한국   대만   중국   일본 
Шиве?е ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Шиве?е

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Рибарева супруга ши?е, Ана Анкер , 1890.

Шиве?е ?е занат при коме се врши причврш?ива?е или састав?а?е предмета помо?у убода направ?ених иглом и концем. Шиве?е ?е ?една од на?стари?их текстилних вештина настала ?ош у доба палеолита . Пре проналаска преде?а предива или тка?а тканине , археолози веру?у да су ?уди каменог доба широм Европе и Ази?е шили оде?у од крзна и коже користе?и игле од кости , рогова или слоноваче и ?концем“ изра?еним од различитих делова тела животи?е , ук?учу?у?и тетиве, катгут и вене . [1] [2]

Хи?адама година се шиве?е обав?ало ручно. Проналазак шива?е машине у 19. веку и пораст комп?утеризаци?е у 20. веку довели су до масовне производ?е и извоза шивених предмета, али се ручно шиве?е и да?е практику?е широм света. [2] Фино ручно шиве?е ?е карактеристика високо-квалитетног кро?е?а , високе моде , и кро?е?а по мери, а спроводе га текстилни уметници и хобисти као средство креативног изражава?а. Прва позната употреба речи "шиве?е" била ?е у 14. веку. [3]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Порекло [ уреди | уреди извор ]

Жена ко?а ши?е кимоно , Утагава Куниоши, рани 19. век. Различите културе развиле су различите технике шиве?а, од метода реза?а тканина до врста шавова.

Шиве?е има древну истори?у за ко?у се проце?у?е да почи?е током ере палеолита . [4] Шиве?е ?е кориш?ено за спа?а?е кожа животи?а за оде?у и за склониште. Инуити су , на пример, користили тетиве ирваса за конац а игле су правили од кости?у; [5] староседеоци Америчких равница и канадских прери?а користили су софистициране методе шиве?а да би саставили типи?е . [6] Шиве?е ?е повезано са тка?ем лиш?а би?ака у Африци да би се направиле кошаре, попут оних ко?е су направили ткалци Зулу , ко?и су танке траке палминог лиш?а користили као "конац" да би шили шире траке палминог лиш?а. [7] Тка?е тканина од природних влакана потиче на Блиском истоку око 4000. године п. н. е. а можда и рани?е током неолита , а шиве?е тканина ?е пратило ова? разво?. [8]

Током сред?ег века , Европ?ани ко?и су то могли да приуште запош?авали су кро?аче . На виталну важност шива?а указивао ?е почасни положа? "Господара шиве?а" на многим европским круниса?има из сред?ег века . Роберт Редклиф, први гроф Сасекса ?е постав?ен за "лорда шиве?а" на круниса?у Хенри?а VIII , 1509. године. Шиве?е ?е на?ве?им делом било женско занима?е. Оде?а ?е била скупа инвестици?а за ве?ину ?уди, а жене су имале важну улогу у продуже?у дуговечности одевних предмета. Шиве?е ?е кориш?ено за поправ?а?е и одржава?е. Оде?а ко?а ?е била избледела превртала се како би се могла и да?е носити, а понекад би ?е морали раздво?ити и поново саставити како би одговарала ово? сврси. Када се оде?а распадне или поцепа, тканина се ушивала у нове одевне предмете, прекриваче или на други начин став?ала у практичну употребу. Многи кораци у изради оде?е од нуле ( тка?е , прав?е?е узорака, кро?е?е, преправке и тако да?е) значили су да су жене често ме?усобно ограничавале сво?у стручност у одре?ено? вештини. [4] Декоративни ручни рад, као што ?е везе?е , био ?е це?ена вештина, а младе жене ко?е су имале времена и средстава вежбале би да би изградиле сво?у вештину у ово? области. Од сред?ег века до 17. века, алати за шиве?е попут игала , шпенадли и ?астучи?а за шпенадле били су ук?учени у мираз многих европских невеста. [9]

Декоративни вез ?е био це?ен у многим културама широм света. Иако ?е ве?ина бодова за вез у западном репертоару традиционално британског, ирског или западноевропског порекла, бодови ко?и потичу из различитих култура данас су широм света познати (румунски, ори?ентални, ?апански бод). [10] Ширили су се трговачким путевима ко?и су били активни током сред?ег века. Пут свиле донео ?е кинеске технике везе?а у западну Ази?у и источну Европу, док су се технике порекла са Блиског истока прошириле на ?ужну и западну Европу преко Марока и Шпани?е . [11]

Индустри?ска револуци?а [ уреди | уреди извор ]

Шиве?е у раном 20. веку у Детроиту у Мичигену .
Жена ко?а ши?е на улици у Бангкоку на Та?ланду .
Шиве?е 1894. на Singer шива?о? машини

Прву шива?у машину на свету патентирао ?е 1790. године Томас Сеинт. [12] Почетком 1840-тих почеле су се по?ав?ивати и друге машине за шиве?е. Бартелеми Тимониер ?е представио ?едноставну машину за шиве?е 1841. године, за производ?у во?них униформи за француску во?ску; убрзо након тога, ру?а кро?ача провалила ?е у Тимониерове продавнице и бацала машине кроз прозоре , веру?у?и да ?е их машине оставити без посла. [13] До 1850-их, А?зак Сингер ?е развио прве шива?е машине ко?е су могле брзо и тачно да раде и надмашу?у продуктивност ручног шиве?а.

Текстилне радионице препуне слабо пла?ених радника за шива?им машинама прерасле су у читаве пословне четврти у великим градовима попут Лондона и ?у?орка . Жене су радиле по 14 сати како би зарадиле дово?но за издржава?е, понекад изна?м?у?у?и шива?е машине ко?е нису могле да купе. [14]

Кро?ачи су се у том периоду повезали са шиве?ем оде?е вишег ранга. [15] Ове продавнице стекле су репутаци?у за ручно шиве?е високо-квалитетне оде?е у стиловима на?нови?е британске моде, као и више класичних стилова.

20. век па нада?е [ уреди | уреди извор ]

Бангладешке жене ши?у оде?у.

Током 20. века шиве?е ?е доживело да?и разво?. Како су шива?е машине постале приступачни?е радничко? класи , потраж?а за шивеним узорцима ?е расла. Жене су се навикле да виде на?нови?е моделе у периодичним изда?има кра?ем 19. и почетком 20. века.

Хриш?ански мисионари су од 1830-их да?е ширили западне стилове шива?а и оде?е у субсахарско? Африци. Аутохтоне културе, попут Зулуа и Цване, индоктриниране су на запад?ачки начин облаче?а као знак преласка у хриш?анство . [16] Прво западне технике ручног шиве?а, а касни?е и машинско шиве?е прошириле су се по регионима у ко?има су се населили европски колонисти.

Напредак у индустри?ско? технологи?и, попут разво?а синтетичких влакана током раног 20. века, донео ?е дубоке промене текстилно? индустри?и у целини. Текстилна индустри?а западних зема?а нагло ?е опала ?ер се текстилне компани?е такмиче за ?ефтини?у радну снагу у другим деловима света. Према америчком Министарству рада, ?очеку?е се да ?е запош?ава?е кро?ача доживети мале или никакве промене, расту?и 1 одсто од 2010 до 2020“. [17] [18]

Израда оде?е [ уреди | уреди извор ]

Кро?ач ко?и подешава оде?у у Хонг Конгу .

Данас се ве?ина оде?е масовно производи и у складу ?е са стандардним димензи?ама , заснованим на мере?има ко?а одговара?у на?ве?ем делу популаци?е . Ме?утим, иако ?е ?стандардно“ одре?ива?е величине генерално корисна смерница, оно ?е мало више од тога, ?ер не посто?и индустри?ски стандард ко?и ?е ?и широко прихва?ен и кога се строго придржава?у на свим тржиштима “. [19]

Алати [ уреди | уреди извор ]

Кро?ачу ко?и ради на ?едноставном про?екту потребно ?е само неколико алата за шива?е, као што су мерна трака, игла, конац, тканина и маказе за шива?е. За означава?е тканине као водича при изради користе се посебне оловке за обележава?е и креда . [20] Напрстак ?е мали тврди алат ко?и се користи као заштитни уре?а? при шива?у. Машине за шиве?е сада се праве за широк спектар специ?алних шива?их намена, као што су машине за прошива?е, велике машине за шиве?е деб?их тканина (попут коже), рачунарске машине за везе?е и машине за дораду сирових ивица тканине. [21]

На?нови?е шива?е машине са директним погоном и електронским системом напа?а?а

Елементи [ уреди | уреди извор ]

Израда оде?е

Шва?е има?у узорак, са ци?ем да користе што ?е могу?е ма?е тканине. Узорци ?е одредити како треба да се сече и манипулише растеза?ем тканине. [22]

У изради оде?е могу се користити прате?и матери?али, попут постава или облога, ко?и ?е тканини дати чврш?и или издрж?иви?и облик.

Пре или после сече?а комада узорака, често ?е потребно обележити комаде како би се обезбедио водич током процеса шиве?а. Методе обележава?а могу изме?у осталог ук?учивати употребу оловака, креде, кро?ачких кро?ева, игле или шпенадли. [23]

Врсте шавова ук?учу?у обичан шав, цик-цак шав, француски шав и многе друге. [24]

Софтвер [ уреди | уреди извор ]

Виртуелне алатке за шиве?е у софтверу за симулаци?у
Дигитална оде?а креирана виртуелном машином за шиве?е у софтверу за симулаци?у

Са разво?ем софтвера за симулаци?у шиве?а тканина кро?ачи сада могу да црта?у шаре на рачунару и визуелизу?у диза?не оде?е користе?и алате за прав?е?е узорака и виртуелне машине за шиве?е у оквиру ових програма симулаци?е. [25]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Anawalt 2007 , стр. 80?81
  2. ^ а б ?Hand Embroidery Stitches and Stitch Families” . Sarah's Hand Embroidery Tutorials (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 21. 5. 2020 .  
  3. ^ ?Sewing” . Merriam-Webster . Приступ?ено 25. 5. 2012 .  
  4. ^ а б Kooler, Donna (2009). Donna Kooler's Encyclopedia of Sewing: Hand & Machine Sewing: 12 Projects . Leisure Arts. стр.  10 . ISBN   9781601404565 .  
  5. ^ ?On Canadian Ground” . The Bata Shoe Museum. Архивирано из оригинала 20. 06. 2013. г . Приступ?ено 10. 12. 2012 .  
  6. ^ Holley 2007 , стр. 87
  7. ^ W. D. Hammond-Tooke, ур. (1980). The Bantu-Speaking Peoples of Southern Africa . Taylor & Francis. стр. 119. ISBN   9780710007087 .  
  8. ^ Sekhri, Seema (2011). Textbook of Fabric Science Fundamentals to Finishing . PHI Learning Pvt. Ltd. ISBN   9788120341838 .  
  9. ^ Whiting, Gertrude (1971). Old-Time Tools & Toys of Needlework . reprint; originally published 1928 by Columbia University Press. Courier Dover Publications. стр.  150?1 . ISBN   9780486225173 .  
  10. ^ Webb 2006 , стр. 155, 159, 170
  11. ^ Leslie, Catherine Amoroso (2007). Needlework Through History: An Encyclopedia . Greenwood Publishing Group. стр. xii. ISBN   9780313335488 .  
  12. ^ ?Архивирана копи?а” . Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г . Приступ?ено 20. 07. 2020 .  
  13. ^ Carlson 2003 , стр. 8
  14. ^ Perkin, Joan (1993). Victorian Women . London: John Murray (Publishers) Ltd. стр.  189 ?90. ISBN   0-7195-4955-8 .  
  15. ^ Valerie Steele, ур. (2010). The Berg Companion to Fashion . Berg. стр. 618. ISBN   9781847885920 .  
  16. ^ Cornwell 2005 , стр. 179
  17. ^ Bureau of Labor Statistics, U.S. Department of Labor (26. 4. 2012). ?Occupational Outlook Handbook” . Bureau of Labor Statistics . Приступ?ено 10. 11. 2013 .  
  18. ^ ?Singer Quantum Sewing 2010 to 2020” .  
  19. ^ Calderin, Jay (2009). Form and Fashion . Rockport Publishers. стр.  168 . ISBN   9781592535415 .  
  20. ^ Mitnick, Sarai (2011). The Colette Sewing Handbook . Cincinnati, Ohio: Krause Publications. стр.  12 ?14.  
  21. ^ ?Sewing” .  
  22. ^ Mitnick, Sarai (2011). The Colette Sewing Handbook . Cincinnati, Ohio: Krause Publications. стр.  42 ?47.  
  23. ^ Mitnick, Sarai (2011). The Colette Sewing Handbook . Cincinnati, Ohio: Krause Publications. стр.  48 ?49.  
  24. ^ ?Types of sewing stitches” . Best Sewing Machines . Архивирано из оригинала 20. 07. 2020. г.  
  25. ^ ?About Virtual Fashion and the Creation of Digital Clothes” . Архивирано из оригинала 05. 01. 2016. г . Приступ?ено 10. 12. 2015 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шиве?е&oldid=27677069 ”