Neokonfucijanizam ili neokonfucijanstvo (pojednostavljeni kineski: 宋明理?; tradicionalni kineski: 宋明理學; pinyin: Song-Ming L?xue ?esto skra?eno na 理學) je moralna, eti?ka i kineska filozofija temeljena na konfucijanizmu i nastala u doba dinastije Tang zahvalju?i filozofima kao ?to su Han Yu i Li Ao (772-841), a koja je veliki uticaj stekla u doba dinastija Song i Ming .

Neokonfucijanizam je predstavljao poku?aj stvaranja vi?e racionalnog i sekularnog oblika konfucijanizma, odnosno odbacivanja praznoverjai misti?kih elemenata taoizma i budizma koji su dominirali konfucijanisti?kom misli za vreme i posle dinastije Han . Iako su nekonfucijanci kritikovali taoizam i budizam , te dve religije su svejedno imali uticaj na njihovu filozofiju, s obzirom da su od njih posuđivali terminologiju i pojedine koncepte. Međutim, za razliku od budista i taoista, koji su metafiziku promatrali kao katalizator duhovnog razvoja, verskog prosvetljenja i besmrtnost, neokonfucijanisti su metafiziku gledali kao vodi? za racionalnu eti?ku filozofiju.

Izvori [ уреди | уреди извор ]

1. ↑ Blocker, H. Gene; Starling, Christopher L. (2001). Japanese Philosophy . SUNY Press. str. 64.
2. ↑ Huang 1999: str. 5.