Херцеговачки корпус Во?ске Републике Српске

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Херцеговачки корпус
Амблем Херцеговачког корпуса Во?ске Републике Српске
Посто?а?е
Место формира?а :
Биле?а
Формаци?а корпус
?ачина 21.000 [1]
по формаци?и : 23.012 [2]
просечно : 20.000 [1]
Део Во?ске Републике Српске
Ангажова?е
Команданти
Командант Радован Грубач (1992-96)

Херцеговачки корпус ?е некадаш?и корпус Во?ске Републике Српске . Основан ?е у ма?у 1992 . године. Командант корпуса ?е био генерал-ма?ор Радован Грубач .

Током ратова у Хрватско? и Босни и Херцеговини покривао ?е фронт од троме?е бивших ?угословенских република са Црном Гором и Хрватском изнад Превлаке преко Попова по?а , Стоца , Мостара , Борачког ?езера , Трескавице , па до Горажда , преко 300 km фронта. Корпус ?е бро?ао 21.000 во?ника; током 1995. године корпус ?е имао 13.000 во?ника. Током рата укупно ?е погинуло око 2.200 бораца, а тачан бро? ра?ених бораца ни?е познат.

Након оснива?а за?едничких ОСБиХ , други п?ешади?ски бата?он тре?ег пука ОСБИХ баштини традици?у Херцеговачког корпуса ВРС.

Настанак [ уреди | уреди извор ]

1991. [ уреди | уреди извор ]

  • октобар
Почетак мобилизаци?е становништва Херцеговине у редове ?НА на Дубровачко подруч?е.
  • новембар
Почетак мобилизаци?е становништва Херцеговине у редове ?НА на Мостарско подруч?е.

Организаци?а [ уреди | уреди извор ]

Подруч?а под контролом Херцеговачког корпуса током рата у Босни и Херцеговини .

Команда корпуса ?е била у Биле?и, a кра?и период у Ластви (источно од Треби?а), а корпус су на кра?у рата сачи?авали:

Састав Херцеговачког корпуса 1992-1996 [3]
Ознака ?единица Седиште Настанак
1. херцеговачка моторизована бригада Треби?е 1992.
1. гарди?ска моторизована бригада ГШ ВРС Калиновик 1994.
11. херцеговачка пешади?ска бригада Фоча 1994.
2. херцеговачка лака пешади?ска бригада Борци 1992.
3. херцеговачка лака пешади?ска бригада Калиновик 1992.
14. херцеговачка лака пешади?ска бригада Ча?ниче - Рудо 1994.
15. херцеговачка пешади?ска бригада Биле?а 1992.
18. херцеговачка лака пешади?ска бригада Гацко 1992.
8. херцеговачка моторизована бригада Невеси?е 1992.
7. бата?он во?не полици?е Биле?а , Ластва 1992.
7. бата?он везе Биле?а , Ластва 1992.
7. изви?ачко-диверзантски одред Биле?а 1992.
7. мешовити арти?ери?ски пук Биле?а 1992.
7. лаки арти?ери?ски пук ПВО Ластва 1992.
7. инжи?ери?ски пук Биле?а , Ластва 1992.
7. мешовити противоклопни арти?ери?ски пук Треби?е 1992.
7. санитетска бата?он Биле?а , Треби?е 1992.
7. аутотранспортна бата?он Ластва 1992.
Команда стана Биле?а 1992.
30. позадинска база Биле?а 1992.
Регрутни наставни центар (РНЦ) Биле?а 1992.
Во?ни суд и во?но тужилаштво Биле?а 1992.
Ваздухопловство Биле?а , Ластва 1992.

На почетку рата у општини Фоча деловале су 1. фочанска бригада, 2. фочанска бригада, Тактичка група ”Фоча” (касни?е Тактичка група ”Дрина”) и 89. мешовити арти?ери?ски дивизион. У августу 1994. ?единице су об?еди?ене у новонастало? бригади Херцеговачког корпуса, 11. херцеговачко? пешади?ско? бригади . У ?улу 1994. корпусу ?е придружена 14. херцеговачка лака пешади?ска бригада , ко?а ?е настала спа?а?ем 3. и 4. подри?ске бригаде Дринског корпуса из општина Рудо и Ча?ниче. Тако?е, у саставу корпуса се од 1994. налази и 1. гарди?ска моторизована бригада.

Функциониса?е Херцеговачког корпуса [ уреди | уреди извор ]

Корпус на челу са генералом Грубачем ?е за два до три прва ратна м?есеца нарастао са 4.500 на скоро 24.000 бораца и стар?ешина. Корпус ?е у току рата усп?ешно одбранио територи?у и заштитио народ Српске Херцеговине на ?угу Републике Српске, како од агреси?е регуларних снага Хрватске во?ске (ХВ) тако и од хрватских и муслиманских снага унутар граница предратне територи?е Босне и Херцеговине. На кра?у рата, кра?ем 1995. године корпус ?е бро?ао око 13.000 во?ника. Команда ХК била ?е см?ештена у Биле?и, а истурено командно м?есто у Ластви код Треби?а. Током рата укупно ?е погинуло 2.211 бораца, од чега 1.941 непосредно у борби, а бро? ра?ених био ?е 5.836, док се као нестали воде 86 бораца. [4]

Наоружа?е и опрема [ уреди | уреди извор ]

Рат у Херцеговини [ уреди | уреди извор ]

1992. [ уреди | уреди извор ]

  • ?ануар
Резервисти из Источне Херцеговине заузима?у положа?е код Стона (Мали Стон-Доли-Ош?е-Височани-Смоков?ани).
  • ма?
17.5. Повлаче?е ?НА са Дубровачког подруч?а до Цавтата.
Остатак резервиста из Херцеговине повлачи се унутар граница РБиХ, остав?а?у?и велике непокривене просторе.
28.5. због пада коте Лисац код Равног, ?единице 2. бата?она Треби?ске бригаде напушта?у положа?е изнад Сланог и повлаче се према Поповом По?у. Нова лини?а се протезала од врхова Зеч?е главе, Оштрог врха те да?е према Завали, селу Чеш?ари и коти Острог изнад Завале.
30.5. Хрватска во?ска улази у Равно.
30.5. Хрватска во?ска улази у Ки?ев До и настав?а да?е према Бобанима.
Формира?е Херцеговацког корпуса.
  • ?ун
Пад долине Неретве
6.6. Хрватска во?ска окупирала и спалила Пребиловце и Клепце.
7.6. Хрватска во?ска, 1. гарди?ска бригада ХВ (Тигрови) и 4. гарди?ска бригада (Пауци) заузима?у Завалу.
Офанзива ВРС у Подвележ?у
9.6. Биле?ки ТО по наредби из Мараве ?уте пребацу?у на Столачко ратиште, оста?у напуштени положа?и на котама Зеч?а глава, Оштри врх.
11.6. Хрватска во?ска заузима Зеч?у главу.
11.6. Хрватска во?ска заузима село Доманови?и на Столачком ратишту.
12.6. Хрватска во?ска заузима Оштри Врх.
13.6. Хрватска во?ска заузела Столац.
15.6. цивили Бош?аци из села Подвележ?е напада?у на команду Мостарске бригаде и арти?ери?ске положа?е на Мер?ан глави и Свето? гори. Приликом напада гине командант бригаде пук. Пушара. ВРС из ре?она Чобановог по?а кре?е у акци?у заузима?а Подвележ?а.
21.6. Хрватска во?ска заузела ц?ели Мостар.
  • ?ул
4.7. Почела операци?а ХВ под називом Тигар. Ова акци?а ?е тра?ала све до 13.07.
5.7. Хрватска во?ска заузима погранично село Иваницу 6 km од Дубровника, Велики проблеми са мобилизаци?ом у Треби?у, иако ?е град скоро непосредно угрожен.
09.7. 2 мтб. Невеси?ске бригаде заузима комплетан плато Подвележ?а и изби?а на положа?е на Свето? гори и Мер?ан глави. Битка у Подвележ?у ?е во?ена од 15.6. до 9.7. и представ?а (по ?удским губицима) на?ве?и пораз ХВО-а у Херцеговини.
12.7. и 13.7. специ?алне ?единице ХВ (Црне Мамбе) из састава 2. гарди?ске бригаде (Громови) за?едно са 4. гарди?ском бригадом (Пауци) напада?у доминантне врхове на коти Влаштица. Во?ска РС усп?ешно одбила сваки напад.
13.7. ХВ заузима Чуло брдо у близини села Хум.
Покуша? заузима?а Стоца од стране ВРС.
  • август
26.8. почела операци?а ХВ Барбара. Нападнути положа?и во?ске Републике Српске, Зелениковац, Келино осо?е, Стрмичка брда. Све нападе усп?ешно одбила во?ска Републике Српске.
  • септембар
7.9. Нападнути положа?и во?ске Републике Српске у ре?ону Стрмичких брда, Келино осо?е. Сви напади ХВ усп?ешно одби?ени уз велике губитке Хрватске п?ешади?е.
15.9. Послед?и покуша? ХВ да се разби?у ?единице 2. бата?она на правцу По?ице - Седлари. У ре?ону Житног дола изнад села Седлари откривена ве?а група ХВ гд?е ?е разби?ена и уништена. Посли?е пуних м?есец дана ХВ одуста?е од напада у правцу По?ица и прелази у одбрану на достигнутим лини?ама.
24.9. Потписан споразум о повлаче?у ?угословенске во?ске из Цавтата. Споразум су потписали генерал В? Павле Стругар, генерал ХВ ?анко Бобетко и испред Европске миси?е генерал Де?вид Кранстон.
30.9. Потписан договор у Женеви, ?оси? - Ту?ман о повлаче?у В? из Цавтата.
  • октобар
Муслиманске снаге потиснуте са Т?ентишта и околине, комуникаци?а Гацко - Фоча под контролом ВРС.
20.10. ?НА се повлачи из Цавтата.
22.10. Почела операци?а ХВ под називом Влаштица. 1. гарди?ска бригада ХВ под називом Тигрови напада положа?е Треби?ске бригаде из правца Цавтата према селу Главска. 163. бригада из Дубровника помогнута са тенковима из 2. гарди?ске бригаде (Громови) напада положа?е во?ске РС из правца Дубровачке Жупе и Ива?ице према положа?има Малаштица, Попрж до, Дри?ен, Или?ина глава. 4. гарди?ска бригада (Пауци) за?едно са 3. бо?ном из Имотског напада од правца Ива?ице, коте Вукоша и села Ораха положа?е во?ске РС у правцу коте Влаштица и села Бобовишта. Све правце напада брани 3. бата?он Треби?ске бригаде.
23.10. Хрватска во?ска заузима село Главска, заузима коту Малаштица и напреду?е према селу Рупни до.
23.10. Хрватска во?ска покушала пробо? оклопним транспортерима и тенковима од правца Ива?ице магистралним путем према Попрж долу и Дри?ену (ре?он Влаштица). Све нападе усп?ешно одбила Во?ска РС.
24.10. Хрватска во?ска заузима село Рупни до. Разби?ен бок Во?ске РС се повлачи у правцу Бувавца, мале али врло битне коте у ре?ону Влаштица.
24.10. На Влаштици во?ска РС усп?ешно одби?а сваки напад Хрватске п?ешади?е. Хрватска во?ска тре?и дан заредом трпи велике губитке у п?ешади?и.
24.10. Гатачка бригада заузима положа?е према Ивановом Крсту код села По?ице и ту оста?е до комплетира?а 5. бата?она Треби?ске бригаде.
24.10. у 23.00 часова по наредби главног штаба ХВ прекида?у се сви напади у ре?ону брда Влаштица.
25.10. у 05.00 часова по наредби команде во?ске РС напушта?у се положа?и на Влаштици. Истог дана у поподневним сатима послед?е групе напушта?у положа?е на Дри?ену и Бувавцу.
26.10. Хрватска во?ска заузима Влаштицу.
Долазак Гатачке бригаде до Т?ентишта гд?е се сусре?е са фочанском бригадом, стабилизу?е и Треби?ско ратиште.
  • новембар
Операци?а Бура ( Митровданска офанзива 1992 ), напад ХВ, ХВО и Арми?е РБиХ на положа?е Невеси?ске и Биле?ке бригаде.
Напад усп?ешно одби?ен посли?е пет дана жестоких борби. ?една ?е од на?ве?их битака и поб?еда Херцеговачког корпуса. Однос снага ?е био осам према ?едан, арти?ери?ска припрема ?е била жестока, тра?ала ?е пуних шест сати. Ме?утим, управо то што ?е био Митровдан и што су редови невеси?ске бригаде били прори?е?ени се показало као сре?на околност ?ер су изб?егнути велики губици у том првом удару. Погинула су 42 борца невеси?ске бригаде и преко 300 ?е ра?ено. Непри?ате? ?е, према ?иховим информаци?ама, имао 580 погинулих и преко 1.300 ра?ених.
  • децембар
2.12. Напад ХВО из Стоца ка селима општине Српски Столац (Беркови?и). Во?ска РС усп?ешно одбила ова? напад.

1993. [ уреди | уреди извор ]

  • март

7.3. Хрватска во?ска напада положа?е Треби?ске бригаде код села Сливнице (Треби?ска површ) и заузима коте Градину и Тимор а у?едно излази на коту 497 изнад села Баонине. То ?е била послед?а акци?а ХВ на Треби?ском ратишту.

  • ?ул
Операци?а Лукавац , Херцеговачки и Сара?евско-романи?ски корпус ВРС заузима?у Рого?, Трново, Игман и Б?елашницу.
Снаге Херцеговачког корпуса заузима?у село Главатичево, општина Ко?иц.

1994. [ уреди | уреди извор ]

  • ?ануар
Ангажова?е снага Херцеговачког корпуса код Олова и на Ниши?ко? висоравни.
  • април
Операци?а Звезда , Херцеговачки и Сара?евско-романи?ски корпус ВРС улазе у предгра?а Горажда и заузима?у комплетну десну обалу Дрине. Под притиском ме?ународне за?еднице и ваздушних удара НАТО пакта, српске снаге одуста?у од уласка у град. ПВО Херцеговачког корпуса обара британски авион Хари?ер. Пилот пао на муслиманску територи?у.
  • септембар
Снаге Арми?е РБиХ заузима?у села Би?ела и Младешкови?е у Српско? општини Ко?иц.
  • новембар
Операци?а ?есен ’94 ( Друга митровданска офанзива ), напад снага Арми?е РБиХ на положа?е ВРС у Подвележ?у и планини Вележ.
Арми?а РБиХ убацу?е преко 1.000 диверзаната у српску позадину, долази до борби диверзаната и во?ника ВРС у позадини (арти?ери?а, команда, кувари). Диверзанти на неким м?естима заузима?у арти?ери?ске положа?е ВРС. Ме?утим, Арми?а РБиХ не усп?ева пробити прве лини?е, тако да диверзанти оста?у окружени, и доласком по?ача?а ВРС потпуно уништени у наредна два дана. Резултат: 220 погинулих диверзаната Арми?е РБиХ, 22 погинулих припадника ВРС, лини?е ВРС непомакнуте.

1995. [ уреди | уреди извор ]

  • ?ун
Неуспио покуша? деблокаде Сара?ева од стране Арми?е РБиХ на положа?е Сара?евско-романи?ског корпуса и ди?елом Херцеговачког на планини Трескавици.
  • август
12.8. Борбе ВРС и ХВ на Треби?ско-Дубровачком ратишту. Ограничен напад ВРС на положа?е ХВ у Бобанима и ре?оне Главске, без знача?ног усп?еха.
30.8. Преста?у борбе на Треби?ско-Дубровачком ратишту. Во?ска РС имала 16 погинулих и близу 50 ра?ених бораца. ?едан цивил страдао у селу Граб.
  • септембар
Хрватским снагама стижу по?ача?а на Треби?ском ратишту.
Ваздушни удари НАТО пакта на положа?е ВРС
Офанзива Арми?е РБиХ на Трескавици.

Послератни период [ уреди | уреди извор ]

Де?тонским споразумом сма?ена ?е територи?а ко?у ?е контролисао Херцеговачки корпус. У Попову по?у код Манастира Завала по?е ?е ци?елом ширином припало Федераци?и БиХ, а током рата ?е то била територи?а ко?а ?е била изме?у лини?а ВРС и ХВ, и тако ?е пут Треби?е ? ?уби?е прекинут ме?уентитетском лини?ом у дужини од 600 m. Код Стоца су ма?и ди?елови планине Хргуд припали Федераци?и, а током рата цио Хргуд ?е био под контролом ВРС.

Изнад Мостара ци?ело Подвележ?е и западне падине планине Вележ и сам Реле? на врху Вележа (Брашина), те ди?елови села Рабина, Жу?е, у Невеси?ско? општини, ди?елови планине Ру?ишта изнад с?еверних предгра?а Мостара, сво ово подруч?е припало ?е Федераци?и БиХ.

Ци?ела ратна Српска општина Ко?иц (подруч?а око Борачког ?езера) ?е припала Федераци?и. У Фочанско? општини: Устиколина и да?е магистралом до моста на Осаници. Са ових подруч?а ВРС се повукла до 6. фебруара 1996.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ а б Попара 2017 , стр. 35.
  2. ^ Пандуреви? 2012 , стр. 223.
  3. ^ Попара 2017 , стр. 43.
  4. ^ Република Српска у Одбрамбено-ота?бинском рату, истори?ски преглед, РЦИРЗ.

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Радни тим Неде?ко Попара ... (2017). Херцеговачки корпус . Биле?а: СПКД ”Просв?ета”. ISBN   978-99938-90-45-4 .  
  • Пандуреви?, Винко (2012). Срби у Босни и Херцеговини: од деклараци?е до конституци?е. Политичко, одбрамбено и во?но организова?е српског народа у Босни и Херцеговини 1991-1995 . Београд: ИГАМ. ISBN   978-86-83927-69-2 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]