Фулерен

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Фулерен
Опште информаци?е
Категори?а Минерал
Формула C 60

Фулерен ?е алотропска модификаци?а уг?еника , откривена 1985 . године, када ?е пуком игром случа?а ласерски синтетизован молекул C 60 . За ово откри?е научници Харолд Крото ( Универзитет у Сасексу , У?еди?ено Кра?евство ), Роберт Керл и Ричард Смоли ( Универзитет Ра?с из Х?устона ) 1996 . године добили су Нобелову награду .

Фулерен се састо?и од 60 хибридизованих уг?еникових атома, ко?и су спо?ени у тридесетостранични еикозаедарски молекул ко?и се састо?и од 12 петочланих (пентагоналних) и 20 шесточланих (хексагоналних) прстенова, спо?ених у сферни облик C 60 (енг. buckminster fullerene) налик фудбалско? лопти. Бро? пентагоналних прстена ?е увек константан у сферним молекулима уг?еничних кластера, док бро? хексагоналних може варирати. Петоугаони и шестоугаони прстени ко?и су у равни sp 2 хибридизовани, а приликом удружива?а у сферни облик орбитале обих прстена поста?у sp 2.27 хибридизоване. [1]

Молекул фулерен C 60 [ уреди | уреди извор ]

Фамили?а фулерена (C 60 , C 70 , C 82 ,..., C 540 ) су кавезати сферни молекули, ко?и представ?а?у тре?у алотропску модификаци?у уг?еника , а на?стабилни?и представник фамили?е фулерена ?е молекул C 60 . Данас се фулеренима назива читава фамили?а затворених, сферних уг?оводоничних структура, кавеза, мрежа са обавезних 12 пентагоналних прстена и неограниченим бро?ем хексагоналних. [2] [3]

Молекул C 60 гради кристалну форму ко?а по сво?о? симетричности спада у на?виши ранг уре?ености. Као индивидуални молекул, C 60 чврш?и ?е од ди?аманта , ме?утим, када кристалише, кристална решетка му ?е мека скоро као код графита . Како C 60 има осу петог реда, то су ?егова структура и енергетска ста?а одре?ена особина златног пресека.

Иако врло стабилан, молекул C 60 ?е неочекивано реактиван, тако да ?е данас познато више од 6500 потпуно нових ?еди?е?а на бази овог молекула.

Молекул C 60 има неслу?ене могу?ности примене ко?е се очеку?у у наредним децени?ама.

Употреба [ уреди | уреди извор ]

Фулерени су други тип на?чеш?е кориш?ених наночестица након сребра . [4] Сво?ства кристалне структуре , проводника и лубриканта доприносе да се ово ?еди?е?е користи у више области ме?у ко?има су фармаци?а , козметика , електроника и соларна енерги?а . [5]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Фулерен на Викимеди?ино? остави .


Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN   978-0-13-175553-6 .  
  2. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3 .  
  3. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN   0911910131 .  
  4. ^ (2008) D. Bouchard et X. Ma, Extraction and high-performance liquid chromatographic analysis of C60, C70, and [6,6]-phenyl C61-butyric acid methyl ester in synthetic and natural waters , in Journal of Chromatography A, vol. 1203, no 2, pp. 153-159.
  5. ^ (2010) Carl W. Isaacson et Dermont Bouchard, Asymmetric flow field flow fractionation of aqueous C60 nanoparticles with size determination by dynamic light scattering and quantification by liquid chromatography atmospheric pressure photo-ionization mass spectrometry , Journal of Chromatography, volume 1217,p. 1506-1512

Литература [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фулерен&oldid=27739928 ”