Bellum Cibalense
(316. год) ?е назив за први
рат
изме?у римских царева-савладара
Константина
и
Лицини?а
. Сукоб ?е добио име по на?ве?о? битки ко?а ?е во?ена у ?егово време, битки код града Cibalae (данас
Винковци
у Републици Хрватско?)
8. октобра
316. године ко?а ?е завршена неодлучним исходом.
Од 313. године
Римско царство
?е било поде?ено изме?у два августа Константина Великог, ко?и ?е владао западним делом Царства, и Лицини?ем, ко?и ?е владао Истоком. Лицини?ев посед обухватао ?е и балканске и подунавске провинци?е царства, док ?е Константинова на?источни?а област била Итали?а. У борби са осталим ривалима (
Максенци?е
,
Максимин Да?а
...), два цара су од кра?а 311./почетка 312. године склопили савез. У
Милану
су фебруара 313. уговорили за?едничку толерантну политику према хриш?анима и Лицини?е ?е оженио Константинову полусестру Констанци?у.
Лицини?у се у ?улу
315
. године родио син
Лицини?е II
чиме су му се отвориле династичке перспективе. О узроцима рата ни антички извори нису сагласни. Константинов биограф
Евсеви?е Цезаре?ски
само сумарно приказу?е узроке у Лицини?ево? зависти и незахвалности према Константину.
Аурели?е Виктор
подвлачи различитост ?ихових карактера, а
Еутропи?е
пише како ?е управо Константин "намерио да завлада читавим светом" и напао Лицини?а без обзира на ро?ачке везе.
Било како било,
Константин Велики
?е предложио Лицини?у да од Итали?е створе тампон-зону под управом новог цезара. Ову улогу Константин ?е наменио
Баси?ану
, мужу сво?е полусестре Анастаси?е.
Лицини?е
?е пак послао Баси?ановог брата Сенекиона да наговори новопостав?еног цезара на побуну против Константина. Баси?анова побуна ?е брзо савладана, а Сенекион ?е побегао Лицини?у ко?и ?е одбио да га изручи Константину. Тиме ?е владар Запада добио изговор за отпочи?а?е непри?ате?става.
Из Итали?е Константин ?е са 20.000 во?ника почетком октобра упао на Лицини?еву територи?у. У близини града
Цибале
(данаш?и
Винковци
) дошло ?е 8. октобра до судара две во?ске. Лицини?ева ?е била бро?но ве?а и бро?ала ?е 35.000 ?уди. Ипак, август истока ?е у тешко? бици, ко?а ?е у во?ном погледу завршена са неодлучним исходом, изгубио чак 20.000 пешака, али се са сачуваном ко?ицом повукао у сво?у резиденци?у у
Сирми?ум
(данаш?а
Сремска Митровица
). Одатле се Лицини?е, за?едно са женом, сином и царском ризницом, склонио у
Сердику
(данаш?у
Софи?у
). Намерава?у?и да брани преосталу Траки?у и по?ача сво? углед ме?у тамаш?им трупама, Лицини?е ?е у Сердики прогласио Аурели?а Валери?а Валенса, локалног пограничног заповедника (dux), за свог августа-савладара. Константин ?е у ме?увремену заузео
Филипопо?
(данаш?и
Пловдив
) и ту ?е одбио Лицини?еве мировне предлоге. До нове битке дошло ?е у околини Хадри?анопо?а (данаш?е ?едрене) на месту познатом као Campus Mardiensis. Лицини?е ?е поново умакао и Константин ?е проценио да му ?е победа на домак руке. Сматра?у?и погрешно да се Лицини?е и
Валери?е Валенс
повлаче са ци?ем пребацива?а у Малу Ази?у, Константин ?е ушао у
Византион
. Ту ?е сазнао да се ?егови противници у ствари налазе у зале?у, у граду
Beroe Traiana Augusta
(данас
Стара Загора
). Правилно проце?у?у?и стратешку тежину свог положа?а, Константин ?е овога пута прихватио преговоре.
Иако ни?е у потпуности потучен на бо?ном по?у, Лицини?у ?е била ?асна Константинова премо?. Победнику ?е предао
ди?ацезе Панони?у
и
Мези?у
, али ?е задржао Траки?у, као сво? ?едини преостали посед у Европи. Валери?е Валенс ?е жртвован компромису изме?у два цара. Слога два савладара ?е потвр?ена избором неутралних личности за конзуле
317
. године. На?зад, у Сердики ?е Константин, уз упад?иво одсуство Лицини?а,
1. марта
317. године прогласио за цезаре сво?е синове Криспа и
Константина II
и свог сестри?а, Лицини?евог сина,
Лицини?а Мла?ег
.
Слога изме?у Константина и Лицини?а одржана ?е до 320. када поново почи?е заоштрава?е односа.
Лицини?е
?е на?зад побе?ен и укло?ен
324
. за?едно са сво?им сином. Константин ?е тиме постао ?едини владар читавог Римског царства. У том светлу, Први рат изме?у Константина и Лицини?а из 316. године, треба посматрати као важан корак у Константиновом осва?а?у апсолутне власти.
Кратка хроника
Consularia Constantinopolitana
(
Fast Hydatii
) ?е погрешно датовала битку код Цибале 8. октобра
314
. године, а самим тим и Први рат изме?у Константина и Лицини?а за 314. годину. Оваква хронологи?а прихва?ена ?е у стари?о? литератури безпоговорно иако ?е донела читав низ тешко решивих историографских пита?а (нпр. Константиново присуство Сабору у Арлу у Гали?и ко?и ?е отворен 1. августа 314. године).
Ме?утим, нумизматичар
Патрик Брун
(P. Bruun) ?е 1953. показао да ?е тек
316
. године укло?ен Лицини?ев лик са новца ко?и ?е Константин ковао у Арелату. Ова нова хронологи?а ?е касни?а поткреп?ена и новим матери?алним доказима нпр. на Константиново? три?умфално? капи?и у Риму, ко?а ?е инаугурисана 25. ?ула 315., у време прославе десетогодиш?ице владавине,
Лицини?е
се по?ав?у?е чак осам пута. Све представе Лицини?а на славолуку указу?у на слогу и равноправност два августа. Уколико ?е рат во?ен 314, а коначни споразум постигнут тек 317., такве представе на три?умфалну капи?у тешко да би уопште и биле постав?ене. Лицини?еве статуе не показу?у ни трагове насилног укла?а?а или руше?а, тако да се претпостав?а да су биле део оригиналне гра?евине. Да?ом критиком наративних извора
Тимоти Барнс
(T. Barnes) ?е утврдио да се ни извори ове врсте не сукоб?ава?у са нумизматичким и другим археолошким изворима, ве? напротив, да их подупиру.