한국   대만   중국   일본 
Цезар К?у? ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Цезар К?у?

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Цезар К?у?
Датум ро?е?а ( 1835-01-18 ) 18. ?ануар 1835.
Место ро?е?а Вил?ус ,  Руска Импери?а
Датум смрти 13. март 1918. ( 1918-03-13 )  ( 83 год. )
Место смрти Петроград ,  РСФСР

Цезар Антонович К?у? ( рус. Це?зарь Анто?нович Кюи? ; [1] 18. ?ануар 1835 ? 13. март 1918 ) ?е био руски композитор и музички критичар француског , по?ског и литванског порекла. По професи?и ?е био арми?ски официр (уздигао се до чина инже?ерског генерала Руске императорске во?ске ) и професор утвр?ива?а. Био ?е члан Велике петорке , групе руских комозитора под во?ством Мили?а Балакир?ева , посве?ена компонова?у специфичног руског типа музике. Завршио ?е инже?ерску школу, али се посветио музици. Био ?е на?познати?и по сво?им соло песмама. Критиковао ?е сво?е сараднике, па ?е и напустио Велику петорку.

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Васпита?е и кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Портрет Цезара К?у?а, рад Константина Маковског (дета?), око?1880-их

Цезар-Бе?аминус К?у? ?е ро?ен у Вил?усу , Губерни?а Вилно Руског царства (сада Вил?ус, Литвани?а ) у римокатоличко? породици француског и по?ско - литванског порекла, као на?мла?е од петоро деце. [2] Првобитни француски правопис ?еговог презимена био ?е ?Queuille“. [3] ?егов отац Француз, Антоан (Антон Леонардович) К?у?, ушао ?е у Руси?у са Наполеоновом во?ском ; 1812. ?е повре?ен у бици код Смоленска и после пораза се настанио у Ви?нусу. Оженио се локалном племки?ом ?ули?ом Гучевич. [4] Неки извори указу?у да ?е ?ен отац био литвански архитекта Лауринас Гучевичиус . [5]

Млади Цезар ?е одрастао уче?и француски , по?ски , руски и литвански . [6] Као гимнази?алац у Вилну, 1850. поха?ао ?е часове музике код Станислава Мо?ушка . Касни?е те године, пре него што ?е завршио гимнази?ско образова?е, К?у? ?е послат у Санкт Петербург да се припреми за упис у Главну инже?ерску школу , што ?е урадио следе?е године са 16 година. [7] Академи?у ?е завршио 1855. године, а после усавршава?а на Никола?евско? инже?ерско? академи?и, сада Во?ном инже?ерско-техничком универзитету , започео ?е во?ну кари?еру 1857. године као инструктор у фортификаци?ама. [8] ?егови ученици током децени?а ук?учивали су неколико чланова царске породице , ме?у ко?има ?е био Никола? II . [9] К?у? ?е на кра?у завршио као предавач на три во?не академи?е у Санкт Петербургу. [10] К?у?ево проучава?е утвр?е?а прека?ено на фронту током Руско-турског рата 1877?1878 показало се важним за ?егову кари?еру. Као струч?ак за во?на утвр?е?а, К?у? ?е на кра?у стекао академски чин професора 1880. и во?ни чин генерала 1906. године. [11] ?егови списи о утвр?е?има ук?учивали су у?бенике ко?и су били широко кориш?ени, у неколико узастопних изда?а (видети библиографи?у испод).

Професионални живот у музици [ уреди | уреди извор ]

Упркос сво?им достигну?има као професионални во?ни академик, К?у? ?е на?познати?и на Западу по свом 'другом' животу у музици. Као дечак у Ви?нусу поха?ао ?е часове клавира , проучавао Шопенова дела и почео да компону?е мале комаде са четрнаест година. У неколико месеци пре него што ?е послат у Петерсбург, успео ?е да присуству?е лекци?ама из теори?е музике код по?ског композитора Станислава Мо?ушка , ко?и ?е у то време боравио у Ви?нусу. [12] [13] Куи?ев музички правац се променио 1856. године, када ?е упознао Мили Балакирева и почео озби?ни?е да се бави музиком. [14]

Иако ?е у слободно време компоновао музику и писао музичке критике, К?у? се показао као изузетно плодан композитор и фе?тониста . ?егов ?авни ?деби” као композитора догодио се 1859. изво?е?ем ?еговог оркестарског Скерца, оп. 1, под диригентском палицом Антона Рубиншта?на и под покровите?ством Руског музичког друштва. [15] Године 1869, одржано ?е прво ?авно изво?е?е К?уи?еве опере ; ово ?е био ?егов Вили?ам Ретклиф (по трагеди?и Ха?нриха Ха?на ); али то на кра?у ни?е имало успеха, делимично због грубости ?егових сопствених писа?а у музичко? штампи. [16] [17] Све осим ?едне ?егове опере компоноване су на руске текстове; ?едини изузетак, Le flibustier (по комаду Жана Ришепена ), преми?ерно ?е изведена у Опера-Комику у Паризу 1894. (двадесет пет година после Ратклифа ), али ни то ни?е успело. [18] Куи?ева успешни?а сценска дела током ?еговог живота била су ?едночинка комична опера Мандаринов син (?авно изведена 1878), Кавкаски заточеник у три чина (1883), заснована на Пушкину , и ?едночинка Mademoiselle Fifi (1903), заснована на Ги де Мопасану . [19] Осим Флибусти?еа , ?едине друге Куи?еве опере ко?е ?е за живота изводио ван Руске импери?е биле су Кавкаски заточеник (у Ли?ежу, 1886) и опера за децу Мачак у чизмама (у Риму, 1915). [20]

К?у? ме?у уметницима московског Бо?шо? театра , 1902.

К?у?еве активности у музичком животу ук?учивале су и чланство у комиси?и за оперску селекци?у у Мари?инском театру ; ово ограниче?е ?е окончано 1883. године, када су он и Римски-Корсаков напустили комитет у знак протеста због ?еговог одбацива?а Хованшчине Мусоргског . [21] Током 1896?1904 био ?е директор петербуршког огранка Руског музичког друштва . [22]

Ме?у многим музичарима ко?е ?е К?у? познавао у свом животу, Франц Лист се заузима знача?но место. Лист ?е доста високо ценио музику руских композитора; за К?у??еву оперу Вили?ам Ретклиф изразио ?е неке од на?ве?их похвала. [23] Куи?ева к?ига La musique en Russie и ?егова Свита за клавир , оп. 21, посве?ене су стари?ем композитору. Поред тога, Куи?ева Тарантела за оркестар, оп. 12, представ?ала ?е основу за Листову послед?у клавирску транскрипци?у .

Две личности од директног знача?а за К?у??а биле су жене ко?е су биле посебно посве?ене ?егово? музици. У Белги?и , грофица де Мерси-Аржанто (1837?1890) била ?е на?утица?ни?а у омогу?ава?у постав?а?а Кавкаског зароб?еника 1885. године. [24] У Москви ?е Мари?а Керзина, са сво?им супругом Аркади?ем Керзином, 1896. године ?е основала Круг ?убите?а руске музике, изво?ачко друштво, ко?е ?е почело 1898. да на сво?им концертима да?е посебно место Куи?евим делима, ме?у делима других руских композитора. [25]

У тако дугом и активном музичком животу као што ?е К?у?ев, било ?е много призна?а. Кра?ем 1880-их и почетком 1890-их неколико страних музичких друштава одликовало ?е К?у?а чланством. Убрзо након постав?а?а Ле Флибустира у Паризу, К?у? ?е изабран за дописног члана Француске академи?е и награ?ен ?е крстом Леги?е части . Године 1896, Белги?ска кра?евска академи?а за к?ижевност и уметност га ?е учинила чланом. [26] Године 1909. и 1910. одржани су дога?а?и у част К?у?еве 50. годиш?ице као композитора. [27]

Породица [ уреди | уреди извор ]

Гроб Малвине и Цезара Ки?а, Тихвинско гроб?е , Санкт Петербург

К?у? се оженио Малвином Рафа?ловном Бамберг ( рус. Мальвина Рафаиловна Бамберг ) 1858. године. Упознао ?у ?е у ку?и Александра Даргомижског , од кога ?е узимала часове пева?а. [28] Ме?у музичким делима ко?а ?о? ?е К?у? посветио ?е рани Скерцо, оп. 1 (1857), ко?и користи теме засноване на ?еном дево?ачком презимену (BAmBErG) и ?еговим сопственим иници?алима (C. C.), и комично? опери Мандаринов син . Цезар и Малвина су имали дво?е деце, Лиди?у и Александра. Лиди?а, аматерска певачица, удала се и имала сина по имену ?ури? Борисович Аморети; у периоду пре Октобарске револуци?е Александар ?е био члан руског Сената. [29]

Послед?е године и смрт [ уреди | уреди извор ]

Године 1916, композитор ?е ослепео, иако ?е и да?е могао да компону?е мале комаде помо?у диктата. [30] К?у? ?е умро 13. марта 1918. од церебралне апоплекси?е и сахра?ен ?е поред сво?е супруге Малвине (ко?а ?е умрла 1899. године) на Смоленском лутеранском гроб?у у Петрограду (данас Санкт Петербург). Године 1939, ?егово тело ?е поново сахра?ено на Тихвинском гроб?у у манастиру Александра Невског, да би лежало поред осталих чланова Петорице . [31]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Russian ? BGN/PCGN transliteration system” . transliteration.com . Приступ?ено 2. 12. 2020 .  
  2. ^ As Cui wrote to Felipe Pedrell in 1897: "Bien que russe, je suis d’origine mi-francaise, mi-lithuanienne." See Norris & Neff n.d.
  3. ^ ?Cui Bio” .  
  4. ^ Назаров 1989 , стр. 7?8
  5. ^ Eduardas Budreika. Antoine Cui and his Lithuanian family Архивирано на са?ту Wayback Machine (11. ?ун 2016) article from ?iaur?s At?nai , 13 March 2004 (in Lithuanian)
  6. ^ Назаров 1989 , стр. 14?15
  7. ^ Назаров 1989 , стр. 15?16
  8. ^ Назаров 1989 , стр. 22, 35
  9. ^ Ильинский, А.А.; Пахулский, Г. Биографии композиторов с IV-XX век с портретами (Москва: Изд. К.А. Дурново, 1904), p. 518.
  10. ^ Neef 1992 , стр. 136.
  11. ^ Назаров 1989 , стр. 106-110, 194
  12. ^ Кюи, Ц. А., "Первые композиторские шаги Ц. А. Кюи (письмо к редактору)", Избранные статьи , составитель И. Л. Гусин (Ленинград: Гос. муз. изд-во, 1952), editor's notes, pp. 542?543.
  13. ^ Назаров 1989 , стр. 12?14
  14. ^ Назаров 1989 , стр. 25?27
  15. ^ Назаров 1989 , стр. 46
  16. ^ Гозенпуд, А. А., Русский оперный театр XIX века, 1857?1872 [ Russian Operatic Theater of the 19th Century, 1857?1872 ] (Ленинград, Музыка, 1971), 228?235.
  17. ^ Назаров 1989 , стр. 58?61
  18. ^ Назаров 1989 , стр. 132?135
  19. ^ Бернандт, Г. Б. Словарь опер впервые поставленных или изданных в дореволюционной России и в СССР, 1836?1959. [ Dictionary of Operas First Performed or Published in Pre-Revolutionary Russia and in the USSR, 1836?1959 ] (Москва: Советский композитор, 1962). pp. 125?126, 288, 170.
  20. ^ Бернандт, Г. Б. Словарь опер , pp. 125, 148.
  21. ^ Кюи, Избранные письма [ Selected Letters ], p. 112 (also editor's notes, pp. 571?572).
  22. ^ Назаров 1989 , стр. 147, 184
  23. ^ Кюи, Избранные письма , p. 506.
  24. ^ Назаров 1989 , стр. 120
  25. ^ Назаров 1989 , стр. 150?157
  26. ^ Назаров 1989 , стр. 35?36
  27. ^ Назаров 1989 , стр. 201?205
  28. ^ Назаров 1989 , стр. 42
  29. ^ Кюи, Избранные письма , editor's notes, pp. 635, 395, 703, 715?716.
  30. ^ Кюи, Избранные письма , p. 477.
  31. ^ Назаров 1989 , стр. 155, 221?222

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Назаров, Александр Федорович (1989). Цезарь Антонович Кюи . Москва. ISBN   5714001516 .  
  • Neef, Sigrid (1992). Die Russischen Funf: Balakirew, Borodin, Cui, Mussorgski, Rimski-Korsakow . Berlin: E. Kuhn.  
  • Norris, Geoffrey; Neff, Lyle (n.d). L. Macy, ур. [[Grove Music Online]], Cui, Cesar [Kyui, Tsezar' Antonovich] .   Сукоб URL?викивеза ( помо? )
  • Guglielmi, Edoardo. "Cesar Cui e l'Ottocento musicale russo," Chigiana , v. 25, no. 5 (1968), p. 187?195.
  • Mercy-Argenteau, La Comtesse de , Cesar Cui: esquisse critique . Paris: Fischbacher, 1888.
  • Муселак, Анри [Musielak Henri]. "Предки Кюи" ["Cui's Forebears"], Советская Музыка , 1979, no.10, p. 141?142.
  • Neef, Sigrid . Handbuch der russischen und sowjetischen Oper . 1st ed. Kassel: Barenreiter, 1989, c1985.
  • Neff, Lyle Kevin. Story, style, and structure in the operas of Cesar Cui . PhD dissertation (2002), Indiana University, United States.
  • Stasov, V.V. "Цезарь Антонович Кюи: биографический очерк" [Cesar Antonovich Cui: A Biographical Sketch] Артист [ Artist ] [Moscow], no. 34 (1894); reprinted and edited in his Избранные сочинение: живопись, скульптура, музыка . В трех томах. Т. 3. [ Selected Works: Painting, Sculpture, Music . In three vols. Vol. 3.] Москва: Искусство, 1952, p. 387?408.
  • Findeizen, Nikolai Feodorovich. "Библиографический указатель музыкальных произведений и критических статей Ц.А.Кюи" [Bibliographic List of Musical Compositions and Critical Articles by C. A. Cui], Артист [Moscow], nos. 34, 35 (1894), pp. 16?28, 34-44.
  • Neef, Sigrid . Die Russischen Funf : Balakirew , Borodin , Cui, Mussorgski , Rimski-Korsakow . Berlin: E. Kuhn, 1992.
  • Norris, Geoffrey and Neff, Lyle. "Cui, Cesar [Kyui, Tsezar' Antonovich]," Grove Music Online . Ed. L. Macy.
  • Прижизненные издания произведений Композиторов “Могучей кучки”, хранящиеся в Государственной публичной библиотека имени М.Е. Салтыкова-Щедрина: каталог . [Editions of Compositions by " The Mighty Handful " Published in Their Lifetimes, Kept in the M.E. Saltykov-Shchedrin State Public Library : A Catalog.] Ленинград: Гос. публичная библиотека им. М.Е. Салтыкова-Щедрина, 1990.
  • Cui, Cesar. Избранные письма [Selected Letters]. Ленинград: Гос. муз. изд-во, 1955.
  • Mercy-Argenteau, La Comtesse de . Cesar Cui: esquisse critique . Paris: Fischbacher, 1888.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Цезар К?у? на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цезар_К?у?&oldid=27674165 ”