Gigantizam (od gr?. γ?γα? [ gigas ] ? ?gigant“, mno?. γ?γαντε? [ gigantes ]) veli?ina tela koja znatno prema?uje prose?nu veli?inu tela ? ?ovekovog, ?ivotinjskog, biljnog, astronomskog i sl. Ova pojava naziva se jo? i makrosomija . Gigantizam , u medicini , predstavlja pove?ani rast koji nastaje zbog prekomernog lu?enja hormona rasta pre zatvaranja epifiznih pukotina, naj?e?ce iz adenoma hipofize .

Uz prekomeran rast, obi?no preko 2 m, postoji i zakasneli pubertet koji pridonosi longitudinalnom rastu i kasnijem zatvaranju epifiznih pukotina. Radi se o vrlo visokim mladim ljudima s nesrazmerno dugim rukama i nogama, velikim ?akama i stopalima, smanjen libido , eventualna pojava dijabetesa insipidusa .

Kod ?istih oblika građa tela je skladna. Mogu?a je udru?enost gigantizma sa akromegalijom kada se viđaju dismorfolo?ke promene svojstvene ovom drugom oboljenju (porast nosa , u?iju , zadebljanje i porast usana i jezika , a donja vilica i supraorbitalni luci postaju ja?e istaknuti, zatim porast ?aka , stopala ali i unutra?njih organa, srca , jetre , slezine , bubrega , creva , ?titaste ?lezde ). Uz gigantski rast mogu se videti promene uslovljene metaboli?kim efektima, potom simptomi tumorskog procesa i znaci insuficijencije neke druge endokrine ?lezde .

Naj?e??i uzrok je adenom hipofize, ređe hiperplazija hipofiznih ?elija, a izuzetno maligni tumor .

Le?i se operativnim putem ili primenom radioterapije . Terapijska primena polnih hormona sprovodi se radi br?eg sazrevanja skeleta i skra?enja perioda rasta.

Vidi jo? [ уреди | уреди извор ]

• Gigantizam (ostrvski) , biolo?ki fenomen gde se veli?ina ?ivotinja izolovanih na nekom ostrvu dramati?no pove?ava kroz nekoliko generacija.