Грбови на штиту су део европске традици?е, настали као знак власништва одре?ене особе или групе ?уди, и ко?и су он или она користили на разне начине. ^[1] За разлику од печата и амблема , грбови на штиту има?у сво? формални опис ? блазон. ^[2]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Хералдички диза?ни су ушли у општу употребу ме?у европским племством у 12. веку . Систематска, наследна хералдика развила се до почетка 13. века . Право да се користе грбови, по закону или друштвено? конвенци?и , разликовало се у извесно? мери од зем?е до зем?е. Рани хералдички диза?ни су били лични, користили су их по?едини племи?и (ко?и су тако?е могли да ме?а?у сво? одабрани диза?н током времена). Грбови поста?у доследни?и до кра?а 12. века, на пример у Енглеско? од кра?а Ричарда I током Тре?ег крсташког рата (1189?1192). ^{[4] [5]}

Гра?ански грбови су се користили у северно? Итали?и у друго? половини 14. века, а у Светом римском царству средином 14. века. У касном сред?ем веку , употреба грбова се проширила на свештенство , на градове као гра?ански идентификатор и на кра?евске организаци?е као што су универзитети и трговачке компани?е. Вексилологи?а ^{[6] [7] [8]} и хералдика су уско повезане.

Сам термин грб ?е повезан са огртачем са хералдичким мотивима ко?и су носили борци, посебно на витешком турниру , те се на старофранцуском назива cote a armer . Смисао се преноси на сам хералдички диза?н на сред?еенглеском ?езику , средином 14. века. ^[9]

Упркос одсуства уобича?ене, широко распростра?ено? регулативе, хералдика ?е остала доследна широм Европе, где ?е сама традици?а регулисала диза?н и употребу грбова. ^[10] Неке наци?е, као што су Енглеска и Шкотска , ?ош увек су конзистентне у одржава?у истог хералдичког ауторитета ко?и су традиционално придавале при регулиса?у грбова током вековима, и настав?а?у да то чине и данас. У Енглеско?, на пример, доделу грбова контролише кра?евска организаци?а Коле? за грбове. ^{[11] [12] [13]} За разлику од печата и других општих амблема , хералдичка ?достигну?а“ има?у формални опис ко?и се зове блазон , ^{[14] [15] [16]} при чему се користи речник ко?и омогу?ава доследност у хералдичким приказима. У данаш?е време, грбови се ?ош увек користе од стране разних институци?а и по?единаца: на пример, многи европски градови и универзитети има?у смернице о томе како се ?ихови грбови могу користити и штите ?ихову употребу као заштитна обележ?а , као што то чине и са било ко?им другим ?единственим идентификатором. ^{[17] [18]} Посто?е многа друштва ко?а тако?е помажу у диза?ну и регистраци?и личних грбова.

Хералдика ?е упоре?ена са модерним корпоративним логотипима . ^[19]

Елементи грба [ уреди | уреди извор ]

Грб се састо?и из више елемената:

• Штит у хералдици
• Плашт у хералдици
• Челенка у хералдици
• Држачи штита у хералдици
• Постамент у хералдици
• Мото

Разво? хералдичког грба [ уреди | уреди извор ]

Штит

По?е

Држачи

Челенка

Венац

Плашт

Кацига

Постамент

Мотив

Мото

Елементи хералдичког грба

У току борбе, витезови прекривени сво?им оклопом, нису се могли ме?усобно распознавати. Постепено се почело став?ати различити симболи на штит и на груди, истовремено са бо?е?ем штитова и плашта. То ?е знатно олакшавало разликова?е витезова на бо?ном по?у или на многобро?ним витешким турнирима тог времена.

Тако се дошло до велике разноврсности у погледу слике на грудима и на штиту и бо?е плашта , и убрзо су кра?евски хералдичари покушали забележити све грбове у свом кра?евству па им у?едно и одредити некаква правила ? чиме наста?е хералдика као врста науке. ^[20]

У?едно, с обзиром да се тада власт углавном теме?ила на успеху на бо?ном по?у, владари су почели користити елементе свог витешког обележ?а као сво? симбол и у стварима државног знача?а. Стилизовани су хералдички симболи, елементи витешких симбола пренесених на папир, ко?и су се на та? начин могли користити за на?различити?е потребе. Сама кацига ?е, и тада, означавала властелински статус носиоца грба . ^[21]

Касни?и, разви?ени облик хералдичких грбова ук?учивао ?е и држаче штита и мото . Држачи штита , или подупирачи , су об?аш?авали на чему носилац грба теме?и сво? ауторитет, па су се могли на?и на?чеш?е разни светите?и (ко?и истичу божанско право) и животи?е (ко?е су имале да истакну духовне или физичке квалитете носиоца грба) на ко?е су се позивали разни владари и племи?и, и теме?или сво? статус. На траци испод штита ?е у почетку на?чеш?е ста?ао борбени поклич претка носиоца грба , а касни?е су се став?ани цитати из Светог писма и латинске изреке , и друге поруке ко?е су говориле о идеалима и амбици?ама носиоца грба. Само по?е штита скоро да се претварало у сликарско платно ? поде?ено на неколико по?а тако да свако по?е говори о неком аспекту статуса носиоца тог грба, високом пореклу или заслугама за кра?а .

Грб ?е, данас, симболички знак као обележ?е ?едне државе, народа, града, племи?ке породице или по?единца. Наука ко?а се бави изучава?ем грбова се назива Хералдика или ?наука о грбовима“. Научници ко?и се баве овом области се назива?у Хералдичари . Хералдика ?е стандардизована у сред?ем веку иако овакви системи посто?е и пре сред?ег века и сврстава?у се у пре хералдички период .

Грбови се на?чеш?е приказу?у на истакнутим местима и на заставама.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Српска хералдика

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Грб на Викимеди?ино? остави .

• Српски грбови и друга национална обележ?а
• Меди?и везани за чланак Грб на Викимеди?ино? остави
• College of Arms ? Repository of the coats of arms and pedigrees of English, Welsh, Northern Irish and Commonwealth families and their descendants together with, and in principle under the control of, the legal body the Court of Chivalry , both medieval in origin.
• The Court of the Lord Lyon ? the statutory heraldry office for Scotland (archived 5 June 2011)
• Royal Dutch Library page for the "Wapenboek Beyeren" ? written by Claes Heynenzoon around 1400, containing over 1000 drawings of coats of arms.
• General armorial of noble families in the Russian Empire (Gerbovnik) (archived 22 March 2018)