Хенри Норис Расел
(
енгл.
Henry Norris Russell
;
О?стер Бе?, ?у?орк
,
25. октобар
1877
?
Принстон, ?у ?ерзи
,
?у ?ерзи
,
18. фебруар
1957
) ?е био
амерички
астроном
, ко?и ?е, за?едно са
Е?наром Херцшпрунгом
, развио
Херцшпрунг-Раселов ди?аграм
(
1910
). Године
1923
, у раду са Фредериком Сондерсом, развио ?е
Расел-Сондерсово упаре?е
, познато и као
LS упаре?е
.
[1]
[2]
Расел ?е ро?ен 1877. године у
О?стер Бе?у, ?у?орк
. Студирао ?е астрономи?у на
Универзитету Принстон
, где ?е дипломирао
1897
. године, а докторирао
1899
, под менторством
Чарлса Огастеса ?анга
. Изме?у
1903
. и
1905
. године, радио ?е у
Опсерватори?и у Кембри?у
са
Артуром Робертом Хинксом
као помо?ник истраживача
Карнеги?еве институци?е
и дошао ?е под велики утица?
?ор?а Дарвина
.
Вратио се у Принстон да би постао инструктор астрономи?е (1905?1908), асистент (1908?1911), професор (1911?1927) и професор истраживач (1927?1947). Тако?е ?е био директор Опсерватори?е Универзитета Принстон од 1912. до 1947. године. Умро ?е у
Принстону, ?у ?ерзи
1957, у 79. години
[3]
Новембра
1908
. године, Расел се оженио са Луси Ме? Кол. Имали су четворо деце. ?ихова на?мла?а ?ерка, Маргарет, удала се за астронома
Франка К. Едмондсона
1930-их година.
Расел ?е био коаутор утица?ног двотомног у?беника 1927. године са
Ре?мондом Смитом Дуганом
и
?оном Квинси?ем Ст?уартом
:
Астрономи?а: Ревизи?а ?анговог приручника за астрономи?у
(
енгл.
Astronomy: A Revision of Young’s Manual of Astronomy
; Ginn & Co., Бостон, 1926?27, 1938, 1945). Ово ?е постао стандардни астрономски у?беник у наредне две децени?е. Посто?ала су два тома:
Соларни систем
(
The Solar System
) и
Астрофизика и астрономи?а звезда
(
Astrophysics and Stellar Astronomy
). У?беник ?е популаризовао иде?у да су сво?ства звезда (пречник, површинска температура,
луминозитет
, итд) увелико предодре?ена масом и хеми?ским саставом, што ?е постало познато као
Вогт-Раселова теорема
(ко?а ук?учу?е Ха?нриха Вогта, ко?и ?е независно открио ту везу). С обзиром да се хеми?ски састав звезде постепено ме?а са старош?у (обично на нехомоген начин), последица ?е
еволуци?а звезда
.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Академске
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|