Шинсенгуми ( ?ап. 新選組) у преводу "нови одред", била ?е специ?ална полици?а ?апана , основана по налогу владе шогуната током Бакумацу периода 1864 . године. Били су активни до 1869 . године након чега су расформ?ени услед пада феудалне владе. ^[1] ?ихова главна миси?а била ?е да заштите владавину шогуна у К?оту у периоду поновног отвара?а граница и трговинске размене са странцима, одмах након одлуке да се снаге самура?а округа Чошу, ко?е су биле против те политике, отера?у са двора и уда?е од да?ег учеш?а у политици. Припадници Шинсенгуми?а су оформ?ени сакуп?а?ем ?уди из разних мачевалачких школа Токи?а (тадаш?и Едо). ^[2] Иако су припадници Шинсенгими?а у популарно? култури приказани као храбри и неустрашиви борци, данаш?и историчари их сматра?у ?немилосрдним одредом смрти“. ^[3]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Када ?е ?апан под прет?ом отворио сво?е границе за трговину са западним државама, 1854 . године (услов од стране владе САД ?е био или отвара?е или рат са технолошки напредни?ом зем?ом), дошло ?е до политичке нестабилности. ?едан од ?ачих покрета отпора била ?е политичка иде?а ? Сонно ?ои “ сра?еница од крилатице ко?а би се данас могла превести као ?Пошту?мо (подржимо) цара, отера?мо варваре) ^[4] Ло?алисти (поготово самура?и из области Чошу) у К?оту почели су са побуном против тренутне Шогунске власти. Као одговор на ?ихове све чеш?е акци?е Токугава шогунат оформ?у?е ?единицу Рошигуми ( ?ап. 浪士組) 19. октобра 1863 . године. Рошигуми ?е био одред ко?и се састо?ао од 234 ронина , самура?а без господара, ко?е ?е влада регрутовала из локалних мачевалачких школа у Еду. ^[5]

За првог командира одреда именован ?е хатамото самура? по имену Мацудаира Тадатоши, док се за правог во?у одреда узимао Ки?окава Хачиро, ронин из области Шонаи. ?ихова примарна миси?а била ?е да испрате и заштите 14-ог шогуна Токугава И?емочи?а , током важног путова?а за К?ото где се срео са тадаш?им царем Комеием . ^[6] Са истори?ске тачке гледишта та? састанак ?е био врло важан за период ?ер се шогун ни?е састао са царем ?ош од 17. века када ?е то послед?и пут урадио тре?и шогун, Токугава И?емису. За све то време шогуни су имали власт у рукама наспрам цара ко?и ?е био само фигура и марионета у власти. Отвара?ем граница и супростав?а?ем шогунату, цар за ко?ег се сматра да ?е био симпатизер ?Сонно ?ои“ политике поново доби?а власт у руке и после неколико стотина година, Токугава И?емочи се као актуелни шогун се саста?е са ?им да би дискутовали о пита?у како ?апан треба да се постави према све ве?ем доласку странаца из Европе , Америке и остатка Ази?е . ^[7]

Иако ?е Рошигуми основан од стране Токугава шогуната , ?ихов во?а Ки?окава Хачиро и остали припадници оста?у ло?ални цару, планира?у?и да окупе ?ош више ронин самура?а за ?егове потребе у граду. ?единица одлази за Едо али када ?е ?егов план откривен, група самура?а, ве?ином из Мито клана вра?а се у К?ото и формира нову групу под називом Шинсенгуми (Нови одред). Остатак самура?а у Еду формира групу Шинчогуми (?ап.新?組) под надзором округа Шонаи.

Одред Шинсенгуми су се првобитно ослов?авали именом Мибуро (?ап.壬生浪), у преводу "ронини округа Мибу". У то време, Мибу ?е било село ?угозападно од К?ота, место где су Шинсенгуми?и били првобитно стационирани. У почетку одред се делио на три франци?е, ?едну ?е водио Серизава Камо (ро?ен 1830. године из провинци?е Мино), другу Кондо Исами (Ро?ен 1834. године из провинци?е Мусаши, ученик до?о -а из Еда по имену Шиеикан ) ^[8] и тре?у Тоноучи ?ошио . Овако поде?ене посто?але су тензи?е и несугласице ме?у групама па се подела решила у?еди?е?ем наком што су Кондо и Тоноучи убили Серизаву ^[9] да би касни?е Кондо убио и Тоноучи?а.

Припадници Шинсенгуми?а :

Серизавин одред:

Кондов одред:

Тоноучи?ев одред:

Након решава?а несугласица у самом одреду, припадници Шинсенгуми?а ша?у писмо тада великом и мо?ном клану Аизу , ко?и ?е подржавао Токугава режим, са захтевом да буду званична полици?а К?ота . Захтев ?е одобрен и од тада Шинсенгуми доби?а пуну подршку да одржава мир и одре?у?е правду у граду.

Датума, 30. септембра 1865 . године (по лунарном календару 18. августа), самура?и области Чошу ко?и се били против Токугавине владавине, прину?ени су да се врате у сво?у област под наре?е?ем од стране двора, изу клана и самура?а из области Сацума. Одред Шинсенгуми?а ?е послат да помогне клану Аизу да чува?у улаз двора од могу?их напада клана Чошу. У то време "Шинсенгуми" се по први пут назива?у тим именом, на?вероватни?е доде?еним од стране Мацудаире Катамори?а (тадаш?и даим?о Аизу округа). ^[10] На супростав?еним странама налазиле су се снаге клана Мори из области Чошу и клан Шимазу из области Сацума а битка ко?а се том приликом одржала касни?е се у истори?и назива ?Кинмон но хен“ (у преводу ?Кинмон инцидент“ или ?Инцидент код капи?е палате“). Услед борби, добар део К?ота ?е спа?ен а остало ?е записано да ?е у борбама победу однео шогунат и остали самура?и области Сацума (тада на страни Шогуната) уз помо? разних во?них група, ук?учу?у?и и Шинсенгуми.

Када се група Чошу револуционара 1864 . године окупила у гостионици Икеда?а у К?оту, тридесет припадника Шинсенгуми?а упало ?е и напало побу?енике. Инцидент ?е одред начинио познатим, ?ер се сматрало да ?е тим поступком спречио напад и вероватно пожаре самура?а из округа Чошу , што ?е за утица? имало нагли прилив нових регрута у одреде Шинсенгуми?а.

Хи?ерархи?а одреда после Икеда?а инцидента :

• Главни командир и заповедник - К?окучо (?ап.局長) - Кондо Исами, четврти ма?стор Теннен Ришин Р?у стила мачева?а.
• Командир ? Сочо (?ап.?長) ?аманами Кеисуке
• Помо?ник командира ? Фукучо (?ап.副長) Хи?иката Тошизо
• Во?ни саветник ? Санбо (?ап.?謀) Ито Кашитаро
• Шпи?уни: Шимада Каи и ?амазаки Сусуму .

Капетани одреда ? Кумичо (?ап.組長)

Када се послед?и шогун, Токугава ?ошинобу 1867. године повукао из К?ота и Шинсенгуми?и су мирно напустили место под надзором вакадоши?ори?а, под именом Нагаи Нао?уки . ^[6] Током меи?и обнове , цар бива именован као главна фигура нове владе након више векова во?не владавине шогуна, а са том одлуком започи?е нова ера и почетак гра?анског Бошин рата . ^[9]

Након што су напустили К?ото Шинсенгуми су се борили у бици на Тоба-Фушими. ^[6] У Фушими, Кондо бива ра?ен пушчаним метком и касни?е лако зароб?ен у месту ?Нагаре?ами“. Након преда?е новоосновано? царско? власти проглашен ?е кривим у убиству Сакамото Р?оме , па ?е у Инабаши?у, близу Токи?а погуб?ен три неде?е после изрица?е казне. ^[9]

Након тога Шинсенгуми?и су се борили у одбрани територи?е клана Аизу под во?ством Саито Ха?имеа након чега су удружили снаге са тада новоформ?еном републиком Езо , на северу ?апана. ^[6] Бро? припадника Шинсенгуми?а прелазио ?е тада ?едва стотину чланова али без обзира на исход и да?е су се борили упркос очигледном и вид?ивом поразу Токугава шогуната. ^[9] У оча?ничко? акци?и, унапред осу?ене на пропаст, Хи?иката Тошизо води сво?е припаднике да отму царски ратни брод ?Котетсу“, али бива уби?ен пушчаним метком 20. ?уна (по лунарном календару 11. ма?а) 1869 . године. ?еговом смр?у бележи се и кра? Шинсенгуми?а. Пре смрти, остав?а писани текст о сво?о? ло?алности према Токугави:

"Иако мо?е тело трули на острву Езо,

Мо? дух и да?е чува господара на Истоку." ^[11]

Чак и тада неколико ?уди прежив?ава борбе, оста?е под во?ством Сима Казуе и под будним надзором Нагаи Нао?уки?а, и по?единачно се преда?у ново? царско? власти. ^[6] ?аке борбе и бурна времена прежив?ава?у шрипадници Шинсенгуми?а попут Накагуре Шинпачи?а, Саито Ха?имеа и Шимада Каиа. Такаги Теисаку оста?е жив и поста?е професор економи?е, чине?и га важном фигуром у да?о? истори?и ?апана. ^[12]

Чланови ореда [ уреди | уреди извор ]

На свом врхунцу, Шинсенгуми су имали око 300 ?уди. Били су прва самура?ска група ко?а ?е у свом одреду дозво?авала приступ ?удима ко?и нису били из самура?ске класе попут фармера и трговца. Многи су приступали одреду само из же?е да припада?у самура?ско? класи као и из потребе да буду умешали у политичке афере. Погрешно ?е верова?е да су сви Шинсенгуми?и били из несамура?ских класа. Остало ?е забележено да од 106 припадника Шинсенгуми?а (укупни бро? на врхунцу био ?е 302 ?уди), ?их 87 су били самура?и, осам фармера, три трговца, три доктора медицине, три свештеника, и дво?е занатли?а. Во?е одреда попут ?аманами?а, Оките, Нагакуре и Хараде су од ро?е?а припадали самура?ско? класи.

Правила [ уреди | уреди извор ]

Шинсенгуми?ев код састо?ао се од пет правила ко?и забра?у?е одступа?а од самура?ског (бушидо) кода, напушта?е Шинсенгуми?а (дезертерство), прикуп?а?е новца у приватне сврхе (зеленаштво), меша?е у ту?е спорове и учествова?е у приватним борбама. Казна за крше?е било ког од ових правила, било ?е изврше?е ритуалног самоубиства, сепуку . Као додатак, ако се деси да во?а одреда буде смртно ра?ен у борби, сви чланови ?еговог одреда мора?у да се боре и жртву?у на лицу места. Тако?е ?е посто?ало и правило да ?е у жару борбе забра?ено са собом понети лешеве сабораца осим ако ни?е у пита?у во?а одреда.

Униформа [ уреди | уреди извор ]

Чланови Шинсенгуми?а су били веома вид?иви у борби пошто су имали уоч?иве униформе. По налогу командира Серизава Камоа , стандардна униформа се састо?ала од хаори?а (?апанског сакоа) плаве бо?е са белим троугловима у угловима рукава ко?е се називала ?татсуки“, и облачила преко стандардног кимона и и хакаме (?апанских панталона). Хаори, привезан на одговара?у?и начин ?е служио да склони рукаве кимона да не омета?у покрете руком приликом борбе. Понекад су носили метални оклоп испод оде?е и кациге за заштиту главе. ^[13] Око главе су носили траке, тз. хачимаки?е ко?е су им служиле да им склоне косу у борби али и да их обележи као припаднике ове полици?ске ?единице. На ?има би било исписан назив, makoto ( искреност ). ^[13]

Униформа и бо?а хаори?а одре?ена ?е традиционалном бо?ом ?апана, тада светло плавом, насупрот тадаш?им обича?има да оде?а ратника буде браон, црне и сиве бо?е. ^[14]

У популарно? култури [ уреди | уреди извор ]

Шинсенгуми?и су вечита инспираци?а за драме, филмове, документарце, аниме и манге. ?ош шездесетих ?е у ?апану емитован програм под називом "Shinsengumi Shimatsuki" ( Шинсенгуми, од настанка до кра?а ) (TBS, 1961); и "Shinsengumi Keppuroku" (NTV, 1967) филмови и документарци о ово? истори?ско? ?единици. Године 2004, државна ?апанска телевизи?ска ку?а ( NHK ) посве?у?е традиционалну годиш?у Таига-драму названу ?едноставно Шинсенгуми! , ко?а се емитовала неде?ом поста?у?и ?една од на?успешни?их и на?гледани?их таига драма у ?апану. ^[15]

Нешто рани?и филм, Легенда о Шинсенгуми?у (1963. године) ?е базирана на роману истог имена издатог 1928. године. ^[16] Исте децени?е (1969) излази и филм ?Шинсенгуми: убице части“ где главну улогу има ?апански глумац Тоширо Мифуне . ^[17] Филм Gohatto (Табу) из 1999. године, где главну улоги има Такеши Китано тако?е има за тему припаднике Шинсенгуми?а а рад?а се одви?а у периода годину дана након дога?а?а у гостионици Икеда?а. ^[9] Четири године касни?е по?ав?у?е се и сери?а под називом ?Када ?е послед?и мач исукан“, а прати распад Шинсенгуми?а, ви?ен очима Саито Ха?имеа . ^[18]

Чувени манга уметник Нобухиро Ватсуки из?авио ?е да ?е велики фан Шинсенгуми?а и да ?е добар део ликова из ?егове чувене манге Rurouni Kenshin базиран на истори?ским личностима ове ?единице. Осим ?ега и Кен?и Морита прави 2003. године сво?е дело ?Getsu Mei Sei Ki“ко?а се преводи и као Збогом Шинсенгуми базиран на животу Хи?икате Тошизоа. Ту ?е и манга ?Kaze Hikaru“ о измиш?ено? причи о дево?ци ко?а ?е приступила одреду Шинсенгуми?а ?ер се за?убила у ?еног члана, Окиту Со?и?а, манга ?Миротворац Курогане“ о младом дечаку ко?и покушава да приступи овом одреду, али и манга-пароди?а ?Гинтама“ о Едо периоду у ?апану ко?и су уместо странаца, окупирали ванзема?ци а Шинсенгуми?и као одред полици?е осигурава?у мир у ванзема?цима насе?еном Токи?у.

?апанци се не либе да сво?е истори?ске личности у причама ставе у потпуно надреалне ситуаци?е па у анимеу ?Hakuouki“ где Шинсенгуми?и пате од ?едног облика вампиризма ко?и им да?е огромну снагу и предност у борби. ^[19]

У видеоигрици ?Fu-un Shinsengumi“ играч може да контролише чланове ове ?единице. Исто важи и за стратеги?ску игру из 2012. године Total War Shogun 2, Fall of the Samurai где ?е могу?е користити ликове као убице и агенте за подми?ива?е.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Ишин шиши
• Кондо Исами
• Мимаваригуми

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Седиште Шинсенгуми?а Са?т посве?ен истори?и, популарно? култури и меди?има везаних за Шинсенгуми
• Hajimenokizu Са?т посве?ен Саиту Ха?имеу и Шинсенгуми?ума у разним истори?ским и популарним приказима.
• Wiki samurai-archives Архива самура?а ? Шинсенгуми.