 1975 . do 1981 . godine Anatolij Fomenko i njegove kolege matemati?ari, proveli su statisti?ku istragu Skaligerijeve hronologije. Nau?nici sa Moskovskog univerziteta su prikupili dinasti?ke podatke brojnih kraljevskih porodica Evrope i Azije , analizirali ih i poredili rezultate. U analizu je uklju?ivano nekoliko parametara ? du?ina vladavine pojedinog vladara, da li je umro prirodnom ili nasilnom smr?u, ko ga je nasledio (rođak, oficir i sl.) Izveli su dva zaklju?ka:

  1. Biografije su se podudarale kod vladara koji su ?iveli pre 17. veka nove ere. Nakon 17. veka, nije uo?ena podudarnost. Na primer, biografije svih kineskih careva pre 17. veka ta?no se preklapaju s biografijama srednjovekovnih evropskih vladara. Osim udvajanja jednih te istih heroja pod razli?itim imenima, uo?eni su i ogromni pomaci u vremenu u kome su se (navodno) događaji zbivali. Među najzna?ajnijim primerima su brojna podudaranja brojnih karakteristika biografija egipatskih faraona i careva Svetog rimskog carstva . Analiziraju?i (matemati?ko-statisti?ki) napise rimskog istori?ara Josifa Flavija , jednog od klasika, ?iji radovi opisuju solidne periode istorije i Izraela i drevnog Rima, Fomenko otkrio je da s ta?ke gledi?ta matematike-statistike, sve to je jednostavno ponavljanje Starog Zaveta s me?anjem imena i geografskog podru?ja događanja. Tako, temeljito istra?ivanje pokazuje da doslovce ne postoje informacije koje se mogu pouzdano datirati, o događajima pre 10. veka nove ere.
  2. Skaligerijeva glavna dela lat. Opus Novum de emendatione temporum (1583) i lat. Thesaurum temporum (1606) predstavljaju ogromno polje datuma proizvedenih bez bilo kakvog obrazlo?enja, sadr?e ponavljaju?e nizove datuma s pomacima jednakim umno?cima brojeva 333 i 360 koji ina?e predstavljaju glavne kabalisti?ke brojeve. Numerologija je u to doba bila va?na nauka i J. J. Skaliger je bio poznati kabalista svoga doba.

Astronomska datiranja [ уреди | уреди извор ]

A.T. Fomenko, G.V. Nosovski i V.V. Kala?nikov (1942-2001) detaljno su prou?ili Almagest anti?kog astronoma Ptolomeja koji se smatra kamenom temeljcem klasi?ne istorije i navodno je sastavljen 150. g.n.e. Po opisu rasporeda zvezda ruski istra?ivaci su prora?unali da je Almagest sastavljen u 16-17. veku od astronomskih podataka iz 9-16. veka, iz ?ega su zaklju?ili da je Ptolomej ?iveo u Srednjem veku. Na ovaj zaklju?ak ih je navela i ?injenica da ne postoji ?original“ Almagesta na gr?kom, ve? da su svi tekstovi na starogr?kom nastali nakon verzije ?tampane na latinskom.

Fomenko i Nosovski su takođe objavili da su dekodirali 34 drevna Egipatska horoskopa ocrtana u grobnicama u Dolini Kraljeva ili uklesana u kamen u Denderi i Esni . Egiptologija ove horoskope datira ili u neka davna vremena ili ka?e da se ne podudaraju ni sa kakvim datumima. Po Fomenku i Nosovskom, ovi horoskopi sadr?e dovoljno astronomskih podataka i svi datumi na temelju njih su srednjovekovni i odnose se najranije na 10 vek n.e. [10] Odavde su zaklju?ili da su egipatske piramide izgrađene u Srednjem veku .

Hipoteti?ka rekonstrukcija [ уреди | уреди извор ]

Isus Hrist [ уреди | уреди извор ]

Rezultati Nove hronologije pokazuju da je Hrist ?iveo 1152 - 1185 . g., da su Isus Hrist , vizantijski car Andronik I Komnin , apostol Andrej Prvozvani i ruski knez Andrej Bogoljubski jedna li?nost [11] . Poslednja hipoteza Fomenka i Nosovskog iz knjige ?Zaboravljeni Jerusalim“ (Moskva, 2007) pokazuje da je jevanđeljski Jerusalim, u stvari, utvrđenje Joros .

U knjizi se pri?a o jednom spomeniku kod Carigrada , podignutom muslimanskom svecu koga Turci nazivaju Ju?a . Muslimani smatraju da je to grobnica Isusa Navina . Spomenik je ogroman (17m×2m) na Bejkozu , ju?no od Jorosa, na azijskoj obali Bosfora . Nije isklju?eno da je u pitanju neki spomenik i se?anje na događaje u vezi sa raspe?em Isusa Hrista. U Evropi se o tome prakti?no ni?ta ne zna, iako je spomenik među doma?im stanovni?tvom veoma po?tovan.

Imperija i njen raspad [ уреди | уреди извор ]

Fomenko i Nosovski smatraju da su osvajanja Aleksandra Velikog , velika seoba naroda, invazija mongolskih hordi i turska osvajanja jedan isti događaj, koji je desio u 14. veku i predstavljao slovensko-turska osvajanja Evrope, Azije i Severne Afrike . Za mongolsku imperiju tvrde da je ?ivela od 14. do kraja 16. veka i da je predstavljala konfederaciju Rusije i Turske sa kozacima kao vojskom. Zatim se, po hipotezi Fomenka i Nosovskog, krajem 16. veka, ta imperija raspala kao rezultat pobune zapadnoevropskih separatista. Raspad imperije je nama poznat pod imenom reformacija u Zapadnoj Evropi.

U Rusiji je na vlast do?la prozapadna marionetska dinastija Romanovih , koji su zapo?eli niz dugogodi?njih ratova sa Turcima. Po?eli su krvavi ratovi na Balkanu , ?to je dovelo do pogor?anja međureligijskih i međunacionalnih odnosa. Osim ?to su Romanovi iskorenili prethodnu dinastiju, uni?tili su i originalne istorijske dokumente.

U Zapadnoj Evropi takođe su falsifikovali istoriju. U tom cilju događaji oko mongolskih osvajanja pod razli?itim naslovima bili su odgurani u izmi?ljenu pro?lost. Velika slovenska osvajanja, odnosno preseljenja naroda, bila su pomerena na vremenskoj osi u 5. i 6. vek na?e ere.

Uprkos ?krivotvorenju“ tragovi ?slovenskih osvajanja“ su se sa?uvali. Na primer, etrurski natpisi u Italiji , koje su Tadeu? Volanjski i Valerij ?udinov de?ifrovali pomo?u slovenskih jezika .

Lingvisti?ka zapa?anja [ уреди | уреди извор ]

Neke zapadnoevropske re?i, koje li?e na imena slovenskih naroda, imaju uvredljiv i poni?avaju?i smisao:

Po mi?ljenju Fomenka i Nosovskog to je rezultat namerne delatnosti zapadnih filologa i lingvista u ?vaspitne“ i propagandne svrhe.

Reference [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ http://www.new-tradition.org/view-garry-kasparov.htm Архивирано на са?ту Wayback Machine (28. новембар 2007) engl. Mathematics of the Past by Garry Kasparov
  2. ^ Проблемы борьбы с лженаукой (обсуждение в Президиуме РАН) Архивирано на са?ту Wayback Machine (16. март 2019) ? Вестник Российской академии наук 1999, том 69, № 10, с. 879?904
  3. ^ ?Чем угрожает обществу лженаука? (заседание Президиума РАН) 2003.” . Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г . Приступ?ено 03. 08. 2011 .  
  4. ^ Morten Monrad Pedersen, Was the First Queen of Denmark a Man? Архивирано на са?ту Wayback Machine (7. август 2011), Skeptic Report , November 2002. Retrieved 9 October 2007.
  5. ^ James H. Billington, Russia in Search of Itself , (Washington: Woodrow Wilson Center Press / Baltimore: Johns Hopkins University Press), 2004, pp. 82-4.
  6. ^ "les conceptions fantasmagoriques de Fomenko sur la ≪ nouvelle chronologie ≫ mondiale." Marlene Laruelle, Review of James H. Billington, Russia in search of itself , Washington, D.C., Woodrow Wilson Center Press / Baltimore ? London, The Johns Hopkins University Press, 2004; Cahiers du Monde Russe , 45/3-4, pp. 736-7 .
  7. ^ H. G. van Bueren, "Mathematics and Logic", Review of A. T. Fomenko, Empirico-Statistical Analysis of Narrative Materials and its Applications to Historical Dating , 2 vols, (Dordrecht: Kluwer) 1994, in Annals of Science , 53 (1996): 206-207.
  8. ^ engl. Bickerman E.J. Chronology of the Ancient World.-London, 1969.
  9. ^ engl. Newton Isaac The Chronology of Ancient Kingdoms.-London, 1728. Reprint: London, 1988.
  10. ^ http://www.galaksija.info/forum/viewtopic.php?t=1591 sen-sei Povijest - istina ili la?.
  11. ^ Г. В. Носовский, А. Т. Фоменко Царь Славян.-СПб., 2004.-640 с.

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

  1. Nova hronologija (zvani?ni sajt)
  2. Matemati?ari ?podmlađuju“ Hrista (?lanak prof. istorije Zorana Peja?inovi?a)
  3. Grobnica Ju?e [ мртва веза ] (enciklopedija "Hronologija")
  4. Hum Ju?e Архивирано на са?ту Wayback Machine (10. март 2008) (fotografije)

Vidi jo? [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nova_hronologija_(Fomenko)&oldid=26775228 ”