4. милени?ум п. н. е.

Милени?уми :	5. милени?ум п. н. е. ; 4. милени?ум п. н. е. ; 3. милени?ум п. н. е. ;
Векови :	40. век п. н. е. ; 39. век п. н. е. ; 38. век п. н. е. ; 37. век п. н. е. ; 36. век п. н. е. ; 35. век п. н. е. ; 34. век п. н. е. ; 33. век п. н. е. ; 32. век п. н. е. ; 31. век п. н. е. ;

4. милени?ум п. н. е. ?е милени?ум , односно период ко?и ?е започео 1. ?ануар . 4000. п. н. е. , а завршио 31. децембра 3001. п. н. е. У 4. милени?уму п. н. е. догодиле су се важне промене у ?удско? култури. Тада ?е почело бронзано доба , као и кориште?е писма . Сада ?е ве? доказано и научно поткеп?ено доказима, да ?е и прва металурги?а и прва писменост, као и урбано цивилизовано друштво, с водоводом, канализаци?ом и подним гре?а?ем, ку?ема на спрат и без рата 2.500 година посто?ало на територи?и Срби?е у оквиру Винчанске цивилизаци?е, ко?а се протезала до Крита и Анадоли?е. Везе изме?у Винче и Сумера, требало би институционализовано истраживати. Винчанске таблице, стари?е од сумерских неколико милени?ума, у себи садрже симболе попут свастике и 27 словних знакова ?ирилице, као и латиничног писма. (Из пропагандно-политичких разлога, ова пресудна научна истина се кри?е од шире ?авности.) Да ли истовремено, или после климатских промена,установ?ени су, а потом процвали градови-државе у Сумеру , те кра?евство у Египту . По?опривреда се распрострла широм [[Еурази?а|Еурази?е и Блиског истока. Светска популаци?а се кроз милени?ум удвостручила, од отприлике 7 до 14 милиона ?уди.

Дога?а?и [ уреди | уреди извор ]

Сумерски град Ур у Месопотами?и ( 40. век п. н. е. ); Сумерска хегемони?а у Месопотами?и , с откри?ем писма , математике теме?ене на бро?у 60, астрономи?е и астрологи?е , гра?анског права , комплексне хидрологи?е , ?едрилица , точкова и грнчарског кола , 4000 ? 2000. п. н. е.
епоха модерног ?евре?ског календара отпочела 7.10. 3761. п. н. е.
?евре?ска хронологи?а наводи да ?е свет створен 3760. п. н. е.
У Колумби?и се око 3600. п. н. е. направ?ена уметничка дела у Чирибиквету ( Каквета ).
Прва, друга и четврта династи?а у Кишу ( Месопотами?а ).
Еци ледени човек умире у близини данаш?е аустри?ско - итали?анске границе cca. 3300. p. n. e. , да би га године 1991 . открили у леднику Ецких Алпа . Веру?е се да ?е узрок смрти било убиство .
Неолитски становници Ирске граде 250.000 тона тешку опсерватори?у ?угре?н? cca. 3200. п. н. е.
Неолитско насе?е сагра?ено код Скара Бреа на Оркни?скима острвима , Шкотска .
3000. п. н. е. ? Менес у?еди?у?е Гор?и и До?и Египат , и гради нову престолницу у Мемфису .
3000. п. н. е. ? Прото-Индо-Иранци се деле на иранске народе (ко?и путу?у на запад од Инди?е ) и Индоари?еце . ^[1]
3000. п. н. е. ? Према неким претпоставкама у ово доба ?е написана Ригведа . ^[2]
Откри?е сребра .
Почеци иберске цивилизаци?е, с тиме да долазак ?уди на полуострво датира до око 4000. п. н. е..
Око 3000. п. н. е. - Прва грнчари?а у Колумби?и код Пуерто Хормига ( Магдалена ), се сматра ?едним од првих примера грнчари?е у Новом свету. Прво насе?е код Пуерто Бадела ( Департман Боливар ).

Еколошке промене [ уреди | уреди извор ]

Према студи?ама глациолога Лони?а Томпсона (професора на Државном универзитету Оха?а и истраживача у Бирдовом поларном истраживачком центру ) низ доказа упу?у?е да ?е пре 5200 година дошло до глобалних климатских промена:

Клима се нагло променила уз драстичне последице.
Би?ке закопане у ледено? капи Квелка?а у перуанским Андама указу?у да се клима променила тако нагло да ?е лед заробио и до данас сачувао би?ке.
Човек зароб?ен у алпском леднику (? Еци “) ?е остао замрзнут до откри?а 1991 .
Годови дрве?а у Ирско? и Енглеско? указу?у да ?е то био ?ихов на?сушни?и период.
Ледена ?езгра, односно однос два изотопа кисеоника с ледених по?а на врху афричког Килима?ара , ко?и ?асно указу?е каква ?е била температура за време пада?а снега.
Велике промене у би?ном полену откривеном на дну ?езера у ?ужно? Америци.
На?нижи нивои метана откривени из ледених по?а у Гренланду и Антарктици .
Почетак дезертификаци?е Сахаре ( 35. век п. н. е. ). Сахара се од насе?еног подруч?а претвара у голу и суву пусти?у.