Фридрих Вилхелм Ернст Паулус
(
нем.
Friedrich Wilhelm Ernst Paulus
;
Бра?тенау
,
Гуксхаген
,
23. септембар
1890
?
Дрезден
,
1. фебруар
1957
) ?е био
немачки
генерал, касни?е унапре?ен у фелдмаршала, током
Другог светског рата
.
[1]
Фридрих Паулус ?е био син учите?а. Безуспешно ?е покушао да постане питомац у Немачко? морнарици, и кратко време ?е провео студира?у?и права на
Универзитету у Марбургу
. Када ни?е успео на студи?ама, напустио ?е универзитет, и ступио у 111. пешади?ски пук, фебруара
1910
. Оженио се са Еленом Розети-Солеску
4. ?ула
1912
.
Када ?е почео
Први светски рат
, Паулусов пук ?е суделовао у нападу на
Француску
, и борио се у области
Вогези
(
Vosges
), и око
Араса
(
Arras
), ?есени
1914
. Након одсуства због болести, ступио ?е у
Алпенкорпс
као штабни официр, и служио ?е у
Македони?и
, Француско?, и
Срби?и
. До кра?а рата ?е стекао чин капетана.
Паулус ?е остао у Немачко? во?сци, ко?а ?е у велико? мери ума?ена након
Верса?ског споразума
, и доде?ен ?е 13. пешади?ском пуку у
Штутгарту
, као командир чете. Служио ?е на разним штабним позици?ама дуже од децени?е (1921?1933) а затим ?е кратко командовао моторизованом бригадом (1934?1935) пре него што ?е постав?ен за начелника штаба у седишту Панцера 1935.
Остао ?е на ово? дужности до
1939
, када ?е унапре?ен у генерал-ма?ора, и постао начелник штаба
Немачке десете арми?е
, ко?а ?е служила у
По?ско?
,
Холанди?и
, и
Белги?и
. Десета арми?а ?е касни?е преименована у
Шесту арми?у
. Постав?ен ?е за заменика начелника немачког генералштаба
1940
, и на ово? позици?и ?е учествовао у изради планова за
инвази?у
на
Сов?етски Савез
. Постао ?е командант немачке
Шесте арми?е
?ануара
1942
, и водио ?е
напад на Ста?инград
.
Упркос сво?о? добро? процени, Паулус ?е пратио
Хитлерова
наре?е?а да држи позици?е у Ста?инграду по сваку цену, чак и кад су ?егове снаге биле потпуно опко?ене. Покуша? помо?и,
арми?ске групе Дон
, ко?и ?е водио фелдмаршал
Ерих фон Маншта?н
, ?е био неуспешан, што ?е било неизбежно, ?ер немачка во?ска ни?е имала дово?ну снагу да разби?е сов?етске снаге ко?е су држале Шесту арми?у у обручу, као и због чи?енице да ?е кад ?е извршен ова? покуша? спасава?а, Паулусова преостала оклопна возила су имала дово?но горива само за 20 километара. Било како било, Паулусу ни?е дозво?ено да покуша да побегне из обруча, и Шеста арми?а ?е коначно прегажена, за?едно са румунским, хрватским (усташком савезницима под командом Марка Меси?а), ма?арским и другим савезницима, када су недостатак муници?е и опреме, умор и болест у редовима немачке во?ске постали пре?аки, да би Немци били у ста?у да се одупру нападима
Црвене арми?е
, кра?ем ?ануара
1943
. Ста?инградска битка ?е во?ена невероватном жестином, и сигурно спада у ред на?крвави?их битака у истори?и човечанства.
Паулус ни?е био способан, или ни?е имао во?е да упркос Хитлеровом наре?е?у покуша да спаси сво?е ?уде покуша?ем пробо?а из обруча. Ме?утим, он ?е тако?е одбио да изврши самоубиство, што ?е Хитлер желео. Од Паулуса ?е очекивано да држи Ста?инград до смрти.
30. ?ануара
1943, Хитлер ?е унапредио Паулуса у чин фелдмаршала, након што ?е судбина Шесте арми?е запеча?ена. Како се ни?едан немачки фелдмаршал у истори?и ни?е предао, импликаци?а овог унапре?е?а ?е била ?асна.
Паулус се предао
31. ?ануара
1943. У сов?етском зароб?еништву ?е постао гласни критичар нацистичког режима, ступивши у (од стране Руса организован)
Национални комитет за слободну Немачку
, позива?у?и Немце на преда?у. Касни?е ?е био сведок оптужбе на
су?е?има у Нирнбергу
. Пуштен ?е
1953
, две године пре репатри?аци?е преосталих немачких ратних зароб?еника (ве?ина осталих ветерана из Ста?инграда), ко?е су Сов?ети окарактерисали као ратне злочинце.
Паулус ?е остао контроверзна истори?ска личност, услед к?учне промене у понаша?у и супротстав?а?а Хитлеру.
Фридрих Паулус ?е умро у
Источно? Немачко?
, као инспектор полици?е.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|