ХНК Ха?дук Сплит
|
---|
|
Пуно
име
| Хрватски ногометни клуб Ха?дук Сплит
|
---|
Надимак
| ха?дуци, били, ма?стори с мора
|
---|
Основан
| 13. фебруар 1911.
; пре 113 година
(
1911-02-13
)
|
---|
Стадион
| По?уд
,
Сплит
|
---|
Капацитет
| 34.198
|
---|
Председник
| Лукша ?акобуши?
|
---|
Тренер
| Мислав Кароглан
|
---|
Лига
| Прва лига
|
---|
2022/23.
| Прва лига, 2.
|
---|
|
|
|
ХНК Ха?дук Сплит
?е ?едан од на?стари?их
фудбалских
клубова у
Хрватско?
, ко?и се такмичи у
Прво? лиги Хрватске
. Клуб ?е основан 1911.
Иде?а о оснива?у настала ?е, у
прашком
кафи?у
У Флеку
, од групе
сплитских
студената технике, ко?и су студирали у
Прагу
:
Фаби?ан Калитерна
,
Луци?ан Стела
,
Иван Шаки?
и
В?екослав Иванишеви?
, после утакмице у ко?о? су гледали утакмицу популарних тамош?их клубова
Спарте
и
Слави?е
.
Клуб ?е основан у
Сплиту
13. фебруара
1911
. као Прво ногометно друштво у
Далмаци?и
. Оснивачи су били поменути студенти и Владимир Шоре. Први председник ?е био професор Круно Колумбатови?.
Прву ?авну утакмицу Ха?дук ?е одиграо
11. ?уна
1911
. године против локалног
итали?анског
клуба Калчо (Calcio) и победио 9:0. Године 1913, осва?а првенство ?адрана, а затим до почетка
Првог светског рата
1914, одиграо ?е 74 утакмице од ко?их ?е 57 решио у сво?у корист, 4 играо нерешено и 24 изгубио, са гол-разликом 317:122.
Изме?у 1914-1918 ни?е деловао.
Обновивши се пред кра? рата Ха?дук ?е до
Првог првенства ?угослави?е 1923.
одржао ?е велики бро? дома?их и ме?ународних сусрета, отворио школу за подмладак, основао секци?е лаке атлетике,
бе?збола
,
бокса
и
хазене
, уредио игралишта на ко?ем ?е подигао клупску бараку (дашчару) и трибине.
У периоду од
1924
. до
1941
. двапут ?е осво?ио
првенство ?угослави?е 1927
и
1929
, четири пута заузео друго место, учествовао у
Митропа купу 1927
, дао два играча за олимпи?ску репрезентаци?у ?угослави?е
1924
и
1928
. Гостовао ?е у
Тунису
,
Алжиру
и
Француско?
(
1924
),
Египту
(
1925
) и
Малти
(
1925
) и
1927
. Године 1931. Ха?дук ?е отишао на велику турне?у по ?ужно? Америци, а
1932
. постав?а рекорд по бро?у одиграних утакмица у ?едно? години (87). Те године саградио ?е властити клупски дом.
Поново иде на Малту
1934
...
Пре упада
итали?анских
фашиста у Сплит
1941
, клуб преста?е са радом. У 1942, велики бро? клупских играча одлази у партизане. Бро? се пове?ао 1943. а кра?ем
1944
. послед?а група играча пребачена ?е на ослобо?ену територи?у острво
Вис
. На Вису ?е
7. ма?а
1944
. одржана скупштина Ха?дука, а обнов?ени клуб доби?а име Ха?дук, тим Народноослободилачке во?ске ?угослави?е. Од неколико утакмица одиграних на Вису и Итали?и на?знача?ни?а ?е утакмица у
Бари?у
23. новембра
1944. са
во?ничком репрезентаци?ом
Велике Британи?е
. Утакмица ?е одиграна пред 50.000 гледалаца, а Ха?дук ?е изгубио са 7:2. Утакмица ?е знача?на по томе што се на ?арболу игралишта први пут ви?орила застана нове ?угослави?е.
Ха?дук се вратио у ослобо?ени Сплит
3. новембра
1944
, одакле
1945
. настав?а пропагандну миси?у по Малти, Египту,
Сири?и
,
Либану
и
Палестини
. Као екипа ?угословенске арми?е играо ?е до кра?а
1945
. године, када су играчи били демобилисани. У септембру исте године на арми?ском слету у Београду, екипу ?е примио Маршал Тито и одликовао ?е Орденом заслуга за народ II реда.
После Ослобо?е?а до распада СФР?
[
уреди
|
уреди извор
]
После Другог светског рата Ха?дук ?е обновио игралиште и друштвени дом и покренуо рад многих секци?а. Захва?у?у?и улози клуба у току
НОР
-а Ха?дук ?е под сво?им именом об?единио све спортске снаге у Сплиту и развио делатност у 14 секци?а са преко 500 активних такмичара. У тим послератним годинама, Ха?дук често иде на турне?е по :
Албани?а
1946,
Чехословачка
, 1946 и 1948,
Итали?а
,
Ма?арска
,
По?ска
,
Француска
,
Белги?а
,
Луксембург
,
Сарска област
1948. Одласком на велику турне?у по
Аустрали?и
1949. постао ?е први клуб из
?угослави?е
ко?и ?е играо на свим континентима. На то? турне?и одиграо ?е 21 утакмицу, а победио 19 пута.
Клуб осва?а
1946
. Првенство Хрватске и тако поста?е члан новоосноване Прве лиге ?угослави?е. Ха?дук ?е први пут осво?ио
Првенство ?угослави?е 1950
. године без изгуб?еног сусрета, што ?е рекорд ко?и до распада Савезне лиге нико ни?е успео пости?и.
Исте године, при?е одлучу?у?е утакмице са
Црвеном звездом
(2:1) основана ?е нави?ачка организаци?а
Торцида
(названа по бразилским нави?ачима) и тако постала ме?у првим организованим нави?ачким групама у
Европи
. Првенство ?угослави?е осво?ио ?е ?ош 6 пута:
1952
.
1954/55
,
1970/71
,
1973/74.
,
1974/75.
и
1978/79.
Ха?дук ?е био део ?велике четворке“
?угословенског фудбала
и ?едини ?е клуб ко?и ?е постао првак у обе ?угослави?е, а да ни?е био из главног града ?угословенских република/покра?ина. Ха?дук ?е био ?едини фудбалски клуб ко?и ?е учествовао у свим прволигашким такмиче?има у ?угослави?и од 1923. до 1991.
Куп Маршала Тита
осво?ио ?е 9 пута од тога пет година за редом у периоду од 1971/72. до 1976/77.
Послед?и куп осво?ио ?е
8. ма?а
1991
. када ?е у финално? утакмици као аутса?дер, победио тадаш?ег европског првака
Црвену звезду
са 1:0. Гол ?е постигао
Ален Бокши?
. Пошто ?е то било послед?е куп такмиче?е у СФР? Ха?дук ?е та? пехар задржао да краси ?егове витрине. Знача? овог успеха ?е у томе што ?е те сезоне Ха?дук у ?есе?ем делу првенства био на послед?ем месту, што ?е и у на?лоши?им сезонама било непо?м?иво за клубове ?велике четворке“, док ?е Звезда те сезоне била надмо?на у првенству, а исте сезоне ?е била и победник
Купа европских шампиона
.
По одва?а?у од ?угослави?е, НК Ха?дук ?е променио име у ХНК Ха?дук (Хрватски ногометни клуб Ха?дук).
У прве четири године игра?а у
Прво? лиги Хрватске
Ха?дук ?е био успешни?и од ривала из Загреба осво?ивши 3 титуле првака, а успео ?е и да се пласира у четвртфинале
Лиге шампиона
.
Ме?утим, колико ?е екипа била стручно во?ена, толико ?е клуб био финанси?ски лоше во?ен, те му ?е у то време блокиран рачун, што ?е довело до неуспеха на дома?о? и ме?ународно? сцени а нави?ачи су почели да траже смену управе. Приватизаци?и клуба се приступило 2008. године и Ха?дук ?е тада постао спортско деоничарско друштво (Hajduk ?.d.d.).
Клуб се полако опорав?а и од 2001/02. до 2004/05. ?е био првак Хрватске. Куп Хрватске ?е осво?ио 7, а Суперкуп 6 пута.
Као и у ?угослави?и, Ха?дук ?е и у Првенству Хрватске клуб ко?и ?е у свим првенствима играо у на?вишем рангу такмиче?а, што за?едно чини непрекинути низ од 79 сезона редовног учествова?а у елитном фудбалском такмиче?у.
Ха?дук ?е сво?у прву утакмицу одиграо у дресу са комбиновано црвено-белим окомитим пругама што ?е симболизовало бо?е хрватског грба. Тадаш?е аустри?ско поглаварство града ни?е хтело да се на било ко?и начин манифесту?е хрватство Сплита па ни?е дозволило да бо?а новонасталог клуба буде хрватска тробо?ка. Кад ?е забра?ена тробо?ка, кренуло се с црвеном (Хрватска) и модром бо?ом (море) и преко ?их ?е белим словима писало Ха?дук.
Након тога на дресу превладава бела бо?а и главни дрес се састо?и од беле ма?ице, плавог шорца и плавих чарапа, а та комбинаци?а симболизу?е бело ?едро на плавом мору. Бела бо?а ?е постала симболом клуба и због ?е ?е екипа Ха?дука добила популарни надимак 'били'. Резервни дрес се састо?и од црвено-плаве ма?ице са окомитим пругама (некад ужим, некад ширим), плавог шорца и плавих чарапа, а симболизу?е бо?е из хрватске заставе. ?едно се време за главни дрес поми?ала морнарска комбинаци?а, са водоравним бело плавим пругама, али та? ?е дрес ?е само 2 пута носио голман Плетикоса.
Ха?дуков грб ?е
хрватска шаховница
у кругу, оивичено? плавом траком, са на свако? страни по 2 окомите црте ко?е представ?а?у осниваче Ха?дука: Иванишеви?а, Шаки?а, Калитерну и Стеллу. Изнад шаховнице пише Ха?дук, а испод Сплит. Шаховница се састо?и од 25 бело црвених по?а ко?а су исте деб?ине као и плави круг.
-
-
-
-
-
-
?убиларни грб у
2011
. години
Грб ?е
1911
. конструирао В?екослав Иванишеви?, а на?стари?а сестра Фаби?ана и Луке Калитерне, Ана Калитерна, ?е однела та? цртеж у самостан гд?е су часне сестре ручно извезле 20-30 комада. Грб се први пут по?авио у ?авности
1926
. године приликом изво?е?а
Ти?ардови?еве
оперете
'Кра?ица балуна' као део сценографи?е. Ха?дук ?е 30 година играо без грба на дресу и први пут га ?е поставио 1941. када ?е став?ена оригинална верзи?а. Након тога Ха?дук ?е одиграо утакмицу у Бари?у
1944
. са црвеном звездом у средини игра?у?и под другим именом и од тада ?е избачена шаховница. Након тога годинама на дресу егзистира само црвена петокрака као симбол слободе ко?а сто?и до
1990
. године када у зад?ем
првенству ?угослави?е 1990/91.
Ха?дук игра са старим грбом, са хрватском шаховницом, ко?а се одржала до данас.
У ме?увремену се ?авила и друга верзи?а, с хрватском шаховницом, али уз звезду петокраку у гор?ем делу грба, на саставу венаца.
Ха?дук сво?е утакмице игра на
Градском стадиону на По?уду
од
1979
.
Од
1911
. до
1979
. утакмице ?е играо на игралишту званом ?Код старе Плинаре“, где данас игра Рагби клуб Нада. Терен се изворно звао ?Кра?ева ?ива“. Откако ?е преселио на По?уд, старо игралиште се у сплитском говору назива ?
Стари плац
“ или ?Старо Ха?дуково“. Стадион се налазио кра? родилишта не би ли сваком новом Спли?анину то било прво што угледа. На северно? трибини стадиона налазила се нави?ачка група Торцида, на ?ему ?е одиграно 3148 утакмица, пало 9542 голова и осво?ено 11 првенстава и 6 купова.
Нави?ачи Ха?дука су Торцида, основали су 28. октобра 1950. године група студената у Загребу, Анте Дори?, Анте Иванишеви? и В?енцеслав Жувела, и сматра?у се на?стари?ом организованом групом нави?ача у Европи. Име су добили од бразилске нави?ачке групе ко?у су идолизирали, а ко?а долази од португалског 'торцер', што значи 'нави?ати'. "Ха?дук живи зауви?ек" ?е ?ихов слоган.
Чланови Торциде и други жестоки нави?ачи окуп?а?у се на с?еверном штанду на По?удском стадиону одакле подржава?у сво? клуб. Ха?дуково срце ?е годиш?а фудбалска награда ко?а ?е основана 1994. године и ко?у званично доде?у?у нави?ачи Ха?дука у Сплиту за на?бо?ег играча тима током сезоне. Доде?у?е се током годиш?ег футсал такмиче?а Торцида Kуп.
Ха?дук у европским такмиче?има
[
уреди
|
уреди извор
]
26. ?ул 2018.
[1]