Циклоалкани су заси?ени циклични уг?оводоници код ко?их су сви уг?еникови атоми везани ?едноструким везама. Општа формула ових ?еди?е?а ?е C _n H _2n (циклоалкани садрже два атома водоника ма?е од алкана због тога што граде прстен). ^{[1] [2] [3]}

Величина прстена код циклоалкана може бити доста различита. Величина прстена зависи од бро?а уг?еникових атома. Данас су позната ?еди?е?а са преко 40 уг?еникових атома.

Номенклатура циклоалкана [ уреди | уреди извор ]

Циклоалкани доби?а?у имена тако што се испред имена алкана са истим бро?ем уг?еникових атома дода префикс -цикло. Циклоалкани се упрош?ено могу преказивати преко геометри?ских слика. Тако да се циклопропан представ?а ?еднакостраничним троуглом, циклобутан квадратом, циклопентан петоуглом, итд. Обично се приказу?е само скелет уг?еникових атома и подразумева се да су на сваком углу везана по два водоникова атома.

  CH
2
       H
2
C-CH
2
    H
2
C-CH
2

  / \         | |       /  \
H
2
C-CH
2
     H
2
C-CH
2
   H
2
C   CH
2
   
                        \  /
                         CH
2

Налаже?е и доби?а?е [ уреди | уреди извор ]

Циклопентан, циклохексан, метилциклопентан и метилциклохексан се налазе у нафти и због тога су у индустри?и нафте познати под називом нафтени . У природи су на?распростра?ени?а ?еди?е?а са петочланим и шесточланим прстеновима.

Циклоалкани се лаборатори?ски доби?а?у елиминаци?ом халогена из дихалогеноалкана

                          CH
2
-CH
2

Cl-CH
2
-CH
2
-CH
2
-Cl + Zn →    \ /
                            CH
2

Физичке особине [ уреди | уреди извор ]

Физичке особине циклоалкана су веома сличне физичким особинама алкана. Температура к?уча?а расте са пове?а?ем бро?а уг?еникових атома.

Хеми?ске особине [ уреди | уреди извор ]

Циклоалкани показу?у идентичне хеми?ске особине као и алкани с том разликом што су циклоалкани са малим прстеном (циклопропан, циклобутан) доста реактивни?и од осталих.

Тако нпр. циклопропан реагу?е са водоником у присуству катализатора ( Ni ) и да?е пропан .

${\displaystyle +H_{2}}$ → ${\displaystyle CH_{3}CH_{2}CH_{3}}$

На исти начин он реагу?е са бромом и бромоводоником

 ${\displaystyle +Br_{2}}$ → CH
2
CH
2
CH
2

             |     |
             Br    Br 

Општи тип адиционих реакци?а изгледа овако:

R-CH=CH-R' + CH
2
N
2
  →  R-CH---CH-R 
                          \  /
                           CH
2

Циклобутан ?е стабилни?и од циклопропана али ?е тако?е доста реактиван и подлеже адиционим реакци?ама.

Циклопентан и циклохексан су веома посто?ани тако да не реагу?у са водоником ни на високим температурама (преко 200°C).

Cis и trans изомери?а [ уреди | уреди извор ]

Cis-trans изомери?а ?е могу?а код дисуституисаних циклоалкана ?ер ?е услед затвара?а прстена створана доста крута структура од две С-Н везе. Тако диметилциклопропан посто?и у два просторна изомера. Као Cis изомер и као trans изомер.

Ова? тип изомери?е се ?ав?а и код алкена с тим што се сви супституенти налазе у равни, само различито ори?ентисани на двоструку везу, а код циклоалкана супституенти се налазе испод и изнад равни.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Алкани
• Алкени
• Алкини
• Диени
• Норборнани

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Циклоалкан на Викимеди?ино? остави .

• Циклоалкани