Франческо Граци?ани
Граци?ани у Торину у сезони 1976/77
Лични подаци
Надимак	Чичо
Датум ро?е?а	( 1952-12-16 ) 16. децембар 1952.   ( 71 год. )
Место ро?е?а	Суби?ако , Итали?а
Висина	1,80 m
Позици?а	нападач
?униорска кари?ера
1967?1970	Бетини Квадраро
Сениорска кари?ера
Године	Клуб	Наст.	( Гол )
1970?1973	Арецо	48	(11)
1973?1981	Торино	221	(97)
1981?1983	Ф?орентина	52	(14)
1983?1986	Рома	57	(12)
1986?1988	Удинезе	33	(8)
1988	АПИА Леихард	2	(0)
Репрезентативна кари?ера
1973	Итали?а	1	(0)
1975?1983	Итали?а	64	(23)
Тренерска кари?ера
1990 1990	Ф?орентина Асколи
1990?1991	Ре?ина
1992	Авелино
2002	Катани?а
2003?2004	Монтеварки
2004?2006	Черви?а
2013	Ви?евано (млади)

Франческо ?Чичо” Граци?ани ( итал. Francesco "Ciccio" Graziani ро?ен 16. децембра 1952. године у Суби?аку ) ?е итали?ански тренер и бивши фудбалер , ко?и ?е играо на позици?и нападача . ^{[1] [2]}

Кари?еру ?е почео у Арецу 1970. године, а у Торино ?е прешао 1973. године, где ?е остао све до 1981. године. Са Торином ?е осво?ио Сери?у А 1976. године, као и титулу на?бо?ег стрелца лиге 1977. године. Касни?е ?е играо за Ф?орентину , када ?е у ?егово? прво? сезони у клубу замало осво?ила титулу, након чега ?е прешао у Рому за ко?у ?е играо од 1983. до 1986. године, осво?ио два купа и играо финале купа шампиона 1984. године. У кари?ери ?е наступао и за Удинезе , док ?е кари?еру завршио у аустрали?ском АПИА Леинхарду 1988. године.

На репрезентативном нивоу играо ?е за Итали?у , са ко?ом ?е постао првак света 1982 . године, а на великим такмиче?има осво?ио ?е и два четврта места (на светском 1978 . и европском 1980. године ). Са 23 гола у дресу репрезентаци?е дели девето место са Кристи?аном Ви?ери?ем , на листи на?бо?их стрелаца итали?анске репрезентаци?е.

Клупска кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Граци?ани ?е ро?ен у Суби?аку, округу Рима . ^[1] Кари?еру ?е почео игра?у?и за Бетини Квардадо од 1967. до 1970. године, ^[3] када ?е прешао у Арецо , ко?и ?е тада играо у Сери?и Б . ^{[1] [2] [4]} Три године касни?е прешао ?е у Торино. ^{[1] [4]} Граци?ани ?е дебитовао у Сери?и А и за Торино 18. новембра 1973. године, на утакмици против Сампдори?е , ^[2] а први гол ?е постигао скоро месец дана касни?е, 16. децембра 197. године против Боло?е . Укупно Граци?ани ?е постигао 122 гола за Торино на 289 утакмица, због чега ?е седми на листи на?бо?их стрелаца клуба свих времена. ^[1] Са Торином ?е осво?ио Скудето у сезони 1975/76, а годину дана касни?е био ?е на?бо?и стрелац калча са 21 голом. ^{[2] [4]} Тих година за?едно са Паулом Пуличи?ем чинио ?е чувени нападачки дуo популарно назван "гол близанци" ( итал. Gemelli del gol ). ^[1]

Са Торином ?е стигао и до финала Купа 1980. године, где су поражени од Роме на пенале, а Франческо ?е био ?едан од играча ко?и ни?е успео да постигне погодак са беле тачке.

Од 1981. до 1983. године играо ?е за Ф?орентину, са ко?ом ?е у прво? сезони замало осво?ио титулу. ^{[1] [4]} ?увентус и Ф?орентина су у зад?е коло ушли са истим бро?ем бодова, Граци?ани?у ?е поништен гол на утакмици са Ка?ари?ем , ко?а ?е завршена без голова, док ?е ?увентус голом из пенала пред кра? утакмице са Катанцаром дошао до титуле. ^[5] 1983. године прелази у Рому , са ко?ом ?е осво?ио 2 Купа (1984. и 1986) и стигао до финала Купа шампиона 1984 . године. ^{[1] [4] [6] [7]} И ово финале ?е завршено поразом Граци?анове екипе на пенале, ова? пут од Ливерпула , а Франческо поново у финалу неког такмиче?а ни?е искористио пенал. ^{[8] [9] [10]}

1986. године прелази из Роме у Удинезе за 250 милиона лира. ^{[4] [11]} Због повреде колена, ко?у ?е доживео на утакмици против Сампдори?е 5. априла 1987. године и операци?е ко?а ни?е могла у потпуности да санира последице повреде, Граци?ани ?е почео да размиш?а о престанку кари?ере. ^[12] Након истека уговора са Удинезеом и кратке епизоде у аустрали?ском АПИА Леинхарду , Граци?ани ?е 1988. окончао кари?еру, у ко?о? ?е на 353 наступа у Сери?и А постигао 130 голова. ^[4]

Репрезентативна кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Граци?ани ?е био важан играч итали?анске репрезентаци?е , за ко?у ?е наступио 64 пута и постигао 23 гола, чиме дели девето место са Кристи?аном Ви?ери?ем на листи на?бо?их стрелаца азура. ^{[1] [2]}

За репрезентаци?у ?е дебитовао, под Флуви?ом Бернардини?ем , 19. априла 1975. године у квалификационо? утакмици за европско првентво ко?а ?е завршена реми?ем Итали?е са По?ском , ^[1] док ?е први гол за национални тим постигао 7. априла 1976. године када ?е Итали?а поразила Португали?у .

Био ?е резерва Паола Роси?а на светском првенству 1978 . године, када ?е Итали?а осво?ила четврто место, а на европском првенству 1980 . године, на коме ?е Итали?а као дома?ин тако?е била четврта, одиграо ?е 4 утакмице и постигао ?е ?едан погодак. ^[1]

Граци?ани ?е одиграо битну улогу у походу Итали?е на светску титулу 1982 . године. ^{[1] [2]} Постигао ?е гол у реми?у са Камеруном (1:1), ко?и ?е био одлучу?у?и за пролаз у нокаут фазу, ко?и ?е, како се испоставило касни?е, био и ?егов послед?и гол за репрезентаци?у. ^[13] Граци?ани ?е играо на свим утакмицама на првенству на позици?и левог крила, али ?е у финалу, у коме ?е Итали?а поразила Западну ?емачку са 3:1, због повреде заме?ен након седам минута. ^[1]

Послед?и наступ за репрезентаци?у забележио ?е 9. ма?а 1983. године у квалификаци?ама за европско првенство 1984 . када ?е Итали?а поражена од Шведске са 2:0. ^[14]

Тренерска кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Након престанка фудбалске кари?ере Граци?ано ?е био на функци?ама председника више клубова, а са проме?ивим успехом и тренер. Прве тренерске кораке ?е направио као тренер мла?их категори?а Ф?орентине, где ?е постав?ен у септембру 1989. године. ^[15] Прилику да тренира први тим Ф?орентине добио ?е ве? у марту 1990. године, са ко?ом ?е избегао испада?е и стигао ?е до финала Купа УЕФА , где ?е Ф?орентина поражена од ?увентуса (1:3, 0:0) ^{[4] [16] [17] [18]} На кра?у сезоне напушта Ф?орентину, а нови ангажман ?е добио у Асколи?у , где ?е убрзо отпуштен пре почетка сезоне у Сери?и Б, због неслага?а са председником клуба. ^[19] Следе?и тренерски посао Франческо ?е имао у Ре?ини од децембра 1990. године до априла 1991. године. ^{[20] [21]} Након тога преузима Авелино од априла 1992. године до кра?а сезоне. ^[22]

Када ?е Арецо банкротирао 1993. године, Граци?ано ?е предводио групу нави?ача и локалних привредника, ко?и су основали нови клуб ко?и ?е кренуо из Сери?е Д , где ?е до 1998. године, био ?е председник клуба. ^{[23] [24] [25]}

У априлу 2002. године за?едно са Маурици?ем Пелегрини?ем преузео ?е Катани?у у Сери?и Ц1 , са ко?ом ?е изборио промоци?у у Сери?у Б ^{[26] [27]} и ко?у су водили до новембра 2002. године, на девет кола нове сезоне. ^[28] У сезони 2003/04 предводио ?е Монтеварки у Сери?и Ц2 , са мало успеха. Од 2004. до 2006. године тренирао ?е Черви?у , о ко?о? ?е снимана ри?алити емиси?а "Шампиони - сан" ( итал. Campioni ? Il Sogno ) ^[29] и са ко?ом ?е изборио пласман у Сери?у Д. ^[30]

Приватни живот [ уреди | уреди извор ]

?егов син Габри?еле тако?е ?е био фудбалер. ^[31]

Трофе?и [ уреди | уреди извор ]

Клупски [ уреди | уреди извор ]

Торино

• Сери?а А (1) : 1975/76
• Куп Итали?е: финале 1979/80

Рома

• Куп Итали?е (2) : 1983/84, 1985/86
• Куп шампиона: финале 1983/84

Репрезентативни [ уреди | уреди извор ]

Итали?а

• ФИФА светско првенство (1) : 1982

Индивидуални [ уреди | уреди извор ]

• На?бо?и стрелац Сери?е А: 1976/77 (21 гол)
• На?бо?и стрелац Купа Итали?е: 1980/81 (5 голова)
• Дворана славних ФК Торино: 2017
• Дворана славних ФК Ф?орентина: 2019

Тренерски [ уреди | уреди извор ]

Черви?а

• Ецеленза: 2004/05 (Група Б)

Референце [ уреди | уреди извор ]