한국   대만   중국   일본 
Gaspar Mon? ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Gaspar Mon?

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Gaspar Mon?
Gaspard monge litho delpech
Gaspar Mon?
Ime po rođenju Gaspard Monge
Datum rođenja 9 maj 1746 ( 1746-05-09 )
Mesto rođenja Bon , Zlatna obala
  Francuska
Datum smrti 28. jul 1818. ( 1818-07-28 )  ( 72   god. )
Mesto smrti Pariz
 Francuska
Prebivali?te Francuska
Dr?avljanstvo francusko
Obrazovanje matematika, in?enjerstvo, obrazovanje
Zanimanje matemati?ar
Delovanje nacrtna geometrija
Naslednik ?an Batist Bio [1]
?arl Dupa

Gaspar Mon?, grof de Pelus (9. maj 1746 [2] ? 28. jul 1818 [3] ) bio je francuski matemati?ar, izumitelj nacrtne geometrije [4] [5] (matemati?ke osnove tehni?kog crtanja ), i otac diferencijalne geometrije . [6] Tokom Francuske revolucije on je slu?io kao Ministar mornarice, i u?estvovao je u reformi francuskog obrazovnog sistema. On je pomogao da se osnuje Politehni?ka ?kola .

Biografija [ уреди | уреди извор ]

Detinjstvo i mladost [ уреди | уреди извор ]

Mon? je rođen u Bonu u Zlatnoj obali kao sin trgovca. On je bio obrazovan u koled?u oratorista u Bonu. [5] Godine 1762. se upisao na Koled? de la Trinite u Lionu , gde je godinu dana nakon ?to je zapo?eo studije postao u?itelj fizike [5] kad je imao samo sedamnaest godina. [7]

Nakon zavr?etka ?kolovanja 1764. godine vratio se u Bon, gde je izradio opse?ni plan grada, razvijaju?i metode posmatranja i konstrui?u?i potrebne instrumente; plan je predstavljen gradu. Taj dokument se jo? uvek se ?uva u njihovoj biblioteci . [5] Jedan oficir in?enjerstva koji je to video pisao je komandantu Kraljevske in?enjerske ?kole u Mezjeru , preporu?iv?i mu Mon?a i on je dobio posao crta?a . [5] L. T. K. Rolt , in?enjer i istori?ar tehnologije, pridaje Mon?u zasluge za nastanak in?enjerskog crte?a . [8]

Karijera [ уреди | уреди извор ]

Oni koji su studirali u oficirskoj ?koli bili su isklju?ivo iz redova aristokratije, tako da mu nije bio dozvoljen prijem u samu instituciju. Njegove manuelne sposobnosti su bile veoma cenjene, ali njegove matemati?ke ve?tine nisu iskori??ene. Ipak, u slobodno vreme je radio na razvoju svojih ideja. U to vreme je do?ao u kontakt sa ?arlom Bosjuom , profesorom matematike sa Kraljevske in?enjerske ?kole. ?Hiljadu puta sam bio u isku?enju“, rekao je on dugo kasnije, ?da pocepam svoje crte?e sa gađenjem zbog po?tovanja koje im je pridavano, kao da nisam bio dobar ni za ?ta bolje.“ [5]

Nakon godinu dana u Kraljevskoj ?koli, Mon? je zamoljen da izradi plan za utvrđenje na takav na?in da optimizuje njegov odbrambeni aran?man. Postojao je utvrđen metod za to koji je uklju?ivao duga?ke prora?une, ali Mon? je osmislio na?in re?avanja problema kori??enjem crte?a. Prvo njegovo re?enje nije prihva?eno, jer nije oduzelo vreme koje je ocenjeno kao neophodno, ali nakon ispitivanja je prepoznata vrednost dela, [5] i prepoznate su izuzetne Mon?ove sposobnosti.

Nakon ?to je Bosju napustio Kraljevsku ?kolu in?enjeringa, Mon? je preuzeo njegovo mesto u januaru 1769. godine, a 1770. je takođe postavljen za instruktora eksperimentalne fizike. [7]

Godine 1777, Mon? se o?enio Katarin Uart, koja je posedovala kova?nicu. Ovo je dovelo do toga da Mon? razvije interesovanje za metalurgiju . Godine 1780, postao je ?lan Francuske akademije nauka ; u to vreme zapo?elo je njegovo prijateljstvo sa hemi?arom Klod Luj Bertoleom . [5] Godine 1783, nakon ?to je napustio Mezijer, on je, nakon smrti E. Bezu , imenovan za ispitiva?a pomorskih kandidata. [5] Iako ga je ministar pritiskao da pripremi kompletan kurs matematike, on je odbio da to u?ini sa obrazlo?enjem da bi to li?ilo gospođu Bezu njenog jedinog prihoda, i to od prodaje ud?benika koje je napisao njen pokojni mu?. [5] Godine 1786. napisao je i objavio svoj Osnovni traktat o statici . [5]

1789. i kasnije [ уреди | уреди извор ]

Mon?ova bista na groblju Le Per La?ez u Parizu

Francuska revolucija je potpuno promenila tok Mon?ove karijere. On je bio sna?an pristalica revolucije, i 1792. godine, nakon ?to je Zakonodavna skup?tina formirala izvr?no ve?e, Mon? je prihvatio funkciju ministra pomorstva , [5] i tu funkciju je obavljao od 10. avgusta 1792. do 10. aprila 1793, kada je podneo ostavku. [7] Kada je Komitet javne bezbednosti uputio apel akademicima da pomognu u odbrani republike, on se u potpunosti posvetio ovim operacijama i istakao se svojom energijom, napisav?i Opis umetnost pravljenja topova i Saveti ?elezarima o proizvodnji ?elika . [5]

Veoma aktivno je u?estvovao u merama za osnivanje Vi?e normalne ?kola (koja je postojala samo u prva ?etiri meseca 1795. godine) i ?kole za javne radove, potom Politehni?ke ?kole , i bio na svakoj od njih profesor nacrtne geometrije. [5] Knjiga Deskriptivna geometrija. Lekcije odr?ane u normalnim ?kolama objavljena je 1799. na osnovu transkripcija njegovih predavanja odr?anih 1795. Kasnije je objavio delo Primena analize na geometriju , [5] koja je pro?irena na predavanja.

Od maja 1796. do oktobra 1797. Mon? je bio u Italiji sa K.L. Bertolet i nekim umetnicima da odaberu slike i skulpture koje se napla?uju od Italijana. [5] Tamo se sprijateljio sa Napoleonom Bonapartom . Po povratku u Francusku, postavljen je za direktora Politehni?ke ?kole , ali je po?etkom 1798. poslat u Italiju na misiju koja se zavr?ila uspostavljanjem kratkotrajne Rimske republike . [5]

Odatle se Mon? pridru?io Napoleonovoj ekspediciji u Egipat , u?estvuju?i sa Bertoletom [5] u nau?nom radu Egipatskog instituta i Egipatskog instituta nauka i umetnosti . Pratili su Bonapartu u Siriju , i vratili se sa njim 1798. godine u Francusku. [5] Mon? je imenovan za predsednika Egipatske komisije i ponovo je uspostavio vezu sa Politehni?kom ?kolom. [5] Njegovi kasniji matemati?ki radovi objavljeni su (1794?1816) u ?asopisu Journal and the Correspondence of the Ecole Polytechnique . Po formiranju Konzervativnog Senata imenovan je za ?lana tog tela, sa obiljem odredbi i titulom grofa od Pelusijuma [5] ( Comte de Peluse ), a postao je predsednik te organizacije tokom 1806?1807. Zatim su mu nakon pada Napoleona oduzete sve po?asti, te je ?ak i isklju?en sa liste ?lanova rekonstituisanog Instituta. [5]

Napoleon Bonaparta je izjavio da je Mon? bio ateista . [9] [10] Njegovi ostaci su prvo sahranjeni u mauzoleju na groblju Le Per La?ez u Parizu, a kasnije preneti u Panteon u Parizu.

Rad [ уреди | уреди извор ]

Između 1770. i 1790. Mon? je doprineo raznim radovima iz matematike i fizike za Memoare Akademije u Torinu , Memoare stranih nau?nika Pariske akademije, Memoare iste Akademije i Anale himije , uklju?uju?i ? O teoriji useka i nasipa “ ( Mem. de l’acad. de Paris , 1781), [5] koji predstavlja elegantno istra?ivanje problema sa zemljanim radovima koji se pominju u naslovu i u vezi s tim utvrđuje njegovo kapitalno otkri?e krivina zakrivljenosti povr?ine. [5] Takođe je vredno napomenuti da je u svom Memoarima o nekim fenomenima vida Mon? predlo?io rano implicitno obja?njenje fenomena postojanosti boje na osnovu nekoliko poznatih zapa?anja.

Leonhard Ojler , u svom radu o zakrivljenosti iz 1760. u Berlinskim memoarima , nije razmatrao normale povr?ine, ve? normale ravni preseka kroz određenu normalu, tako da se nikada nije suo?io sa pitanjem preseka uzastopnih normala povr?ine. [5] Mon?ov rad daje obi?nu diferencijalnu jedna?inu krivih zakrivljenosti i uspostavlja op?tu teoriju na veoma zadovoljavaju?i na?in; primenu na zanimljiv poseban slu?aj elipsoida prvi put je realizovao u kasnijem radu 1795. godine. [5]

Izabrane publikacije [ уреди | уреди извор ]

Vidi jo? [ уреди | уреди извор ]

Reference [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Sooyoung Chang, Academic Genealogy of Mathematicians , World Scientific, 2010, p. 93.
  2. ^ ?Registres paroissiaux et/ou d'etat civil : 16 janvier 1745 - 1746” [Parish and/or civil registers: January 16, 1745 - 1746] (на ?езику: француски). Archives of the Department of Cote-d'Or. стр. 174/281. FRAD021EC 57/044 . Приступ?ено 8. 5. 2018 .  
  3. ^ ?Monfredy (1845) to Monge (1831)” , Fichiers de l'etat civil reconstitue [ Reconstituted files of civil status ] (на ?езику: француски), Paris Archives, стр. 44/51, V3E/D 1076 , Приступ?ено 8. 5. 2018  
  4. ^ Albrecht Durer and Guarino Guarini published works establishing the field before Monge.
  5. ^ а б в г д ? е ж з и ? к л ? м н ? о п р с т ? у ф х Arthur Cayley (1911). ? Monge, Gaspard ”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на ?езику: енглески). 18 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 709?710.  
  6. ^ O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. ?Gaspar Mon?” . MacTutor History of Mathematics archive . University of St Andrews.  
  7. ^ а б в J.J., O'Connor and; Robertson, E.F. ?Gaspard Monge” . School of Mathematics and Statistics, University of St Andrews, Scotland . Приступ?ено 26. 3. 2012 .  
  8. ^ Rolt, L.T.C. (1957), Isambard Kingdom Brunel: A Biography , Longmans Green, LCCN   57003475 .  
  9. ^ " Napoleon replies: "How comes it, then, that Laplace was an atheist? At the Institute neither he nor Monge , nor Berthollet , nor Lagrange believed in God. But they did not like to say so." Baron Gaspard Gourgaud , Talks of Napoleon at St. Helena with General Baron Gourgaud (1904), page 274.
  10. ^ Vincent Cronin (1983). The view from planet Earth: man looks at the cosmos . Quill. стр.  164 . ISBN   9780688014797 . ? Yet, sailing to Egypt, he had lain on deck, asking his scientists whether the planets were inhabited, how old the Earth was, and whether it would perish by fire or by flood. Many, like his friend Gaspard Monge, the first man to liquefy a gas, were atheists. ”  

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

Gaspar Mon? на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gaspar_Mon?&oldid=27676859 ”