Црвено бар?аче или Црвени бар?ак назив ?е за немире ко?у су се десили у Крагу?евцу 27. фебруара 1876. након неуспешне изборне преваре и победе следбеника Светозара Маркови?а на локалним изборима.

Позадина [ уреди | уреди извор ]

У Кнежевини Срби?и , ни седам година од усва?а?а Намесничког устава ко?им ?е уведено право гласа за све мушкарце, ?ош увек ни?е било организованих политичких странака. За власт су се борили либерали окуп?ени око ?ована Ристи?а и конзерватици окуп?ени око ?ована Маринови?а . Српска омладина се ?ош увек школовала по европским универзитетима где ?е долазила у контакт са европским соци?алистима. Ме?у српском омладином велику популарност су стекле соци?алистичке иде?е Светозара Маркови?а . Тако су се поред либерала и младоконзервативаца у Народно? скупштини по?авили соци?алисти Адам Богосав?еви? и Ранко Та?си? . ^[1]

Крагу?евац ?е у то време због Тополивнице био на?важни?и индустри?ски град у Кнежевини Срби?и . Управник Тополивнице у то време био ?е Сава Гру?и? , Маркови?ев при?ате? из студентских дана. ^[2] По свом пушта?у са роби?е Маркови? се упутио у Крагу?евац и започео са издава?ем соци?алистичких новина Ослобо?е?е . После Маркови?еве смрти ?егове колеге су наставиле да об?ав?у?у новине све док их влада Данила Стефанови?а ни?е забранила у марту 1875. Пера Тодорови? и ?егова супруга Милица Нинкови? су покренули излаже?е новина Старо ослобо?е?е ко?е ?е излазити до фебруара 1876. ^[1]

На изборима 1875. бро? радикалско-соци?алистичких посланика у Народно? скупштини се пове?ао, али су они и да?е остали ма?ина. Под Богосав?еви?евим во?ством, радикали-соци?алисти су усво?или програм Прве интернационале и сво?ом агитаци?ом за слободне соци?алистичке самоуправне за?еднице су се обра?али ?аким же?ама се?ака, ко?и су били бо?е упознати од државе за потребе села. ^[3]

Општински избори [ уреди | уреди извор ]

Нови закон о општинама усво?ен 1875. ?е предвидео да се одборници изаберу на изборима заказаним за 13. новембар. ?една од одредби закона ?е да се нови избори за општинске органе власти могу расписати ако се скупи дово?но потписника, чак и када су избори одржани само неколико дана или неде?а рани?е. ^[4] На изборима су могли да гласа?у сви ко?и су платили порез, што ?е ве?ина радника Тополивнице и урадила. ^[5] Радикали-соци?алисти су на локалне изборе у Крагу?евцу ишли са великим жаром рачуна?у?и на гласове радника Тополивнице. Старо ослобо?е?е од ?е у свом изда?у од 31. октобра (по старим календару, 12. октобар 1876 по новом) писало: ?Сутра похита?мо на биралишта, да покажемо да смо свесни свога права и дужности!“ ^[6]

Ипак, прве општинске изборе у Крагу?евцу (и у остатку Срби?е) обележила ?е изузетно мала излазност. Иако ?е у бирачком списку било евидентирано 1665 бирача, гласало ?е само 276 особа. ^[7] Либерали и ?ихов кандидат, дотадаш?и кмет (председник општине) Тодор Туцакови?, нису успели да привуку гласове радника. па су на изборима 13. новембра 1875. победу на избрима за чланове општинског ве?а су однели радикали-соци?алисти, а за председника општине изабран ?е Павле Вукови? са 243 гласа од 276 изашлих гласача, док ?е Туцакови? добио 27. ^[8] Ме?утим, либерали су успели да за дво?ицу од тро?ице кметових заменика изаберу ?ихова два кандидата, а тре?и заменик ?е био радикал-соци?алиста Петар Велимирови? . ?едан од дво?ице либерала ни?е хтео да служи под кметом ко?и ?е био радикал-соци?алиста, па ?е на допунским изборима за тре?ег члана суда 12. децембра изабран представник радикала-соци?алиста, па су сад они имали ве?ину и у општинском ве?у и у суду. ^[5]

Вукови? ?е у децембру отишао у Београд на заседа?е Народне скупштине, а по изборном закону, када ?е одсутан кмет, ?егова дужност ?е прелазила на ?еговог заменика, а то ?е у Крагу?евцу био либерал Миленко Петрови?. Петрови? ?е одмах почео да опструира неискуксну радикалско-соци?алистичку ве?ину. На заседа?у општинског ве?а дао ?е лажан извешта? о порасту цене брашна у трговинама за 25%, па ?е скупштина изгласала пове?а?е цене хлеба. Ово ?е изазвало незадово?ство радикалима ме?у становништвом, што ?е Петрови?у и био ци?. ^[5] Затим ?е одбио да сазове ново заседа?е скупштине на ком би се ово пита?е разрешило све до 22. децембра. Петрови? се да?е замерио радикалима нетачно истакнувши да Велимирови? нема имовине и стога не може да буде заменик кмета и да су дво?ица радикалских одборника у сукобу интереса. Када ?е 23. децембра Петрови? одбио да уведе ред у расправу о мандатима дво?ице оптужених радикала, радикалски посланици су га ?едноставно почели игнорисати. ^[9]

Победа радикала-соци?алиста ?е узнемирило владу. Либералске новине Исток су писале: ?У Крагу?евцу по чуве?у изабрати су ве?ином санкилоти или као што их само турско Ослобо?е?е крсти ?безга?ници“... Оваквог неха?ства, као што ?е на самом делу показано од стране гра?анства крагу?евачког, нико не памти, па стога ни?е ни чудо што ?е судбина Крагу?евца пала у руке нихилиста.“ Председник владе ?убомир Ка?еви? ?е у Крагу?евац послао капетана да ухапси новинара Старог Ослобо?е?а Перу Тодорови?а и ?еговог издавача Или?у Тодори?а. Али по новом закону новине су могле и да?е излазити и наставиле су да воде полемику са Истоком .

Немири [ уреди | уреди извор ]

Влада?у?и либерали преми?ера ?убомира Ка?еви?а су одлучили да пониште резултате избора тако што би сазвали бирачки збор 27. фебруара у време када радници Тополивнице буду на послу. Ипак и на новом гласа?у победу су однели соци?алисти са 402 за и ?едним против. После нове победе соци?алисти су почели да славе маршира?у?и градом носе?и црвени бар?ак на ком ?е писало ?Самоуправа” ^[10] и ко?е су сашиле Милица и ?ена сестра Анка Нинкови? .

Истица?у црвене заставе и вести да су демонстранти узвикивали ?Живела република!“ разбеснели су кнеза Милана. Кнез Милан Обренови? ?е, страху?у?и да се у Срби?и не деси побуна попут Париске комуне наредио во?сци силом да заустави слав?е. ^[11] Ка?еви? ?е успео да смири кра?е бес, али ?е Милан био истра?ан да се во?ска поша?е. У сукобу са во?ском било ?е мртвих и ра?ених, а ухапшено ?е око 30 особа, ме?у ко?има и Пера Тодорови?. Тодорови? ?е осу?ен на девет месеци затвора. Ипак, ни?е отишао на одслуже?е казне ?ер се као доброво?ац при?авио у во?ску у Српско-турским ратовима . ^{[ тражи се извор ]}

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]