Хронолошки преглед важни?их дога?а?а везаних за Народноослободилачку борбу народа ?угослави?е , ко?и су се десили током ?ануара месеца 1942 . године:

← децембар '41   · Хронологи?а Народноослободилачке борбе у 1942. години   · фебруар → 1   · 2   · 3   · 5   · 6   · 7   · 8   · 9   · 12   · 14   · 15   · 18   · 19   · 20   · 21   · 22   · 23   · 24   · 25   · 27   · 28   · 29   · 30

1. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• Код села Вуч?а , близу Лесковца , четници и неди?евци напали Лесковачки партизански одред . Они су заузели Вуч?е и принудили Лесковачки одред да се повуче ка планини Кукавици . ^[1]

2. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• У близини села Штитара , код Берана , у борби против четника , погинуо политички комесар Беранског партизанског бата?она ? Милош Малиши? “, Радомир Митрови? (1912?1942), народни херо? . ^{[2] [3]}
• У близини села Пиперци , код Би?е?ине , делови Ма?евичког партизанског одреда водили борбе са Шестим пешади?ским пуком Домобранства НДХ . У ово? борби погинуо ?е командир Прве чете Ма?евичког одреда Крсто Б?елети? (1917?1942), народни херо?. ^{[2] [4]}

3. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• Опуномо?ени команду?у?и генерал у Срби?и издао заповест о отпочи?а?у офанзиве против главнине партизанских снага у источно? Босни тзв. ? Друга непри?ате?ска офанзива “. План офанзиве био ?е - ?едновременим концентричним нападом из Вишеграда , Зворника , Тузле и Сара?ева , потиснути, окружити и уништити партизанске снаге на простори?и Власеница , Хан Пи?есак , Ж?ебови . У офанзиви су биле ангажоване следе?е окупаторске снаге: немачка 342. и 718. пешади?ска дивизи?а и ?едан бата?он немачке 714. пешади?ске дивизи?е, седам домобранских бата?она, шест хаубичких дивизиона, две пионирске и ?една железничка чета и две ескадриле изви?ачке ави?аци?е. За почетак офанзиве одре?ен ?е 15. ?ануар . ^[5]
• У току но?и 3/4. ?ануара, у близини Владичиног Хана , од бугарске заседе уби?ен ?ордан Николов Орце (1916?1942), народни херо?, ко?и ?е по директиви ЦК КП? био упу?ен у Македони?у да ради на организова?у устанка. ^{[1] [6]}

5. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• У току но?и 5/6. ?ануара, делови Првог бата?она Другог кра?ишког партизанског одреда заузели Блага? (на прузи При?едор ? Босански Нови ) и спалили железничку станицу, све државне зграде, фабрику гипса и уре?а?е жичане железнице. Тиме су пруга и пут При?едор?Босански Нови били прекинути више месеци. Посада (?едан вод Седме чете домобранског Дванаестог пешади?ског пука) углавном ?е зароб?ена. ^[7]

6. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• У близини села Висока , код Ари?а партизански бата?они из Ужичког , Чачанског и Другог шумади?ског одреда водили борбу против четника и Шестог доброво?ачког одреда. У тешко? борби четницима су нанети губици од осам мртвих и 17 ра?ених бораца. ^[1]
• Од задоби?ених рана у борби на ?елином дубу, код Подгорице , умро командир Гор?опиперске партизанске чете Радослав Попови? (1909?1942), народни херо?. ^{[2] [8]}
• У селу Мошорину , код Жаб?а , ма?арске окупационе власти на зверски начин побиле 104 мушкарца, 47 жена и 29 деце, махом српске народности . ^[1]

7. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• У селу Иванчи?има , код Сара?ева, отпочело дводневно саветова?е Покра?инског комитета КП? за Босну и Херцеговину, коме су присуствовах генерални секретар КП? ?осип Броз Тито , чланови Политбироа ЦК КП? Едвард Карде? и Милован ?илас и ?ош неколико чланова Централног комитета КП? . На саветова?у су истакнуте следе?е грешке: колеб?ив став према четницима, несре?ива?е слободне територи?е, занемарива?е организова?а парти?ског рада и преузима?е во?них дужности, небудност, неподиза?е мла?ег командног кадра и спорост у формира?у покретних ударних ?единица. Заузет ?е став у пита?у односа са четницима и донете су знача?не одлуке у погледу учврш?ива?а партизанских ?единица, формира?а Доброво?ачких одреда и напушта?а фронталног ратова?а. ^{[5] [9]}

1 2 3 5 6 7 8 9 12 14 15 18 19 20 21 22 23 24 25 27 28 29 30

8. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• У Загреб стигли, са ослобо?ене територи?е источне Босне , чланови Организационог секретари?ата ЦК КП? за неослобо?ене кра?еве Иво Лола Рибар и потом Едвард Карде? . Ова? орган Центрслниг комитета имао ?е задатак да успостави чврсте везе са руководствима устанка у Хрватско? , Словени?и , Срби?и и Македони?и и оствари непосредни утица? ЦК КП? и Врховног штаба на разво? парти?ских организаци?а, НОП одреда и НО обора у овим деловима ?угослави?е . ^{[10] [11]}
• У селу Чев?анови?и , код Или?аша стигла дво?ица курира из Срема , ко?и су Врховном штабу НОПО? и ЦК КП? донели писмо Окружног комитета КП? за Срем. ?едан од дво?ице курира био ?е Бошко Палков?еви? Пинки , познати партизански борац из Срема, ко?и ?е Врховног команданта ?осипа Броза Тита информисао о борбама у Срему . По мотивима ?еговог путова?а из Срема до Романи?е , ко?е ?е тра?ало скоро месец дана, к?ижевник ?ован Попови? ?е написао приповетку Пинки ?е видео Тита . ^[12]

9. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• Делови 750. пука немачке 718. пешади?ске дивизи?е са два пука домобранске Четврте пешади?ске дивизи?е извршили из долина река Спрече и Босне неуспео концентричан напад на Озренски партизански одред . ^[7]

12. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• Делови Кордунашког партизанског одреда заузели Во?ни? . Том приликом зароб?ено ?е 410, погинуло 30 и ра?ено 37 домобрана . Запле?ено ?е 6 митра?еза, 14 пушкомитра?еза, 350 пушака, 3 минобацача и око 35.000 метака. ^[13]

14. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• Штаб Дурмиторског партизанског одреда , по наре?е?у Врховног штаба НОП и ДВ? , упутио сво?а два бата?она - ?Во?вода Момчило“ и ?Ба?о Пив?анин“, ?ачине 517 бораца у источну Босну да пруже во?ну и политичку помо? тамош?им партизанским ?единицама у разби?а?у четничког покрета ко?и ?е тада ве? био узео маха у источно? Босни. ^[2]

15. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• У источно? Босни отпочела тзв ?Друга непри?ате?ска офанзива“. У две етапе (Романи?ско-бирчанска и Друга озренска операци?а) до 7. фебруара 1942 . године ?аке немачке , усташке и домобранске снаге (преко 35.000 во?ника) подржане ави?аци?ом, уз помо? четника, овладале су комуникаци?ама у централном делу источне Босне (од реке Дрине до реке Босне). Захва?ене партизанске ?единице ( Прва пролетерска бригада , Романи?ски , Бирчански , Зви?езда и Озренски одред ), не упушта?у?и се у фронталне борбе, сачувале су живу силу и у двадесетпетодневним борбама нанели непри?ате?у знатне губитке и по проласку непри?ате?ских главних колона поново овладале изгуб?еним деловима слободне територи?е . ^[5]

18. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• Партизани Солинског партизанског одреда бацили бомбу у официрску мензу у Солину и том приликом убили дво?ицу и ранили 14 итали?анских официра. За одмазду, итали?анске власти су у Сплиту убиле 12 талаца и ухапсиле 200 лица. ^[13]

1 2 3 5 6 7 8 9 12 14 15 18 19 20 21 22 23 24 25 27 28 29 30

19. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• Бата?он ?Во?вода Момчило“ Дурмиторског партизанског одреда, ко?и се привремено налазио под командом Калиновичког партизанског одреда, ушао у Фочу , ко?у су претходно напустили четници. ^[7]
• У току но?и 19/20. ?ануара, у селу Кра?ским Барама , код Колашина , ?аче четничке снаге под командом ?ор?и?а Лаши?а опколиле две чете Комског партизанског одреда (око 140 бораца), ко?е су биле на прено?ишту без потребног обезбе?е?а, и у зору их напале и нанеле им тешке губитке. Том приликом су четници убили 33, ранили 15 и заробили скоро све остале партизане. У ово? борби погинуо ?е ?едан од организатора устанка у колашинском срезу и секретар Месног комитета КП? за Колашин Вукман Крушчи? (1909?1942), народни херо?. ^{[2] [14]}

20. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• Врховни командант НОП и ДВ ?угослави?е ?осип Броз Тито обавестио делегата Врховног штаба при Главном штабу НОП одреда Босне и Херцеговине Светозара Вукманови?а Темпа о организова?у првих ?единица доброво?ачке во?ске у источно? Босни и о предсто?е?им задацима Прве пролетерске ударне бригаде , Романи?ског партизанског одреда и делова Дурмиторског партизанског одреда. ^[5]

21. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• У Новом Саду ма?арске окупационе трупе и жандармери?а отпочеле тродневно масовно хапше?е и уби?а?е Срба и ?евре?а тзв ? Новосадска раци?а “ у ко?о? ?е уби?ено око 4.500 ?уди. ^[1]
• На железничко? станици П?еновац , код Хан Пи?еска , на прузи Олово ? Завидови?и , ?една ски?ашка ?единица из састава немачке 342. пешади?ске дивизи?е изненада напала Пети шумади?ски бата?он Прве пролетерске ударне бригаде и ма?е делове Романи?ског партизанског одреда . Том приликом погинуло ?е 59 партизана, ме?у ко?има ? Славиша Ва?нер Чича (1903?1942), командант Романи?ског партизанског одреда; Милан Или? Чича (1886?1942), командант Петог бата?она и Драган Павлови? Ши?а (1908?1942), политички комесар Петог бата?она, народни херо?и (видети Борба у П?еновцу ). ^{[7] [15] [16] [17]}
• У селу Би?елим Водама, на Романи?и , ?една колона 738. пука немачке 718. пешади?ске дивизи?е изненадила делове Другог бата?она Прве пролетерске ударне бригаде. Бочним де?ством ?едног вода, Штаб бата?она ?е извукао сво?е делове. Погинуло ?е 15 партизана, ме?у ко?има и командир вода Радован Петрови? (1916?1942), народни херо?. ^{[7] [18]}
• Код села Иловаче , код Горажда , усташе из заседе убиле команданта Пра?анског бата?она Романи?ског партизанског одреда Милана Симови?а (1909?1942), народног херо?а . ^{[7] [19]}

22. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• У затвору у Коста?ници , после тродневног муче?а, усташе убиле члана ЦК КП Хрватске Анку Буторац (1903?1942), народног херо?а. ^{[13] [20]}

23. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• У току но?и 23/24. ?ануара, Четници Павла ?уриши?а , у селу Лубницама , код Берана, опколили и изненада напали ве?у групу партизана из Комског партизанског одреда. У неравноправно? борби погинула су 42 партизана, а ?едан бро? ?их ?е успео да се спапсе и повуче. Четници су имали дво?е мртвих и неколико ра?ених бораца. ^[2]

1 2 3 5 6 7 8 9 12 14 15 18 19 20 21 22 23 24 25 27 28 29 30

24. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• Код Поповог моста, на путу Зрин ? Дивуша , близу Коста?нице , Други бата?он Бани?ског партизанског одреда из заседе напао усташе и нанео им губитке. У борби ?е погинуо и командант Другог бата?она Милош Чави? (1918?1942), народни херо?. ^{[13] [21]}

25. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• У ослобо?ену Фочу стигли ЦК КП? и ВШ НОП и ДВ ?угослави?е . Период ?иховог боравка у Фочи (до 10. ма?а ) називан ?е у историографи?и као ?фочански период“ или ? Фочанска република “. Током боравка у Фочи они су донели низ крупних одлука у ци?у разво?а Народноослободилачке борбе . Разви?ена ?е жива политичка и културно-просветна активност у граду и околини, па су искуства у томе раду пренета и у остале кра?еве ?угослави?е. ^{[5] [22]}
• Отпочео тродневни марш главнине Прве пролетерске ударне бригаде. За?едно са члановима Главног штаба НОП одреда БиХ , она се, по дубоком снегу, на температури од -32 степени, кретала из села Га?ева , код Олова , преко Сара?евског по?а и планине Игмана до села Прес?енице , код Трнова . Послед?а, на?тежа, етапа марша у но?и 27. ?ануара ? од села Кремеша , ко?а ?е тра?ала 18 часова, позната ?е као ? Игмански марш “. Услед смрзава?а, из стро?а су избачена 172 борца (од укупно око 730). Бригаду ?е Врховни штаб НОП и ДВ? похвалио због самопрегора и залага?а у току овог марша. ^{[7] [22]}

27. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• О?ачани П?ева?ски бата?он Црногорско-сан?ачког партизанског одреда заузео Ча?ниче , ко?е су држали четници. ^[7]
• Делови Дурмиторског партизанског одреда и Четврти кра?евачки бата?он Прве пролетерске ударне бригаде ушли у Горажде и разоружали бата?он четника. ^[7]

28. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• У селу Ба?цима , код Биле?е , по наре?е?у Привременог оперативног штаба НОП одреда за Херцеговину формиран Херцеговачко-црногорски ударни бата?он (касни?е ?е добио назив Први херцеговачки ударни бата?он ). ^[7]

29. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• Немачка 718. пешади?ска дивизи?а , 697. пук немачке 342. пешади?ске дивизи?е и делови домобранског Другог и Тре?ег корпуса (око 17.000 во?ника) почели ? Другу озренску операци?у “ са ци?ем да Озренски партизански одред униште у окруже?у. До 4. фебруара они су га само набацили на гребен Озрен-планине , када су, због одласка 342. пешади?ске дивизи?е, немачке ?единице извучене из борбе. Одред ?е тада прешао у противнапад и од 5. до 7. фебруара разбио домобранске посаде и повратио изгуб?ену територи?у. Непри?ате? ?е имао око 400 избачених из стро?а, а Озренски партизански одред преко 150 мртвих и ра?ених бораца. Непри?ате? ?е оп?ачкао села у поднож?у Озрена и похапсио преко 200 се?ака. ^[7]

30. ?ануар [ уреди | уреди извор ]

• У селу Зб?егу, код Слу?а , отпочело дводневно Друго заседа?е Главног штаба НОП одреда Хрватске , коме су присуствовали команданти и политички комесари Групе НОП одреда за Лику, Кордунашког и Приморско-горанског партизанског одреда . Дискутовало се о општо? ситуаци?и, задацима и улози партизанских ?единица, во?ничко? ситуаци?и у Хрватско?, увлаче?у хрватских маса у Народноослободилачки покрет и заузима?у правилног става према избегличко? влади Кра?евине ?угослави?е у Лондону . Одлучено ?е да се на слободно? територи?и Кордуна формира ?едномесечни официрски теча?. ^[13]

1 2 3 5 6 7 8 9 12 14 15 18 19 20 21 22 23 24 25 27 28 29 30

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]