Чешка Шлеска
или
Шлези?а
,
Ш?онск
(
чеш.
?eske Slezsko
,
шл.
Czeski ?l?nsk
,
нем.
Tschechisch-Schlesien
,
по?.
?l?sk Czeski
; понекад
Моравска Шлеска
или
Шлези?а
(
чеш.
Moravske Slezsko
,
шл.
Morawski ?l?nsk
,
нем.
Mahrisch-Schlesien
,
по?.
?l?sk Morawski
), ?е ?една од истори?ских три истори?ских
чешких зема?а
(
зема?а чешке круне
).
[1]
[2]
[3]
Налази се на кра??ем северо-истоку
Чешке Републике
и чини ?ен мали део. Иако се често назива и само
Шлеска
или
Шлези?а
, Чешка Шлеска чини тек ма?и део истори?ске области
Шлеска
.
[1]
Некада ?е била позната и као
Аустри?ска Шлеска
или
Шлези?а
, а од 1918. до 1945. године као
Судетска Шлеска
или
Шлези?а
(
нем.
Sudetenschlesien
,
чеш.
Sudetske Slezsko
,
шл.
Sudecki ?l?nsk
,
по?.
?l?sk Sudecki
).
Чешка Шлеска се простире на кра??ем северо-истоку зем?е кроз
Моравско-Шлеског кра?а
и ма?им делом кроз
Оломоуцки кра?
. То ?е подруч?е западно и источно од града
Острава
ко?и ?е и на?ве?и град у том региону.
Област обухвата
Судетске планине
. На истоку, реке ко?е чине границу са По?ском, односно по?ским делом
Шлези?е
су
Одра
,
Опава
и
Олша
, док границу са Моравском чине реке
Одра
и
Остравице
на ?угу ове реги?е. На ?угоистоку, Чешка Шлеска се граничи са
Словачком
.
Ме?у ве?им градовима су
Острава
,
Опава
,
Чешки Т?ешин
и
Карвина
.
Током сред?ег века, територи?а ?е наизменично падала како под Чешку, тако под
по?ску управу
. Почетком 13. века,
Шлеска
се формирала као истори?ска зем?а у области долине реке
Одре
. Делила се на гор?у и до?у Шлеску. До?а Шлеска се распала на ?ош ма?е територи?е ко?има су управ?али различити владари. Област око реке Опаве ?е припадала Моравско?, а
Отакар II од Чешке
?е дао свом ванбрачном прворо?еном сину Николи да управ?а поседима у то? области у 13. веку. Никола I тада поста?е оснивач бочне стране династи?е
Пшемислови?а
и во?вода од Опаве. Ове области ?е заузео и у?единио Иван Луксембуршки у периоду од 1327, до поптуног приса?еди?е?а Шлеске
Чешко? кра?евини
1335. године.
[1]
[2]
У касни?ем периоду, ова област потпада под
Хабзбуршком монархи?ом
, односно под
Аустри?ско царство
. Ипак, након
Рата за Аустри?ско насле?е
у периоду од 1740. до 1748. године, велики део Шлези?е пада под
Пруско кра?евство
, а мали део ко?и приближно одговара данаш?о? Чешко? Шлеско? оста?е у Аустри?ском царству. Тада ?е ова територи?а била позната као
Аустри?ска Шлеска
.
[2]
Након
Првог светског рата
, због релативне немачке ве?ине, Чешка Шлеска потпада под
Републику Немачку Аустри?у
, али
Споразумом из Сен-Жермена
из 1919. године, ова област потпада под новоформирану
Чехословачку
. У периоду од 1918. до 1945. године, област ?е била позната и као
Судетска Шлеска
. Након
Минхенског споразума
из 1938. године, област окупира
Немачка
, а током
Другог светског рата
, цела
Шлеска
?е се на?и под немачком окупаци?ом.
[2]
Након ослобо?е?а од окупаци?е, Чешка Шлеска поново потпада под Чехословачку, а због
декрета тадаш?ег чешког председника
Едварда Бенеша
,
Немци
бива?у протерани из те области.
Тешка градска индустри?а у
Острави
Поглед на градско ?езгро
Остраве
Ве?ина становништва данаш?е Чешке Шлеске су
Чеси
, а ма?им делом
По?аци
. Говоре ве?ином
чешким ?езиком
. Посто?е и ма?и ди?алекти, попут Лашког ди?алекта, кога чешки лингвисти сматра?у делом чешког ?езика, док по?ски лингвисти сматра?у да ?е ?еговог порекло у
по?ском ?езику
.
[4]
У ма?им местима на граници са
По?ском
, ка по?ском граду
?ешину
,
По?аци
говоре локалним шлеским ди?алектом.
Због откри?а уг?а у близини
Остраве
, кра?ем 19. и током 20. века ова област ?е била захва?ена наглом индустри?ализаци?ом. Због тога ?е Острава постала на?ве?а индустри?ска
конурбаци?а
, састав?ена од чешког и по?ског дела. Данас су многобро?не фабрике опустеле због сма?ене индустри?ске производ?е.
[2]
- Мартин из Опаве
, хроничар из 13. века и свештеник
- Ханс Кудлих
, аустри?ски политички активиста из 19. века
- Иван Лендл
, бивши професионални тенисер, ко?и ?е играо за
Чехословачку
и
С?еди?ене Америчке Државе
- ?охан Палиса
, аустри?ски астроном
- ?ура? Трановски
, чешки свештеник и химнописац, познат и као
Словенски Лутер
- Грегор Мендел
, аустри?ски свештеник, биолог, ботаничар и математичар ко?и се сматра зачетником класичне генетике