| Шведска академи?а
|
|---|
|
 Грб Шведске академи?е
|
 Зграда Шведске академи?е у Стокхолму
|
| Датум оснива?а
| 5. април 1786.
|
|---|
| Тип
| Државна институци?а (Кра?евска академи?а)
|
|---|
| Намена
| Очува?е и унапре?е?е шведског ?езика и к?ижевности
|
|---|
| Локаци?а
| Шведска
|
|---|
| Седиште
| Стокхолм
|
|---|
| Веб-са?т
| https://www.svenskaakademien.se/
|
|---|
Шведска академи?а
(
швед.
Svenska Akademien
) државна ?е
институци?а
у
Шведско?
посве?ена очува?у и промоци?и
шведског ?езика
и
к?ижевности
. Академи?а доде?у?е разне к?ижевне награде, ук?учу?у?и
Нобелову награду за к?ижевност
. Мото Шведске академи?е ?е Снилле оцх смак (?Таленат и укус“)
[1]
Академи?у ?е основао
кра? Густав III
5. априла 1786. године у
Стокхолму
[1]
и то ?е ?една од многих академи?а и учених друштава ко?има ?е покровите?
шведски кра?
. Мото Академи?е, ко?и ?е установио сам Густаф III, ?е ?snille och smak”, у слободном преводу ?укус и таленат“,
[2]
где ?е ?укус“ требало да укаже на виши ниво естетског уважава?а и расу?ива?а.
Статут
Академи?е углавном ?е саставио кра? Густав III и у велико? мери ?е сличан статутима Француске академи?е. Основна сврха Академи?е била ?е да ?разви?е чисто?у, снагу и величанственост шведског ?езика“, односно ?егову ?асно?у, изража?ност и ауторитет. Ме?у главним задацима било ?е састав?а?е речника и к?иге граматике. Академи?а ?е тако?е била задужена да организу?е годиш?а такмиче?а у
беседништву
и
поези?и
на задате теме. Кра? ?е Академи?и доделио и
патриотску
улогу, па се тако сваке године лила комеморативна меда?а и об?ав?ивали
мемоари
у част неког истакнутог
Шве?анина
. Велика церемони?а Академи?е одржава се сваке године 20. децембра, на годиш?ицу ро?е?а кра?а Густава Адолфа III.
После смрти Густава III 1792. положа? Академи?е се погоршао. Године 1795. чак ?е суспендована на две године из политичких разлога, али ?е 18 чланова Академи?е, мпознатих као
Осамнаесторица
, ипак задржало сво?у позици?у на?вишег ауторитета наци?е у к?ижевним и лингвистичким пита?има. Академи?а ?е у
прво? децени?и 19. века
била изложена жестоким нападима представника нових к?ижевних покрета, па ?е у наредно? децени?и сма?ила сво?е активности. Тек 1834. Академи?а ?е добила снажног и предузим?ивог во?у, Бернарда фон Бескова, ко?и ?е преузео место секретара и током ?еговог мандата Академи?а ?е поново о?ачана, а ?ен углед у широ? ?авности ?е порастао. Након смрти фон Бескова 1868, Академи?а ?е углавном радила без секретара све до 1884. Кра?ем деветнаестог века шведска к?ижевност ?е почела да цвета и по?авило се неколико великих песника. Ме?утим, мла?а генераци?а писаца ни?е на Академи?у гледала благонаклоно, а тадаш?и секретар ни?е био импресиониран новим к?ижевним покретима.
На прелазу у двадесети век Академи?а ?е, после извесног првобитног оклева?а, прихватила задатак ко?и ни?е био део ?ене надлежности и ко?и ?е ?о? одузети много времена и енерги?е ? доделу Нобелове награде за к?ижевност. Почетком 20. века на чело Академи?е дошао ?е нови секретар, чи?и ?е мандат подстакао преокрет и накнадну модернизаци?у Академи?е. Ме?у
Осамнаесторицу
?е прим?ено неколико поборника нових к?ижевних праваца, а изабрана ?е и прва жена. Ова? тренд се наставио током целог
20. века
. Шведска академи?а данас посто?и као свестрана институци?а ко?а не само да негу?е насле?е прошлости, ве? ?е и у току са савременим разво?ем.
[3]
10 кра?евских Академи?а Шведске
[
уреди
|
уреди извор
]
Академи?у чини 18 чланова, познатих као
Осамнаесторица
(
швед.
De Aderton
), са доживотним мандатом.
Осамнаесторицу
чине истакнути шведски
писци
,
лингвисти
,
теоретичари
и
историчари к?ижевности
и истакнути правници. Радно тело Академи?е ?е
Нобелов комитет
, чи?и чланови се бира?у са трогодиш?им манмдатом.
[5]
Ци? коме Шведска академи?а тежи дефинисан ?е као рад на ?чистоти, снази и величанствености“ шведског ?езика. Ова? ци? Академи?а постиже кроз активности попут израде
речника
и
граматике
шведског ?езика, доде?ива?а награда шведским ауторима на годиш?им такмиче?има и израда ?убиларних кованица у част еминентних Шве?ана. Академи?а доде?у?е више од 10 к?ижевних награда, али конкурси за
поези?у
се не одржава?у често.
[1]
Академи?а пружа подршку писцима,
преводиоцима
,
к?ижевним критичарима
, истраживачима,
наставницима
и
библиотекарима
кроз додели бро?них
награда
и
стипенди?а
. Тако?е доде?у?е средства за реализаци?у различитих про?еката
културним
организаци?ама широм Шведске. Преко са?та
Банка шведске к?ижевности
(
швед.
Litteraturbanken
) на ком се могу на?и дигиталне верзи?е шведских класика,
[6]
као и кроз сво?е публикаци?е Академи?а доприноси да шведско к?ижевно насле?е буде слободно доступно. Ме?у на?познати?им задацима ко?и су поверени Академи?и ?е да номину?е добитнике Нобелове награде за к?ижевност.
[2]
Шведска академи?а организу?е ?авне и приватне састанке. ?авни састанак се одржава сваке године 20. децембра, када Академи?а одржава сво?у Велику церемони?у. Приватни састанци се одржава?у ?едном неде?но, осим током
божи?ног
распуста и лет?их месеци, када Академи?а не ради. Састанци су неопходни како би се могао координисати рад Академи?е и доносити за?едничке одлуке. На ?има се подносе извешта?и различитих комитета, доносе се одлуке о добитницима награда и стипенди?а, као и о к?ижевним публикаци?ама и различитим иници?ативама. На ?има се тако?е одлучу?е и о избору нових чланова. Завршни састанак године, годиш?а Велика церемони?а, разлику?е се од приватних састанака. Тада се представ?а резиме целе радне године и нема могу?ности за дискуси?у. На Велико? церемони?и присуству?е покровите? Академи?е и то ?е ?едина прилика у години током ко?е ?е могу? при?ем новоизабраних чланова.
[7]
Тестамент
Алфреда Нобела
Нобелова награда за к?ижевност
[
уреди
|
уреди извор
]
Од 1902. године Шведска академи?а доде?у?е
Нобелову награду за к?ижевност
, како ?е то у свом тестаменту тражио
Алфред Нобел
.
[1]
Ово Академи?и да?е важну ме?ународну улогу у промоци?и врхунске к?ижевности и обога?ива?у читалачког искуства.
[2]
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Академске
| |
|---|
| Остале
| |
|---|