Ова? чланак не наводи ни?едан извор . Побо?ша?те га додава?ем референци ка поузданим изворима . Садржа? непоткреп?ен изворима може бити доведен у пита?е, а потом и избрисан . Претражи Google : "Ха?нрих ИИИ, цар Светог римског царства" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR Претражи Google : "Hajnrih III, car Svetog rimskog carstva" ( вести   · новине   · к?иге   · академик   · бесплатне слике ) · JSTOR ( дета?ни?е о укла?а?у овог шаблона обавеште?а )

Ха?нрих III Црни
Ха?нрих III на мини?атури из 1040 . године
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1017-10-28 ) 28. октобар 1017.
Датум смрти	5. октобар 1056. ( 1056-10-05 )  ( 38 год. )
Место смрти	Бодфелд ,
Породица
Супружник	Gunhilda of Denmark , Агнеса од Поат?еа
Потомство	Beatrice I, Abbess of Quedlinburg , Adelheid II van Franken , Ха?нрих IV, цар Светог римског царства , Конрад II, во?вода Баварске , ?удит од Шваби?е , Matilda of Swabia
Родите?и	Конрад II, цар Светог римског царства Гизела Швапска
Династи?а	Сали?ска династи?а
Претходник	Конрад II, цар Светог римског царства
Наследник	Ха?нрих IV

Ха?нрих III Црни ( нем. Heinrich III. ; , 28. октобар 1017 ? , 5. октобар 1056 ) ?е био цар Светог римског царства (1046?1056) и кра? Немачке (1028?1056) из Сали?ске династи?е. ?ош док му ?е отац био жив крунисан ?е 1028. као кра? Немачке, да би се осигурало насле?ива?е нове династи?е. После смрти Конрада II поста?е 1039 . ?едини кра? Немачке.

Прва експедици?а на Чешку (Бохеми?у) [ уреди | уреди извор ]

Током првог обиласка кра?евства доби?ао ?е призна?е од во?вода као нови кра?. Први во?ни поход учинио ?е 1040 . у Чешко?, против Братислава I Пшемисла . Братислав ?е имао Ма?аре као савезнике, ко?и су упадима узнемиравали и п?ачкали. Ха?нрих III Црни ?е 13. августа 1040. кренуо на Братислава, али во?ска му ?е упала у заседу и претрпео ?е пораз.

После преврата у Угарско? Братислав ?е изгубио савезника, па ?е поражен 15. августа 1041 . године. Потом ?е био приси?ен да склопи мировни споразум.

Први поход на Угарску [ уреди | уреди извор ]

Због нових угарских напада на Баварску, Ха?нрих ?е 1042 . године об?авио рат Угарско?. Из овог сукоба ?е Ха?нрих изашао као победник и западне делове тадаш?е Угарске ?е припо?ио Баварско?.

Угарски кра? Шамуел Аба ?е побегао на исток. Током 1043 , Ха?нрих приси?ава угарског кра?а да врати Дунавске територи?е Немачко?. Ове територи?е ?е ?ош Свети Стефан Угарски дао Немцима. Тиме се успоставила граница Угарске и Аустри?е, ко?а ?е остала као званична све до 1918 . године.

После те победе Ха?нрих, као побожан кра? ко?и са?а о ?божанском миру“, свима опрашта све што ?е било и заборав?а освету. Сво?е вазале ?е присилио да исто то учине.

Подела Лорене [ уреди | уреди извор ]

Када ?е 1044 . умро во?вода Лорене, ко?и ?е био во?вода и до?е и гор?е Лорене, Ха?нрих ?е пожелио да се во?водства нигде не учврсте. Во?водин стари?и син Годфрид Лоренски ?е ве? владао Гор?ом Лореном, па се очекивало да доби?е и до?у Лорену. Ме?утим Ха?нрих преда?е До?у Лорену мла?ем брату, чиме изазива побуну стари?ег. Ха?нрих позива бра?у на измире?е, али у томе не успева. У ме?увремену су се поново по?авили проблеми у Угарско?.

Други поход на Угарску [ уреди | уреди извор ]

Други поход на Угарску ?е изведен 6. ?ула 1044 . са великом во?ском. Ма?ари су били лако покорени. Кра? сукоба и пораз присталица Шамуела Абе ?е означен у бици код Менфеа . На власт ?е постав?ен стари угарски кра? Петар Орсело . Шамуел Аба ?е ухва?ен и одруб?ена му ?е глава.

Петар Орсело се заклео Ха?нриху на верност. Тако ?е успостав?ен мир изме?у Угарске и Немачке.

Немир у Лорени [ уреди | уреди извор ]

После повратка из рата у Угарско? Готфрид Лоренски ?е тражио савезнике да би потпуно повратио обе Лорене под сво?у власт. Преговарао ?е и са француским кра?ем Анри?ем I . Због тога ?е Ха?нрих III Црни организовао су?е?е Готфриду Лоренском. Готфрид ?е осу?ен, а во?водство му ?е одузето. Он ?е одмах побегао и започео побуну и гра?ански рат.

Током 1045 . Ха?нрих ?е заузео Готдридов замак и неколико других замкова. Готфрид ?е успео да заметне сва?у у Бургунди?и, чиме ствара Ха?нриху проблеме на другом месту, па ?е Ха?нрих кренуо на Бургунди?у, остав?а?у?и део во?ске у Лорени. Бургунди?а ?е била смирена и пре Ха?нрихова доласка. После тога Ха?нрих ?е успео заробити и утамничити Готфрида Лоренског и смирити проблеме у Лорени.

Други излет у Итали?у [ уреди | уреди извор ]

У Итали?и су била три кандидата за папу, па се Ха?нрих меша у та? избор и постав?а 1046. свог кандидата папу Клемента II из Бамберга. Осим тога било ?е проблема и у Милану око тога ко ?е бити нови владар. И у та? проблем се Ха?нрих умешао спречава?у?и сукобе.

Царско круниса?е [ уреди | уреди извор ]

Ха?нрих III Црни ?е крунисан као цар Светог римског царства 25. децембра 1046 .

Са папом ?е кренуо на ?уг Итали?е, где ?е повукао многе одлуке свог оца Конрада II . Непопуларни Пандулф од Капуе доби?а поново власт над Капуом.

Нове борбе са Ма?арима [ уреди | уреди извор ]

Са новим угарским кра?ем Андрашом I на?пре ?е склопио мир, ко?и ни?е дуго тра?ао. Ве? 1051 . Ха?нрих предузима тре?и поход против Ма?ара. Ме?утим ни?е успео остварити тра?ни?и мир. Током четвртог похода опседао ?е Братиславу . Андраш I ?е позвао папу да посреду?е. Након што ?е Ха?нрих престао са опсадом Андраш ?е повукао све сво?е понуде о пла?а?у данка, па га папа екскомуницира.

Рат и мир у Лорени и Холанди?и [ уреди | уреди извор ]

Готфрид Лоренски ?е пуштен из затвора и вра?ен му ?е био део поседа, али он се поново буни и налази нове савезнике Болдвина Фландри?ског и Дирка Холанског, па ?е побуна против Ха?нриха постала много ве?а. Холан?ани су током 1048 . победили Ха?нрихову во?ску, заузели На?меген , запалили Вердун и опседали Ли?еж .

Ме?утим током 1049 . године Ха?нрих успева да победи и уби?е Дирка Холандског. Ха?нрих ?е постигао споразум са данским и енглеским кра?ем, па Болдвин Фландри?ски више ни?е могао нападати морем, а ни?е више могао ни да побегне царско? во?сци. Ха?нрих ?е успео да утамничи и Болдвина и Готфрида Лоренског. Тиме ?е коначно у Лорени и Холанди?и завладао мир.

Постав?а?а [ уреди | уреди извор ]

Ха?нрих ?е постав?ао папу за папом. Стекао ?е временом велику власт. У Немачко? ?е доде?ивао во?водства и поседе. Тиме ?е стекао велику власт, али и непри?ате?е.

Нормани на ?угу Итали?е [ уреди | уреди извор ]

Гаимар IV Салернски уз помо? Нормана осва?а велики део Апули?е и Калабри?е . Гаимар ?е потом проглашен во?водом Апули?е и Калабри?е од стране норманских пла?еника под во?ством Вили?ама Отвила и Дрога Отвила. Гаимар ?е признао норманска осва?а?а и поставио ?е Нормане као сво?е вазале. Дакле Гаимар и Нормани су били самопрокламовани владари. Ипак Ха?нрих III ?е прогласио Драга Отвила директним вазалом царске круне. Ха?нрих ?е изгубио популарност ме?у Ломбардима , а Беневенто , ко?и ?е био папски вазал ни?е признавао Ха?нриха.

Папа Лав IX ?е кренуо у рат против Нормана. Хамфри Отвил са Робертом Гвискаром ?е предводио норманску во?ску и победио ?е 18. ?уна 1053 . у бици код Сивитате здружену папску и царску во?ску. Папа ?е у то? бици зароб?ен.

Знача? [ уреди | уреди извор ]

Био ?е ?едан од на?мо?ни?их царева. ?егов ауторитет се протезао од Немачке, Итали?е до Бургунди?е. Осва?ао ?е територи?е и постав?ао ?е папе. Ипак многи сматра?у ?егову владавину и промаша?ем због проблема ко?е ?е оставио иза себе. Борба за инвеституру , ко?а ?е касни?е уследити ?е великим делом ствар црквене политике, али он сам ?е допринео проблему сво?им постав?а?ем папа.

У?единио ?е сва велика во?водства, сем Саксони?е, и успео их везати за себе.

Породично стабло [ уреди | уреди извор ]

4. Henry of Speyer

2. Конрад II, цар Светог римског царства

5. Аделаида од Алзаса

1. Ха?нрих III, цар Светог римског царства

6. Херман II, во?вода Шваби?е

3. Гизела Швапска

7. Gerberga of Burgundy

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Ха?нрих III , ?егови преци и потомци (?език: енглески)

Конрад II	Кра? Немачке ( 1028 ? 1056 )	Ха?нрих IV
Конрад II	цар Светог римског царства ( 1046 ? 1056 )	Ха?нрих IV