Фрула

Молдавске фруле ( fluer )
Класификаци?а	народни инструмент Дувачки инструмент Народни музички инструменти

Фрула ( итал. zufolo , енгл. pipe ; фр. fifre , нем. Pfeife ) ^[1] ?е дувачки аерофони инструмент ко?и се прави од ?едног комада дрвета , на?чеш?е ш?иве и дрена , пошто се то дрво на?лакше буши. ^[2]

Фрула ?е ?едноставни народни инструмент цилиндричног облика, сличан уздужно? флаути . Гор?и кра? цеви ?е равно засечен и делимично ?е затворен чепом, испод ко?ег ?е на поле?ини урезан четвртасти отвор са оштрим бридом. На ?ему ?е 6 отвора за свира?е, ко?има се у нови?е време на инструментима ма?их димензи?а придружу?е и 7. отвор на поле?ини. ^[3]

Свира?е на фрули, као домен усмених традици?а и израза, односно изво?ачких уметности, присутно ?е ме?у становништвом на цело? територи?и Срби?е. Због тога ?е фрулашка пракса уврштена у Национални регистар Нематери?алног културног насле?а Срби?е . ^[4]

Опис инструмента [ уреди | уреди извор ]

Састо?и се из чепа ( данце ) ко?им ?е инструмент затворен са гор?е стране (не у потпуности с обзиром да му ?е одсечен ?едан уздужни део да би омогу?ио пролаз ваздуха кроз цев свирале). Принцип доби?а?а тона ?е такав да се дува?ем узана ваздушна стру?а из свирачевих уста се управ?а у уски прорез ( писак или лабину ), где се разби?а о оштру ивицу и долази до трепере?а услед де?е?а ваздушног млаза на усни . Отуда се фрула убра?а у лаби?алне инструменте ( лат. labea - усна ). ^[2]

На поле?ини инструмента налази се отвор са оштрим бридом ко?и се назива ветрило (гласница или прозорче), ко?е сече ваздух ствара?у?и тон. На дну свирале налази се рупа ко?а се назива одушка . На пред?о? страни свирале налази се шест рупа ко?е се покрива?у прстима и ?една на поле?ини помо?у ко?их можемо извести седам тонова у две октаве (на?чеш?е тонови дурске лествице, а по могу?ности молске ). ^[5]

Израда данаш?их фрула постала ?е права ма?стори?а. Савремени градите?и изра?у?у фруле различитих величина и штимова, кристално ?асног тона и интонаци?е . Градите?и фруле често украшава?у резбари?ама, шарама у бо?и и бакарном жицом или гвозденим обручима.

Израда фруле [ уреди | уреди извор ]

За израду фруле користе се различите врсте дрвета. На?чеш?е ?е то ш?ива, дрен, багрем, ?асен, зова, шимшир, врба, ?авор, липа, треш?а, ?оргован, див?а крушка, див?а ?абука, клен, дуд, ту?а, граб и сл. ^[6]

Веома ?е важна и старост дрвета. Што ?е дрво стари?е, бо?е ?е за ову намену. На?чеш?е се користи дрво старо 20 година, а код врста ко?е споро расту (какав ?е дрен) стабло се сече после на?ма?е 30. година. Одабир дрвета се врши у ?есен, али може све до марта, у време када за би?ке наступа период мирова?а, па не пушта?у сокове и не напада их жижак. Као матери?ал за израду фрула бира?у се стабла ко?а расту на ?ужно?, осунчано? страни и на сиромашно? подлози. Никако се не бира?у стабла ко?а расту на плодном зем?ишту. ^[6]

Дрво се суши природно на?ма?е пет година. Дужина суше?а зависи од врсте дрвета, то ?е време потребно да се оно на природан начин ослободи вишка влаге. После суше?а приступа се изради ко?а ?е на?ве?им делом ручна. Сваком примерку се посве?у?е посебна паж?а. Приликом израде нарочито се води рачуна да инструмент поред лепог звука и изгледа буде лак за свира?е. ^[7]

Истори?ат [ уреди | уреди извор ]

За фрулу важи да ?е ма?ка свих музичких инструмената. Ако се изузму удара?ке, може се сматрати на?стари?им музичким инструментом. Многи народи у сво?о? традици?и има?у фрулу у неком облику. За ?ен настанак и разво? везане су многе легенде (приче, ба?ке, басне, музичка дела). ?една од ?их говори да ?е прву фрулу одсвирао ветар на слом?ено? трсци. Човек ?е затим само опонашао природу. ^[7]

Инструменти слични фрули били су познати ?ош на?стари?им народима. С обзиром да су се ?едноставно и лако градили. Свака трска и стара шуп?а кост могла ?е послужити за прав?е?е овог инструмента. Дувачки инструменти били су познати у Египту (две растав?ене свирале, док ?е дуга ?еднострука свирала била веома ретка). Свирала ?е тада била женски, а труба мушки инструмент, кориш?ен у во?ним процеси?ама. ?едан од на?стари?их помена диаулоса (двоструке свирале) налази се у Хомерово? Или?ади , мада ?е ова? инструмент био познат Грцима ве? неколико векова пре Хомеровог доба. ^[2]

Фрула у Срби?и [ уреди | уреди извор ]

Фрулашка пракса
Фрулаш ансамбла ?Коло”
Нематери?ално културно насле?е
Регион	Територи?а Срби?е
За?едница	Присутна ме?у становништвом на цело? територи?и Срби?е
Предлагач	Музиколошки институт САНУ, Факултет музичке уметности у Београду , Туристичка организаци?а града Чачка , Сабор фрулаша у Прислоници , Српско етномузиколошко друштво
Веб са?т	http://nkns.rs/cyr

Фрула ?е на?типични?и и на?распростра?ени?и дувачки инструмент у музичко? пракси Срби?е . Иако се у нови?е време популарно имену?е као фрула, ова? инструмент познат ?е под стари?им називима. У областима западне и централне Срби?е инструмент ?е познат и као свирала или свиро?ка и свиралче или свира?че , сагласно ве?им или ма?им димензи?ама инструмента, док га у традици?и источних и ?ужних српских кра?ева зна?у као дудук и дудуче . Широко? распростра?ености и велико? популарности фрулашке праксе у Срби?и, допринело ?е не само лако овладава?е изво?ачким вештинама, ве? и могу?ности широког кориш?е?а - као пастирски инструмента, али ?е и део разноврсних народних празнова?а и окуп?а?а, као прат?а песми и игри. ^[2] Подршку свира?у на фрули да?у и градите?и инструмената ко?и, као по?единци или у оквиру специ?ализованих радионица, чува?у занатске вештине израде фруле. ^[3]

?ош у сред?овековно? Срби?и свирач ко?и свира на свирали називао се свирац или свиралник, и ти називи су се доводили у везу иск?учиво са свиралом (фрулом, флаутом ). Сви свирачи у то време били су скомраси (путу?у?и музичари) и требало ?е да забаве присутне. Црква ова? инструмент ни?е подржавала, нити ?е било одобравано плеса?е и пева?е. Зато су доношене забране свира?а свирале, као и свих видова световне забаве, а свирале су се (поред гусала ) сматрале средством ??аволске обмане”. ^[2]

У многим кра?евима Срби?е на фрули и дво?ницама свирали су пастири чува?у?и сво?а стада. Фрула се користи и дан-данас као народни инструмент . Фрулашка пракса, као домен усмених традици?а и израза, односно изво?ачких уметности, присутна ?е ме?у становништвом на цело? територи?и Срби?е. ^{[3] [8]}

У народно? музичко? пракси одувек су посто?али ансамбли различитог састава. Код стари?их састава ансамбли су имали два до три изво?ача, а у 20. веку ?ав?а?у се сложени?и ансамбли, по узору на европске, ко?и има?у ве?и бро? изво?ача. У Срби?и су на?популарни?и дувачки ансамбли, ко?и се деле на лимене (тзв. блех) дувачке и фрулашке. Фрулашки ансамбли су на?чеш?и у североисточно? Срби?и. Сачи?ава их три до четири фрулаша, ко?и свира?у фруле различите величине, уз обавезну ритмичку прат?у, на?чеш?е буб?а. Карактеристична свирка за ове ансамбле ?е у паралелним октавама. ^[2]

Колико ?е ова? инструмент популаран и колико се фрулашка традици?а до данас очувала у Срби?и на?бо?е сведоче бро?не манифестаци?е посве?ене фрули (село ?аг?ило код Младеновца ), Дани Саве ?ереми?а ( Ража? ), сабори фрулаша ( Лели? код Ва?ева , Прислоница код Чачка ), такмиче?а фрулаша (село И?ош код Кикинде ), Фрула фест ( Крушевац ). ^[9]

Познати српски фрулаши [ уреди | уреди извор ]

Без обзира на кра??у ?едноставност овог инструмента , бро?ни свирачи код нас и у нашо? ближо? околини на фрули постижу запа?у?у?и уметнички ниво музицира?а и виртуозитета .

Познати српски фрулаши су Адам Милутинови? , Сава ?ереми? , Тихомир Паунови? , Ве?а Кокори? , Бориво?е Тодорови? , Бора Дуги? , Слободан Вуки?еви? , Спасо?е ?ови? , Андри?а и Томислав Ба?и?, познати?и као Бра?а Ба?и? , Раде ?ованови? , Митар Васи? и други.

Нематери?ално културно насле?е Срби?е [ уреди | уреди извор ]

Фрулашка пракса, као домен усмених традици?а и израза, односно изво?ачких уметности, присутна ?е ме?у становништвом на цело? територи?и Срби?е и уврштена ?е у Национални регистар нематери?алног културног насле?а Срби?е . ^[3]

Фрула у митологи?и [ уреди | уреди извор ]

У грчко? митологи?и и култури посебно и знача?но место заузима Панова фрула . Према преда?у, фрулу ?е изумео Пан , персонификаци?а пастирског живота, ко?и ?е првобитно био полуживоти?а-получовек, а касни?е се сматрао богом пе?ина и га?ева. Пан ?е фрулом увесе?авао богове , нимфе , ?уде и животи?е. У народно? ба?ци " У цара Тро?ана коз?е уши ", ко?у ?е забележио Вук Стефанови? Кара?и? , поми?е се фрула направ?ена од трске, ко?а ?е израсла на ономе месту на коме ?е берберин поверио зем?и сво?у та?ну. ^[2]

Фрула ?е као народни, фолклорни инструмент присутна и у српским народним обича?има и верова?има. Тако се, на пример, сматра да када се засвира у магичну фрулу, чак и поко?ници уста?у из гроба да заигра?у. На звук фруле кре?у се кола без запрежне стоке и тада се окуп?а?у ?аволи и нечиста сила. Када чобанин засвира у фрулу, козе заигра?у. Посто?и и преда?е о крилатом човеку ко?и ?е изашао из ?езера, засвирао у свиралу, шарену као на?ве?а зми?а, па су се каме?е и гра?е за?ихали. Забележена ?е и легенда о детету ко?е ?е свиралом ударило црну мачку на бу?ишту , па у та? час постало хромо. ^[2]

Фрула у изрекама и пословицама [ уреди | уреди извор ]

У српском су ?езику бро?не изреке и пословице у ко?има ?е централна лексема фрула: ^[2]

• Послед?а (девета или зад?а) рупа на свирали ? безвредна ствар или неважна особа
• Дувати у исти дудук ? исто мислити са неким
• Засвира?, али и за по?ас задени - значи ’знати меру’
• ?едан од назива за фрулу, дудук, има у српском ?езику и фигуративно значе?е ’глуп човек’.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Техника даха
• Дво?нице
• Списак елемената нематери?алног културног насле?а Срби?е
• Нематери?ално културно насле?е

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Димитри?еви?, ?убомир (2006). Школа за фрулу . К?ажевац: Нота . Приступ?ено 14. 2. 2019 .   COBISS.SR   134933260

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Фрула на Викимеди?ино? остави .

• ?Blok-flauta iz ledenog doba” . Глас ?авности . 6. 2. 1999 . Приступ?ено 14. 2. 2019 .  
• аутор:, Софи?а. ?TRADICIONALNI MUZI?KI INSTRUMENTI: Neke su svirali za svoju du?u, a neke za podstrek i motivaciju naroda” . Опанак - магазин за очува?е српске традици?е и обича?а . Приступ?ено 14. 2. 2019 .