Хотел Москва
Хотел Москва
Информаци?е
Локаци?а	Београд , Срби?а
Координате	44° 48′ 46.5″ N 20° 27′ 37.5″ E  /  44.812917° С; 20.460417° И  / 44.812917; 20.460417
Статус	завршен
Свечано отвара?е	14. ?ануар 1908 .
Сагра?ена	1908. ; пре 116 година  ( 1908 )
Бро? спратова	5
Компани?е
Архитекта	?ован Илки?
Конструктор	Карло Кнол
Власник	Миле Драги?
Референце: hotelmoskva.rs

Хотел Москва , некадаш?а Палата Роси?а , ?е хотел и некадаш?а зграда осигурава?у?ег друштва Роси?а-Фонсиер у Београду . Налазила се некада на углу улица Кра?а Милана и Балканске; то ?е сада на углу Терази?а и Балканске улице .

Зграду су про?ектовали архитекта ?ован Илки? и група архитеката из Санкт Петербурга . ^[1] Рок за подноше?а про?еката град?е био ?е 15/28. ?ануар 1905. године, а предви?ена цена град?е ни?е требала да прелази износ од 750.000 динара. Оце?ивачки суд ко?и ?е требао да надзире рад чинило ?е шест архитеката: два из Руси?е, два из Аустроугарске и два из Кра?евине Срби?е. То су били српски архитекти, професори београдске Велике школе, Андра Стефанови? и Никола Несторови?. Град?а палате ?е отпочела у проле?е 1905 . године, а свечано ?е отворена 14. ?ануара 1908 . године. Била ?е на?ве?а приватна зграда у Кра?евини Срби?и , налазила се на стотинак метара од кра?евског двора, на Терази?ама . Гра?евина ?е на сво?им зидовима имала натпис Палата Роси?а .

Град?а [ уреди | уреди извор ]

Директор Српског бродарског друштва Светозар Вукадинови? , ко?и ?е био власник гостионице Велика Срби?а на Терази?ама, отпутовао ?е у Руси?у, у ко?о? ?е рани?е био емигрант, ^[2] да на?е осигурава?у?е друштво ко?е ?е на ?еговом има?у да изгради велелепно зда?е. Главни директор друштва Роси?а Роман Иванович Поицл ?е пристао на Вукадинови?еву иде?у. Конкурс за зграду осигурава?у?ег друштва Роси?а био ?е расписан октобра 1904 . године. ^[3] Прву награду на конкурсу добио ?е загребачки архитекта Виктор Ковачи? , док ?е ?ован Илки? добио другу награду. Ипак, дирекци?а осигурава?у?ег друштва Роси?а одлучила се за Илки?ев про?екат. ^[4]

У згради на спрат, ко?а ?е ту рани?е ста?ала, посто?али су, са стране Терази?а, бакалска рад?а са деликатесима, у средини ?е била мала дуван?иница а на углу до Балканске кафана "Велика Срби?а".

Локаци?а ?е сматрана на?лепшом у граду али и тешком за град?у: приликом копа?а теме?а се наишло на "наслаге непропуст?иве иловаче и на воду". За воду се мислило да потиче од "заостале жице неког старог водовода", касни?е ?е извирала у бетонском подруму и да?е се сливала пропустима. ^[5]

Град?а палате ?е почела у марту 1905 . године. У теме?е су постав?ене 82 дрвене греде дуге по пет метара и дебеле по 30 центиметра, затим 30 вагона вареног гвож?а у шипкама дугим по девет метара, 10 вагона тврдог рипа?ског камена. Преко тога постав?ена ?е бетонска плоча дебела 2,2 метра. Зида?ем циглама отпочело ?е тек у проле?е 1906 . године. Радове ?е изводио гра?евинар Карло Кнол са зидарима из Црне Траве . Надзорни инже?ер био ?е архитекта ?ован Илки?. Радовима за армирани бетон руководио ?е архитекта Мати?а Шна?дер . Површина спо?аш?их зидова од првог спрата до крова обложена ?е жу?кастим плочицама а украшена орнаментима зелене бо?е. ^[6] Керамичка облога ?е донета из Печу?а , из фабрике Жолнаи у ко?о? се и данас чува?у калупи помо?у ко?их ?е изливена. Зграда ?е зидана у стилу сецеси?е .

Степениште ?е било изра?ено од рипа?ског и шведског гранита. Укупна вредност зграде износила ?е 2 милиона златних динара. Гра?евина ?е у потпуности завршена 1907. године. За оно време био ?е то на?ве?и хотел у Београду са 50 посте?а и собама на сва три спрата.У априлу 1941. била ?е ?ако оште?ена бомбардова?ем.

Зграда хотела Москва ^[7] достигла ?е висок степен стилске еманципаци?е овог периода и приближила се поставкама модерне архитектуре. Зидна платна ослобо?ена су хоризонталних подеоних венаца, пластике око отвора, лизена и пиластера. Употреба мермера, керамичких плочица и фа?анса за оплату фасаде означило ?е прихвата?е сецеси?ских поставки о употреби нових, племенитих и тра?ни?их матери?ала. Ве?им делом слободне површине фасада обложене су зеленим керамичким плочицама по чему зграда спада ме?у ретке у Београду са хроматском фасадом. Преокрет у београдско? сецеси?и обележила ?е зграда осигурава?у?ег друштва Роси?а, хотел Москва.

Отвара?е [ уреди | уреди извор ]

Свечано отвара?е ?е изведено из два дела. 14. ?ануара 1908 . године уз дворски оркестар, кра? Петар I Кара?ор?еви? ?е отворио палату Роси?у са гостионицом Москва. Свечано отвара?е и весе?е обав?ена су и 17. ?ануара 1908 . уз концерт Кра?еве гарде . У палати Роси?а ?е био смештен хотел, кафана, ресторан, станови за ренту и канцелари?е београдске фили?але осигурава?у?ег друштва Роси?а, за чи?ег ?е директора постав?ен Светозар Вукадинови?. Изград?а палате Роси?а била ?е велика руска привредна, али и политичка инвестици?а у Кра?евини Срби?и, што ни?е било по во?и осталим великим силама.

Осигурава?у?е друштво ?Роси?а” продало ?е зграду Гра?анско? банци септембра 1921. за 11,5 милиона динара - куриозитет ?е да ?е на акт о прода?и морало бити прилеп?ено 6.500 таксених маркица од по 100 динара, на 65 табака. ^[8] Гра?анска банка ?е била фузионисана са ?угословенском трговачком у У?еди?ену банку, ко?а ?е продала има?е (банка ?е пала у новембру 1923). ^[9]

Кафана "Москва" ?е у ме?уратном Београду била ?една од на?ве?их, била ?е затворена ?едно време 1939. ради преуре?е?а. ^[10]

Реновира?е хотела ?е завршено 2013. године, после скоро четири године рада. ^[11]

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Москва шнит

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Хотел Москва на Викимеди?ино? остави .

• Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
• Непокретна културна добра
• Листа споменика
• ?Москва” ? палата ко?а ?е донела космополитизам у Београд (24. ?ул 2017)